Приче Соломоновеглава 24
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Не завиди злијем људима нити жели да си с њима.
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
Тумачење, ст. 1–2 (на руском)
. Мысль этих стихов представляет раскрытие ст. 17 гл. XXIII.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4И знањем се пуне клијети свакога блага и драгоцјена и мила.
5Мудар је човјек јак, и разуман је човјек силан снагом.
6Јер мудријем савјетом ратоваћеш, и избављење је у мноштву савјетника.
Тумачење, ст. 3–6 (на руском)
. В противоположность нечестию мудрость благочестие для обладателей ее соединяется с разного рода вещественными благами - в быту домашнем (ст. 3-4) и общественном, напр., в воинском деле (ст. 5-6).
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9Мисао безумникова гријех је, и потсмјевач је гад људски.
Тумачење, ст. 7–9 (на руском)
. Глупый и нечестивый, напротив бессилен и беспомощен в том случае, когда ему предстоит выступить в какой-либо общественной деятельности; вся его энергия обращена на коварные замыслы (ст. 8) и вся исчерпывается греховными пред Богом и мерзкими пред людьми деяниями (ст. 9).
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12Ако ли речеш: гле, нијесмо знали за то; неће ли разумјети онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по дјелима његовијем?
Тумачење, ст. 10–12 (на руском)
. Мудрость же владеет искусством спасать себя (ст. 10) и других, даже из крайних бедствий (ст. 11), причем устраняется, опровергается всегда возможная эгоистическая отговорка черствого сердца "я не знаю такого-то, следовательно, свободен от обязанностей в отношении к нему" - указанием на всевидящий и всеобъемлющий Промысл Божий, пред которым не оправдается никто, допускающий погибнуть своим собратьям. В объяснение наставления стиха 11 некоторые указывали на раввино-талмудические правила, обязывавшее всякого человека, знавшего что-либо в оправдание осужденного на смерть, непременно выступить со своим показанием (Мишна, Сан-хедрин VI, 1). Но едва ли обычай этот имел уже место в библейскую эпоху; притом наставление ст. 11 относится не только к судебным делам, но имеет и более широкий объем, относясь ко всевозможным случаям смертной опасности ближних.
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак грлу твојему.
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Тумачење, ст. 13–14 (на руском)
. Мудрость по спасительным плодам своим подобна сладости и пользе меда; и плоды эти не только сказываются в настоящем, но достигают и пределов будущего (ст. 14, сн. XXIII:18).
15Безбожниче, не вребај око стана праведникова, и не квари му почивања.
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би гњев свој од њега на тебе.
Тумачење, ст. 15–18 (на руском)
. Внушается при несчастиях праведников и нечестивых обращать внимание на конечный исход, неодинаковый для одних и других страданий (ст. 16). Вместе с тем делается предостережение от злорадства врагу при его несчастии, так как это неугодно Господу (ст. 17-18, сн. XVIII:5).
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидјети безбожницима.
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мијешај се с немирницима.
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
Тумачење, ст. 19–22 (на руском)
. Повторяется (ср. ст. 1) наставление - не завидовать нечестивым (см. 19), так как конечная участь их будет безотрадна (ст. 20, сн. XIII:9). В заключение указывается на страх Божий, но при этом с собственно страхом Божиим предписывается и страх перед царем, как представителем правления Божия в обществе людей (ст. 21-23, сн. 1 Пет II:17; Рим XIII:2).
23И ово је за мудраце: гледати ко је ко на суду није добро.
24Ко говори безбожнику: праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добријех.
26Ко говори ријечи истините, у уста љуби.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28Не буди свједок на ближњега својега без разлога, и не варај уснама својима.
29Не говори: како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човјеку по дјелу његову.
Тумачење, ст. 23–29 (на руском)
. Новая группа изречении "мудрых" начинается осуждением лицеприятия (ст. 23-24), за которое угрожается проклятием народов: извращение правды и справедливости на суде всюду служит источником гибели благосостояния народов. Напротив, высоко одобряется неподкупность и верность в словах, суждениях и делах (ст. 25-25, сн. 28). Два других наставления этого отдела - одно практического свойства: прежде внутреннего благоустройства дома и семьи необходимо устроить самую внешнюю сторону жизни - полевое и домашнее хозяйство (ст. 27), другие - чисто нравоучительного, и притом с характером евангельской чистоты и высоты: не должно воздавать злом за зло (ст. 29, сн. XVII:13).
30Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград човјека безумна;
31И гле, бјеше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32И видјевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човјек.
Тумачење, ст. 30–34 (на руском)
. Пагубные последствия лености изображаются на примере состояния поля и виноградника ленивого. Это - не аллегория духовной распущенности, как полагали некоторые толкователи, а прямое изображение порока лености с гибельными ее следствиями - урок, почерпнутый Премудрыми из опытного наблюдения (ст. 32). Ст. 33-34 представляют воспроизведение ст. 10-11 главы VI.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1-2. Предостережение от подражания людям нечестивым. 3-6. Похвала мудрости и ее благотворным следствиям. 7-10. Против глупости, коварства и под. 11-12. Увещание защищать приговоренных к смерти. 13-14. Увещание стремиться к мудрости. 15-18. Против коварства и злорадства. 19-22. Призыв к великодушию и предостережение от сообщества с мятежниками. 23-29. Предостережение против лицеприятия, пристрастий и неправды. 30-34. Изображение гибельности, лености и ее последствий.