Приче Соломоновеглава 22

Тумачење главе (на руском)

1-16. Увещания к приобретению и хранению доброго имени. 17-21. Призыв внимать словам мудрых. 22-29. Наставления частью нравоучительного, частью практического свойства.

1Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.

2Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.

3Паметан човјек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.

4Смјерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.

5Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.

6Учи дијете према путу којим ће ићи, па неће отступити од њега ни кад остари.

7Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга оному који даје.

8Ко сије безакоње жеће муку, и прута гњева његова нестаће.

9Благо око биће благословено, јер даје хљеба својега убогому.

10Отјерај потсмјевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.

11Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.

12Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.

13Љенивац говори: лав је напољу; насред улице погинуо бих.

14Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гњеви Господ, онамо ће пасти.

15Безумље је привезано дјетету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.

16Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацијело ће осиромашити.

Тумачење, ст. 1–16 (на руском)

. Охранение своего доброго имени рекомендуется у Премудрого (ст. 1 дал. ) в том же смысле - безусловного превосходства этого нравственного блага пред ценностями материальными (Сир XLI:15, ср. Еккл VII:1). Доброе имя приобретается более всего деятельной любовью к ближнему, благотворительностью ему: отсюда на первом месте ставится долг богатого помогать бедному, причем мотивом благотворительности указывается то, что и богатый, и бедный - равно создания одного Бога (ст. 2, сн. XIV:31; XVII:5; Иов XXXI:15), и Им поставлены на одном жизненном пути. Воздается хвала жизненному благоразумию (ст. 3 и 5) с осуждением неразумия, но особенно превозносится смирение и страх Божий - с указанием благодетельных плодов того и другого в самой внешней жизни человека (ст. 4). Затем, в ст. 6-12 раздельно называются добродетели, которыми охраняется и созидается доброе имя. Здесь, прежде всего, оттеняется громадная важность воспитания и обучения юноши именно с самого раннего возраста (ст. 6). В Мишнич. трактате Авот (IV, 20), в соответствии с этим говорится: "Кто учит ребенка, чему подобен? - пишущему чернилами на новой бумаге; а кто учит старого, чему подобен? - пишущему чернилами на чищенной (от прежнего письма) бумаге". Затем, упомянув о различии в житейском быту богатых и бедных (ст. 7), Премудрый указывает что богатством и вообще благосостоянием можно пользоваться как к добру так и к злу. В последнем отношении называются: страсть к раздорам и деланию всякого рода зла (ст. 8, "сеять неправду, зло", как и "сеять правду" - обычный библейский образ: Иов IV:8; Притч XI:18; Ос Х:12), кощунство (ст. 10) и вероломство (ст. 12). На другой стороне ставятся - благотворительность (ст. 9), чистосердечие (ст. 11) и разумность (ст. 12).

Наконец, отрицательную сторону речи о добром имени составляет предупреждение от пороков лености (ст. 13 - здесь дан образец бессмысленной отговорки ленивого, сн. XXVI:13), распутства (ст. 14, сн. II:16; V:3; VI:24, глупости (ст. 15) и жадности, соединенной с притеснением бедных (ст. 16).

17Пригни ухо своје и слушај ријечи мудријех људи, и срце своје привиј к науци мојој.

18Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.

19Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.

20Нијесам ли ти написао знамените ствари за савјете и знање,

21Да бих ти показао тврђу истинитијех ријечи да би могао истинитијем ријечима одговарати онима који пошљу к теби?

22Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.

23Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.

24Не дружи се с човјеком гњевљивијем и не иди са жестоким,

25Да се не би навикао на путове његове и метнуо замке на душу своју.

26Не буди од онијех који руку дају, који се јамче за дугове.

27Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?

28Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.

29Јеси ли видио човјека устаоца на послу? Таки ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.

Тумачење, ст. 17–29 (на руском)

. Ст. 17-21 образуют введение к новой группе или новому собранию притчей, обнимающему вторую половину гл. XXII, и главы XXIII и XXIV. Притчи этого отдела отличаются пространностью, обнимая нередко несколько строк (3 стиха в XXIII:1-3, 6-8, 5 ст. - в XXIII:31-35; XXIV:30-34). Во введении, ст. 17-21, высказывается увещание к вниманию словам мудрых (ст. 17), отмечается их достоинство (ст. 18), главное значение - возбуждение надежды на Бога (ст. 19), и идейная сущность (ст. 20-21). В ст. 22-29 в трех двустишных притчах: а) осуждается и запрещается притеснение бедных (ст. 22-23); б) делается предостережение от близости и содружества с человеком гневливым (ст. 24-25); и в) снова настойчивое предупреждение против поручительств (ст. 26-27, сн. Притч VI:1 сл. ; XVII:18; XX:16).

Преступление перенесения межи ближнего, не необычное в древнее время, считалось одним из самых позорных (ср. Втор XIX:14; Притч XXIII:10). В ст. 29 указан редкий, но возможный в положении трудящегося случай - возвышение до степени ближайшего служения царю.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).