Приче Соломоновеглава 21

Тумачење главе (на руском)

1-3. Всеобщность Промысла Божия, управляющего путями мира и человека. 4-8. Против высокомерия, жадности, обманов и насилий. 9-18. Против немилосердия и других пороков в отношении ближних. 19-26. Наставления подобного же нравоучительного содержания. 27-31. Мздовоздаяние от Господа праведным и грешным.

1Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.

2Сваки се пут човјеку чини прав, али Господ испитује срца.

3Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.

Тумачење, ст. 1–3 (на руском)

. Образ "потоков (или каналов) вод" (ст. 1) заимствован из обычая Египта, Сирии, Палестины, Халдеи - удобрять землю для хлебов, фруктов и овощей посредством искусственного полеорошения - посредством орошения небольших каналов в садах, огородах и на полях. Мысль сравнения та, что, подобно тому, как каналы эти всецело в направлении своем зависят от усмотрения устроителя их, так и сердце царя в его мероприятиях на пользу народа не предоставлено собственному произволу, но получает внушения от Премудрого Мироправителя Бога. Вместе с тем, упоминание о потоке вод дает мысль о благотворности царской власти (ср. Пс I:3; Ис XXXII:2), - мысль вполне согласующаяся с идеальным понятием о ней у Премудрого (ср. XX:2, 8, 28 и др. ). Ст. 2 сн. XVI:2, 25). Мысль ст. 3 о предпочтительности пред Богом дел правды и правосудия пред жертвоприношениями (сн. XV:8) обща учительным книгам (см. напр., Пс XLIX:7 сл. ) с пророческими (Мих VI:6-8, Ис I:11сл. сн. 1 Цар XV:22) и составляет предвестие учения Спасителя, что "вящшая закона - суд, милость и вера" - (Мф XXIII:23).

4Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко гријех је.

5Мисли вриједна човјека доносе обиље, а свакога нагла сиромаштво.

6Благо сабрано језиком лажљивијем таштина је која пролази међу оне који траже смрт.

7Грабеж безбожнијех однијеће их, јер не хтјеше чинити што је право.

8Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дјело право.

Тумачење, ст. 4–8 (на руском)

. Осуждается высокомерие и гордость (ст. 4), плоды которой объявляются сплошным грехом (славянский перевод "светило", соответств. греч. λαμπτηρ, лат. lucerna, евр. Нир или Нер, точнее русск. синод. "отличающие"; у архим. Макария лучше, "светильник"), с практической точки зрения одобряется результат деятельности человека рассудительного и прилежного, и осуждается поведение нерадивого (ст. 5, ср. XIX:2), но с нравственной точки зрения сейчас же осуждается стяжание неправедное (ст. 6) с указанием на ожидающий нечестивых суд Божий и гибель (ст. 7-8).

9Боље је сједјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

10Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.

11Кад потсмјевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.

12Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.

13Ко затискује ухо своје од вике убогога, викаће и сам, али неће бити услишен.

14Дар у тајности утишава гњев, и поклон у њедрима жестоку срдњу.

15Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.

16Човјек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвијех.

17Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.

18Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.

Тумачење, ст. 9–18 (на руском)

. По мысли Премудрого (ст. 9), не раз высказываемой им (XVII:1) и вообще в учительной ветхозаветной письменности (Сир XXV:18), нравственные блага семейной жизни: любовь, мир и под. стоят выше всех благ материальных; отсюда и сожительство с злой женой не может быть покрыто никаким внешним довольством жизни. Ст. 10. С злыми вообще не следует вступать в какое-либо дружество. 11. Сн. XIX:25; IX:9. Далее говорится: о противоположной внешней судьбе праведного и нечестивого (ст. 12, 18), о грехе немилосердия к ближнему (ст. 13, сн. Мф XXV:41 сл. XVIII:23-35), о правосудии и уклонениях от него (ст. 14-15, ср. XVII:8; XIX:6), об уклонении от пути истинной мудрости и печальной судьбе уклоняющихся (ст. 16: русск. синод. перев. "в собрании мертвецов", у архим. Макария - точнее: "в обществе Рефаимов", LXX: εν συναγωγη γιγαντων, Vulg. : in coetu gigantum, слав. : "в сонмищи исполинов", ср. Быт VI:4; Притч II:18; IX:18), наконец о вреде роскошной и невоздержной жизни (ст. 17, сн. XXIII:29 сл. ).

19Боље је живјети у земљи пустој него са женом свадљивом и гњевљивом.

20Драгоцјено је благо и уље у стану мудрога, а човјек безуман прождире га.

21Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.

22У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.

23Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.

24Поноситом и обијесном име је потсмјевач, који све ради бијесно и охоло.

25Љенивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;

26Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.

Тумачење, ст. 19–26 (на руском)

. В ст. 19 один из часто повторяющихся образов или сравнений в кн. Притчей в отношении злых жен (сн. ст. 9, XXV:24; ср. Сир XXV:21). Ст. 20 сн. ст. 17. Ст. 21 сн. XIX:17. Мысль ст. 22 о превосходстве мудрости перед силой встречается еще в Еккл IX:16. О хранении языка и дара слова - ст. 23 - говорилось выше: XIII:3, XIX:6; Мф XII:36. Изображение в ст. 24 дерзкого и кощунника сходно с Авв II:5. В ст. 25-26 противопоставление ленивого с одной стороны, прилежного, праведного и милостивого - с другой (ср. Пс XXXVI:26).

27Жртва је безбожничка гад, акамоли кад је приносе у гријеху?

28Лажни свједок погинуће, а човјек који слуша, говориће свагда.

29Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.

30Нема мудрости ни разума ни савјета насупрот Богу.

31Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.

Тумачење, ст. 27–31 (на руском)

. Мысль о неугодности Богу жертвы нечестивых (27а), уже ранее (XV:6) высказанная, теперь усиливается прибавлением, что жертва эта обычно соединяется "с лукавством" (27б, евр. безимма), т. е. по нечистым побуждениям, даже с преступными целями (LXX: παρανομως, Vulg. : ex scelere), ср. Сир XXXIV:18 сл. Мал I:3. Далее - речь о бесстыдном, ложном свидетеле и о свидетеле правдивом (ст. 23-29, сн. XIX:5), об отсутствии истинной мудрости у нечестивого (ст. 30, сн. Иез XXVIII:5; Иов V:13), наконец, о том, что источник всякой мудрости и силы - в Боге и Его помощи (ст. 31, сн. Пс XIX:8-9; Пс XXXII:17).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).