Дан 95 од 365

5 Мој 11:1–32

1 Љуби дакле Господа Бога својега, и извршуј једнако што је заповједио да извршујеш, и уредбе његове, и законе његове и заповијести његове.

2 И познајте данас што ваши синови не знају нити видјеше, карање Господа Бога својега, величанство његово, крјепку руку његову и мишицу његову подигнуту,

3 И знаке његове и дјела његова, што учини усред Мисира на Фараону цару Мисирском и на свој земљи његовој,

4 И што учини војсци Мисирској, коњма и колима њиховијем, како учини, те их вода Црвенога Мора потопи кад вас тјераху, и затр их Господ до данашњега дана,

5 И што вама учини у пустињи докле не дођосте до овога мјеста,

6 И Што учини Датану и Авирону синовима Елијава сина Рувимова, како земља отвори уста своја и прождрије њих и породице њихове и шаторе њихове и све благо њихово што имаху, усред Израиља.

7 Јер ваше очи видјеше сва дјела Господња велика, која учини.

8 Зато држите све заповијести, које вам ја данас заповиједам, да бисте се укријепили и наслиједили земљу, у коју идете да је наслиједите;

9 И да би вам се продуљили дани у земљи, за коју се закле оцима вашим да ће је дати њима и сјемену њихову, земљу, у којој тече млијеко и мед.

10 Јер земља у коју идеш да је наслиједиш није као земља Мисирска из које сте изишли, гдје си сијао своје сјеме и заљевао на својим ногама као врт од зеља;

11 Него је земља у коју идете да је наслиједите земља у којој су брда и долине, и натапа је дажд небески;

12 Земља којом се стара Господ Бог твој и на коју су једнако обраћене очи Господа Бога твојега од почетка године до краја.

13 Зато ако добро узаслушате заповијести, које вам ја заповиједам данас, љубећи Господа Бога својега и служећи му свијем срцем својим и свом душом својом,

14 Тада ћу давати дажд земљи вашој на вријеме, и рани и позни, и сабираћеш жито своје и вино своје и уље своје;

15 И за стоку ћу твоју дати траву у пољу твојем; и јешћеш и бићеш сит.

16 Чувајте се да се не превари срце ваше да се одметне и служите туђим боговима и поклањате им се;

17 Да се не би разгњевио Господ на вас и затворио небо да не буде дажда, и земља да не да рода својега, те бисте брзо изгинули у доброј земљи коју вам Господ даје.

18 Него сложите ове ријечи моје у срце своје и душу своју, и вежите их за знак себи на руку, и нека вам буду као почеоник међу очима вашим.

19 И учите синове своје говорећи о њима кад сједиш у кући својој и кад идеш путем, и кад лијежеш и кад устајеш.

20 И напиши их на довратницима дома својега и на вратима својим,

21 Да би се умножили дани ваши и дани синова ваших по земљи, за коју се заклео Господ оцима вашим да ће им је дати, као дани небу над земљом.

22 Јер ако добро уздржите све ове заповијести које вам ја заповиједам да творите љубећи Господа Бога својега, и ходећи свијем путовима његовијем и њега се држећи,

23 Тада ће отјерати Господ све ове народе испред вас, и наслиједићете народе веће и јаче него што сте сами.

24 Свако мјесто на које ступи стопало ноге ваше, ваше ће бити; од пустиње до Ливана, и од ријеке, ријеке Ефрата, до мора западнога биће међа ваша.

25 Неће се нико одржати пред вама; страх и трепет ваш пустиће Господ Бог ваш на сву земљу на коју ступите, као што вам каза.

26 Гле, износим данас пред вас благослов и проклетство:

27 Благослов, ако узаслушате заповијести Господа Бога својега, које вам ја данас заповиједам;

28 А проклетство, ако не узаслушате заповијести Господа Бога својега него сиђете с пута, који вам ја данас заповиједам, те пођете за другим боговима, којих не познајете.

29 И кад те уведе Господ Бог твој у земљу у коју идеш да је наслиједиш, тада изреци благослов онај на гори Гаризиму, а проклетство на гори Евалу.

30 Оне су с ону страну Јордана, идући к западу, у земљи Хананеја који живе у равни према Галгалу код равнице Морешке.

31 Јер ћете пријећи преко Јордана да уђете у земљу коју вам даје Господ Бог ваш да је наслиједите, и наслиједићете је и наставаћете у њој.

32 Гледајте дакле да творите све ове уредбе и законе које ја данас износим пред вас.

Лк 8:35–56

35 И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човјека из кога ђаволи бијаху изишли а он сједи обучен и паметан код ногу Исусовијех; и уплашише се.

36 А они што су видјели казаше им како се исцијели бијесни.

37 И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих; јер се бијаху врло уплашили. А он уљезе у лађу и отиде натраг.

38 Човјек пак из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:

39 Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му Исус учини.

40 А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.

41 И гле, дође човјек по имену Јаир, који бјеше старјешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше га да уђе у кућу његову;

42 Јер у њега бјеше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше га народ.

43 И бјеше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити,

44 И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине његове, и одмах стаде течење крви њезине.

45 И рече Исус: ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који бијаху с њим: учитељу! народ те опколио и турка те, а ти кажеш: ко је то што се дотаче мене?

46 А Исус рече: неко се дотаче мене; јер ја осјетих силу која изиђе из мене.

47 А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред њим, и каза му пред свијем народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

48 А он јој рече: не бој се кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром.

49 Док он још говораше дође неко од куће старјешине зборничкога говорећи му: умрије кћи твоја, не труди учитеља.

50 А кад чу Исус, одговори му говорећи: не бој се, само вјеруј, и оживљеће.

51 А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и дјевојчина оца и матере.

52 А сви плакаху и јаукаху за њом; а он рече: не плачите, није умрла него спава.

53 И потсмијеваху му се знајући да је умрла.

54 А он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: дјевојко! устани!

55 И поврати се дух њезин, и устаде одмах; и заповједи да јој даду нека једе.

56 И дивише се родитељи њезини. А он им заповједи да никоме не казују шта је било.

Приче 22:1–13

1 Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.

2 Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.

3 Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

4 Смјерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.

5 Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.

6 Учи дијете према путу којим ће ићи, па неће отступити од њега ни кад остари.

7 Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга оному који даје.

8 Ко сије безакоње жеће муку, и прута гњева његова нестаће.

9 Благо око биће благословено, јер даје хљеба својега убогому.

10 Отјерај потсмјевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.

11 Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.

12 Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.

13 Љенивац говори: лав је напољу; насред улице погинуо бих.