Дан 96 од 365

5 Мој 12:1–13:18

12:1 Ово су уредбе и закони које ћете држати и творити у земљи коју ти је Господ Бог отаца твојих дао да је наслиједиш, докле сте год живи на земљи.

12:2 Раскопајте сасвијем сва мјеста у којима су служили боговима својим народи које ће те наслиједити, по високим брдима и по хумовима и под свакијем зеленијем дрветом.

12:3 Оборите олтаре њихове и разбијте ликове њихове, и лугове њихове попалите огњем, и резане богове њихове изломите, и истријебите име њихово са онога мјеста.

12:4 Не чините тако Господу Богу својему.

12:5 Него га тражите у мјесту које изабере Господ Бог ваш између свијех племена ваших себи за стан да ондје намјести име своје, и онамо идите.

12:6 Онамо носите жртве своје паљенице и друге жртве своје и десетке своје и приносе руку својих и завјете своје и драговољне приносе своје и првине стоке своје крупне и ситне.

12:7 И једите ондје пред Господом Богом својим, и веселите се ви и породице ваше свачим, за што се прихватите руком својом, чим те благослови Господ Бог твој.

12:8 Не чините како ми сада овдје чинимо, што је коме драго.

12:9 Јер још нијесте дошли до одмора и нашљедства, које ти даје Господ Бог твој.

12:10 Него кад пријеђете преко Јордана, и станете живјети у земљи коју вам даје Господ Бог ваш да је наслиједите, и смири вас од свијех непријатеља ваших унаоколо, те станете живјети без страха,

12:11 Онда у мјесто које изабере Господ Бог ваш да у њему настани име своје, доносите све што вам ја заповиједам, жртве своје паљенице и друге жртве своје, десетке своје и приносе руку својих и све што буде најбоље у ономе што завјетујете Господу.

12:12 И веселите се пред Господом Богом својим ви и синови ваши и кћери ваше и слуге ваше и слушкиње ваше, и Левит који је у мјесту вашем, јер он нема дијела ни нашљедства с вама.

12:13 Чувај се да не приносиш жртава својих паљеница на ком год мјесту, које угледаш;

12:14 Него на оном мјесту које изабере Господ Бог у једном од твојих племена, ондје приноси жртве своје паљенице, и ондје чини све што ти заповиједам.

12:15 Али ћеш моћи клати и јести месо како ти душа зажели у сваком мјесту својем по благослову Господа Бога својега, који ти да; чист и нечист може јести као срну и јелена.

12:16 Само крви не једите; пролијте је на земљу као воду.

12:17 Нећеш моћи јести у мјесту својем десетка од жита својега ни од вина својега ни од уља својега, ни првина од стоке своје крупне и ситне, ни онога што завјетујеш; ни приноса драговољнијех, ни приноса руку својих.

12:18 Него то једи пред Господом Богом својим на мјесту које изабере Господ Бог твој, ти син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који је у мјесту твом; и весели се пред Господом Богом својим свачим за што се прихватиш руком.

12:19 Чувај се да не оставиш Левита док си год жив на земљи.

12:20 Кад рашири Господ Бог твој међе твоје, као што ти је казао, ако речеш: да једем меса, кад душа твоја жели да једе меса, једи меса по свој жељи душе своје.

12:21 Ако би било далеко од тебе мјесто које Господ Бог твој изабере да ондје намјести име своје, закољи од стоке своје крупне или ситне, коју ти да Господ, као што сам ти заповједио, и једи у свом мјесту по жељи душе своје.

12:22 Како се једе срна и јелен, онако једи; и чист и нечист нека једе.

12:23 Само пази да не једеш крви; јер је крв душа, па не једи душе с месом.

12:24 Не једи је; него пролиј на земљу као воду.

12:25 Не једи је, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, кад чиниш оно што је угодно Господу.

12:26 Али ствари своје свете, које имаш, и што завјетујеш, узми и дођи на мјесто које изабере Господ.

12:27 И принеси жртве своје паљенице, месо и крв, на олтару Господа Бога својега; крв пак од других жртава твојих нека се пролије на олтар Господа Бога твојега, а месо једи.

12:28 Чувај и слушај све ове ријечи које ти ја заповиједам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе довијека кад чиниш што је добро и право пред Господом Богом твојим.

12:29 Кад истријеби Господ Бог твој испред тебе народе ка којима идеш да наслиједиш земљу њихову, и наслиједивши је кад се настаниш у земљи њиховој,

12:30 Чувај се да се не ухватиш у замку пошавши за њима пошто се потру испред тебе, и да не потражиш богова њиховијех, и речеш: како су ови народи служили својим боговима, тако ћу и ја чинити.

12:31 Не чини тако Господу Богу својему; јер они чинише својим боговима све што је гадно пред Господом и на што он мрзи; јер су и синове своје и кћери своје сажизали боговима својим.

12:32 Што вам год ја заповиједам све држите и творите, нити што додајте к томе ни одузмите од тога.

13:1 Ако устане међу вама пророк или који сне сања, и каже ти знак или чудо,

13:2 Па се збуде тај знак или чудо које ти каже, и он ти рече: хајде да идемо за другим боговима, којих не знаш, и њима да служимо,

13:3 Немој послушати што ти каже тај пророк или сањач, јер вас куша Господ Бог ваш да би се знало љубите ли Господа Бога својега из свег срца својега и све душе своје.

13:4 За Господом Богом својим идите, и њега се бојте; његове заповијести чувајте, и глас његов слушајте, и њему служите и њега се држите.

13:5 А онај пророк или сањач да се погуби, јер вас је наговарао да се одметнете Господа Бога својега, који вас изведе из земље Мисирске и искупи вас из куће ропске, и одвраћао од пута који ти је заповједио Господ Бог твој да идеш њим; тако истријеби зло из себе.

13:6 Ако би те подбадао брат твој, син матере твоје, или син твој или кћи твоја, или жена твоја мила, или пријатељ твој који ти је као душа твоја, говорећи ти тајно: хајде да служимо другим боговима, којих нијеси знао ни ти ни оци твоји,

13:7 Између богова других народа који су око вас, близу или далеко од тебе, од једнога краја земље до другога,

13:8 Не пристај с њим нити га послушај; нека га не жали око твоје, и немој му се смиловати нити га таји,

13:9 Него га убиј: твоја рука нек се прва дигне на њ да га убијеш, па онда рука свега народа.

13:10 Заспи га камењем да погине; јер те шћаше одвратити од Господа Бога твојега, који те је извео из земље Мисирске, из куће ропске;

13:11 Да сав Израиљ чује и боји се, и да се више не учини тако зло међу вама.

13:12 Ако за какав град свој, који ти Господ Бог твој да да у њему живиш, чујеш гдје говоре:

13:13 Изидоше људи неваљали између тебе и отпадише све који живе у граду њихову, говорећи: хајде да служимо другим боговима, којих не познајете,

13:14 Тада истражи и распитај, извиди добро, па ако буде истина и доиста се учинила она гадна ствар међу вама,

13:15 Побиј мачем све који живе у граду оном, и затри и њега и све што би у њему било, и стоку мачем побиј.

13:16 И сав плијен из њега скупи насред улице његове, спали огњем и онај град и сав плијен из њега Господу Богу својему, да буде гомила довијека и да се више не сазида.

13:17 И нека ти од проклетијех ствари не прионе ништа за руку, еда би се Господ повратио од жестине гњева својега, учинио ти милост и смиловао се на те, и умножио те, као што се заклео оцима твојим,

13:18 Кад слушаш глас Господа Бога својега држећи све заповијести његове, које ти ја данас заповиједам, да би чинио што је право пред Господом Богом твојим.

Лк 9:1–20

1 Сазвавши пак дванаесторицу даде им силу и власт над свијем ђаволима, и да исцијељују од болести.

2 И посла их да проповиједају царство Божије, и да исцјељују болеснике.

3 И рече им: ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хљеба ни новаца, нити по двије хаљине да имате.

4 У коју кућу уђете ондје будите и оданде полазите.

5 И гдје вас не приме излазећи из града онога отресите и прах с ногу својијех, за свједочанство на њих.

6 А кад изиђоше, иђаху по селима проповиједајући јеванђеље и исцјељујући свуда.

7 А кад чу Ирод четверовласник шта он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвијех,

8 А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старијех пророка.

9 И рече Ирод: Јована ја посјекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше га видјети.

10 И вративши се апостоли казаше му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

11 А народ разумјевши пође за њим и примивши их говораше им о царству Божијему и исцјељиваше који требаху исцјељивања.

12 А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше му: отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овдје у пустињи.

13 А он им рече: подајте им ви нека једу. А они рекоше: у нас нема више од пет хљебова и двије рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

14 Јер бијаше људи око пет хиљада. Али он рече ученицима својијем: посадите их на гомиле по педесет.

15 И учинише тако, и посадише их све.

16 А он узе онијех пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

17 И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

18 И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с њим бијаху ученици, и запита их говорећи: ко говоре људи да сам ја?

19 А они одговарајући рекоше: једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старијех пророка.

20 А он им рече: а ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божиј.

Пс 42:1–11

1 Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже!

2 Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему?

3 Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: гдје је Бог твој?

4 Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући пјеваше и подвикиваше.

5 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.

6 Клонула је у мени душа зато што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој.

7 Бездана бездану дозивље гласом слапова твојих; све воде твоје и вали твоји на мене навалише.

8 Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу му је пјесма у мене, молитва Богу живота мојега.

9 Рећи ћу Богу, граду својему: зашто си ме заборавио? зашто идем сјетан од пакости непријатељеве?

10 Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: гдје ти је Бог?

11 Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.