Приче Соломоновеглава 20
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Вино је потсмјевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2Страх је царев као рика младога лава; ко га дражи, гријеши својој души.
3Слава је човјеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4Ради зиме љенивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5Савјет је у срцу човјечијем дубока вода, али човјек разуман црпе га.
Тумачење, ст. 1–5 (на руском)
. Предостережение от излишнего употребления вина не раз встречается у Премудрого (см. XXIII:29 сл. ); как и в других местах св. Писания (Ис XXVIII:7; Еф V:18), и здесь опьянение рассматривается в качестве неодолимого препятствия к ясности духа, сознания человека, - как зло, лишающее духовную жизнь человека ее нормального течения, в частности - духовной мудрости и нравственного совершенства. Ст. 2 сн. XIX:12; XVI:14: во всех этих, как и некоторых других местах книги Притчей, царь является идеальной силой, нравственным мерилом истинной законности. Затем указываются противоположные истинной мудрости качества: сварливость (ст. 3) и леность (ст. 4), а потом приводится положительное свойство мудрости - проницательность, способность проникать в сердца людей, при всей таинственности области внутренней жизни человека (ст. 5, сн. XVIII:4).
6Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човјека истинита?
7Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовијем послије њега!
8Цар сједећи на пријестолу судском расипа очима својим свако зло.
9Ко може рећи: очистио сам срце своје, чист сам од гријеха својега?
10Двојак потег и двојака мјера, обоје је мрско Господу.
11По дјелима својим познаје се и дијете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дјело његово.
Тумачење, ст. 6–11 (на руском)
. Осуждается фарисейское самопревозношение человека делами милости и добродетелями (ст. 6, сн. Мф VI:2; Лк XVIII:8): истинное достоинство человека узнается лишь по смерти его, главным образом в детях его (ст. 7, сн. Сир XI:28); нелицеприятный, беспристрастный и авторитетный суд о человеке произносит также царь (ст. 3, сн. XVI:10; 3 Цар III:27). Ст. 9, выражая главную мысль отдела (ст. 6-11), высказывает то положение о всеобщей греховности человечества, которое (положение) принадлежит к наиболее часто возвещаемым в Ветхом Завете учениям веры (ср. Быт VI:5; 3 Цар VIII:46; Иов XIV:4; XV:14; Пс L:7; Еккл VII:20; Сир VII:5 и др. ). Ст. 10 - частный и обыденный пример греховности - нечестность в торговле (сн. ниже, ст. 23; XI:1). Ст. 11 служит развитием мысли ст. 9.
12Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хљеба.
14Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоцјенији накит.
16Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17Сладак је човјеку хљеб од пријеваре, али му се послије напуне уста пијеска.
18Мисли се утврђују савјетом; зато разумно ратуј.
19Ко открива тајну, поступа невјерно; зато се не мијешај с онијем који разваљује уста.
Тумачење, ст. 12–19 (на руском)
. Указание на божественное всеведение (ст. 12) приводится в качестве побуждения к страху Божию и надежде на Бога (сн XV:5; Пс XCIII:9). Из ряда жизненно практических изречений (ст. 13-14, 17) выделяется похвала разумным устам (ст. 15), напоминающая похвалу мудрости вообще (III:14-15; VIII:11). Наставления против поручительства (ст. 16) повторяют сказанное у Премудрого ранее (VI:1-6), то же надо сказать и о запрещении клеветничества и сплетней (ст. 19 сн. XI:13; XIII:3).
20Ко псује оца својега или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21Нашљедство које се из почетка брзо добија, не бива на пошљетку благословено.
22Не говори: вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23Мрзак је Господу двојак потег, мјерила лажна нијесу добра.
Тумачење, ст. 20–23 (на руском)
. Запрещение злословия отца и матери, тяжко наказываемого законом, (Исх XX:12; XXI:17; Лев XX:9), здесь (ст. 20) сопровождается образным представлением (ср. XIII:9) ранней смерти непочтительного к родителям. В связи с непочтительностью к родителям, ставится и также осуждается мотовство, расточительность недостойного наследника в отношении к наследству родителей (ст. 21, сн. XIX:26). Негодование на разного рода злодеев, учит Премудрый, не должно служить основанием мщения (ст. 22), так как отмщение принадлежит Богу (Притч XXIV:29 сн. Втор XXXII:35). Ст. 23 повторяет мысль ст. 10.
24Од Господа су кораци човјечји, а човјек како ће разумјети пут његов?
25Замка је човјеку да прождре светињу, и послије завјета опет да тражи.
26Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27Видјело је Господње душа човјечија, истражује све што је у срцу.
28Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој пријесто.
29Слава је младићима сила њихова, а старцима част сиједа коса.
30Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лијек зломе.
Тумачење, ст. 24–30 (на руском)
. Мысль о том, что пути человека управляются Богом (ст. 24, сн. XVI:9; Пс XXXVI:23), стоит в связи с ветхозаветным и древне-иудейским убеждением, что Бог наказывает злодея и награждает благочестивого; однако библейские и позднейшие евреи отнюдь не делали отсюда вывода о безответственности человека за свои поступки, хорошие и дурные. Человек, напротив, всегда отвечает и должен отвечать за свои действия; отсюда - неодобрение поспешных, необдуманных обетов (ст. 25).
Ст. 26 сн. 7 и 28. - Ст. 27 сн. Иов XXXII:8. Смысл ст. 29 тот, что каждый возраст имеет свои преимущества, и что поэтому ни один возраст не заслуживает пренебрежения. Ст. 30 говорит о внутренне преобразующем влиянии суровой педагогии на питомца, нуждающегося в физическом воздействии.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1-5. Увещания к благоразумию, воздержанию, честности, трудолюбию и избежанию противоположных пороков. 6-11. О всеобщей греховности людей и постоянной склонности их к падению. 12-19. Увещание к надежде на Бога, трудолюбию, скромности. 20-23. Против непочтения к родителям, хищения, мстительности и обмана. 24-30. Различные увещания к страху Божию и честности.