Приче Соломоновеглава 23

Тумачење главе (на руском)

1-8. Предостережение от жадности в пище и от обращения с людьми недоброжелательными. 9-11. От общения с глупыми. 12-18. Увещание к нравственному воспитанию детей. 19-25. Предостережение от излишества в пище. 25-28. От увлечения соблазнами нецеломудрия. 29-35. От пьянства и его гибельных последствий.

1Кад сједеш да једеш с господином, пази добро што је пред тобом.

2Иначе би сатјерао себи нож у грло, ако би био лаком.

3Не жели преслачака његовијех, јер су лажна храна.

Тумачење, ст. 1–3 (на руском)

. По связи речи с последним (29) стихом предыдущей главы, человеку, благодаря трудолюбию достигшему высокого положения при дворе царя, советуется и в новом положении (а также вообще на обедах у знатных) сохранять умеренность в пище, как и вообще в пользовании внешними благами (сн. Сир XXXI:13).

4Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.

5Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? јер начини себи крила и као орао одлети у небо.

Тумачење, ст. 4–5 (на руском)

. В ряду этих благ на первом месте называется богатство, и при этом с особенном силой отмечается его скоропереходность и ненадежность (ср. 1 Тим VI:17), - даже богатства, приобретенного и честными путями.

6Не једи хљеба у завидљивца, и не жели преслачака његовијех.

7Јер како он тебе цијени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: једи и пиј; али срце његово није с тобом.

8Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне ријечи своје.

9Пред безумнијем не говори, јер неће марити за мудрост бесједе твоје.

Тумачење, ст. 6–9 (на руском)

. В выборе знакомств и в искании доброжелательства у людей следует обращать внимание на степень искренности оказывающих гостеприимство (ср. Сир XIV:10).

10Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. сн. XXII:28.

11Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.

12Обрати к науци срце своје и уши своје к ријечима мудријем.

13Не украћуј кара дјетету; кад га бијеш прутом, неће умријети.

14Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла.

15Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;

16И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.

17Срце твоје нека не завиди грјешницима, него буди у страху Господњем вазда.

18Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.

Тумачење, ст. 12–18 (на руском)

. Обращается особенное внимание на необходимость хорошего домашнего воспитания и при этом указывается (ст. 13) как и ранее указывалось (XIII:25), на необходимость физического наказания в системе воспитания, как средства педагогического и вполне целесообразного (ст. 14).

В последующем увещании к мудрости выдвигается на вид способность мудрости делать человека счастливым (ст. 15-16), а первым проявлением мудрости представляется отсутствие зависти благоденствующим грешникам (ст. 17, сн. XXIV:1), присутствие напротив страха Божия и надежды на воздаяние - здесь и за гробом (ст. 10); в данном случае, как и в других (Притч XI:7; XIV:32), выражается вера Премудрого в бессмертие души человека и посмертное воздаяние праведным и грешникам.

19Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.

20Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.

21Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.

22Слушај оца својега који те је родио, и не презири матере своје кад остари.

23Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.

24Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.

25Нека се дакле весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.

Тумачење, ст. 19–25 (на руском)

. Для занятий мудростью необходимо прежде всего устранить стоящие на пути препятствия - страсть к пьянству и распутству (ст. 19-21). Затем настойчивое увещание держаться мудрости, истины, разумения (ст. 23) предваряется (ст. 22) и заканчивается увещанием почитать авторитет отца и матери (ст. 24-27) (ср. Притч X:1; XV:20 и др. ).

26Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.

27Јер је курва дубока јама, а тијесан студенац туђа жена.

28Она и засједа као лупеж и умножава злочинце међу људима.

Тумачење, ст. 26–28 (на руском)

. Весьма важно указание на то, что для усвоения мудрости ученик должен был отдать всего себя на волю и распоряжение учителя. Предостережение от соблазнов жены-блудницы (ст. 27, 28) напоминает прежние речи Премудрого и тот же предмет (V:20; VI:24; VII:5).

29Коме: јаох? коме: куку? коме свађа? коме вика? коме ране ни за што? коме црвен у очима?

30Који сједе код вина, који иду те траже растворена вина.

31Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.

32На пошљедак ће као змија ујести и као аспида упећи.

33Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.

34И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.

35Рећи ћеш: избише ме, али ме не забоље; тукоше ме, али не осјетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.

Тумачење, ст. 29–35 (на руском)

. В редкой по изобразительности форме изложена картина гибельных следствий пьянства (ср. Ис LVI:12).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).