Дан 34 од 40
Јеванђеље по Марку: Мк 14:32–72
Овај сусрет је већ означен. Можете га поново прочитати и још једном размислити.
1Застани
„Говори Господе, чује слуга твој.”
1 Сам 3:9. Или само ћутите неколико секунди пре читања.
2Прочитај
32 И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својијем: сједите овдје док ја идем да се помолим Богу.
33 И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
34 И рече им: жалосна је душа моја до смрти; почекајте овдје, и стражите.
35 И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час ако је могуће.
36 И говораше: Ава оче! све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти.
37 И дође и нађе их гдје спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једнога часа постражити?
38 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тијело слабо.
39 И опет отишавши помоли се Богу оне исте ријечи говорећи.
40 И вративши се нађе их опет гдје спавају; јер им бијаху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили.
41 И дође трећи пут, и рече им: једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје син човјечиј у руке грјешницима.
42 Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
43 И одмах док он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничкијех и од књижевника и старјешина.
44 И издајник његов даде им знак говорећи: кога ја цјеливам онај је: држите га, и водите га чувајући.
45 И дошавши одмах приступи к њему, и рече: Рави! рави! и цјелива га.
46 А они метнуше руке своје на њ и ухватише га.
47 А један од онијех што стајаху ондје извади нож те удари слугу поглавара свештеничкога, и отсијече му ухо.
48 И одговарајући Исус рече им: као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
49 А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
50 И оставивши га ученици сви побјегоше.
51 И за њим иђаше некакав младић огрнут платном по голу тијелу; и ухватише онога младића.
52 А он оставивши платно го побјеже од њих.
53 И доведоше Исуса к поглавару свештеничкоме, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старјешине.
54 И Петар иде за њим издалека до у двор поглавара свештеничкога, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња.
55 А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше;
56 Јер многи свједочаху лажно на њега и свједочанства не бијаху једнака.
57 И једни уставши свједочаху на њега лажно говорећи:
58 Ми смо чули гдје он говори: ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
59 И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако.
60 И уставши поглавар свештенички на сриједу запита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш што ови на тебе свједоче?
61 А он мучаше и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: јеси ли ти Христос, син благословенога?
62 А Исус рече: јесам; и видјећете сина човјечијега гдје сједи с десне стране силе и иде на облацима небескијем.
63 А поглавар свештенички раздрије своје хаљине, и рече: шта нам требају више свједоци?
64 Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
65 И почеше једни пљувати на њ, и покривати му лице, и ћушати га, и говорити му: прореци; и слуге га бијаху по образима.
66 И кад бијаше Петар доље на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничкога,
67 И видјевши Петра гдје се грије погледа на њ и рече: и ти си био с Исусом Назарећанином.
68 А он се одрече говорећи: не знам нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље пред двор: и пијетао запјева.
69 И опет кад га видје слушкиња, поче говорити онима што стајаху ондје: овај је од њих.
70 А он се опет одрицаше. И мало затијем опет они што стајаху ондје рекоше Петру: ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакови.
71 А он се поче клети и преклињати: не знам тога човјека за кога ви говорите.
72 И други пут запјева пијетао. И опомену се Петар ријечи што му рече Исус: док пијетао двапут не запјева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.
И псалам дана: Пс 91
1 Који живе у заклону вишњега, у сјену свемогућега почива.
2 Говори Господу: ти си уточиште моје и бранич мој, Бог мој, у којега се уздам.
3 Он ће те избавити из замке птичареве, и од љутога помора;
4 Перјем својим осјениће те, и под крилима његовијем заклонићеш се; истина је његова штит и ограда.
5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, стријеле, која лети дању,
6 Помора, који иде по мраку, болести, која у подне мори.
7 Пашће поред тебе тисућа и десет тисућа с десне стране теби, а тебе се неће дотаћи.
8 Само ћеш гледати очима својима, и видјећеш плату безбожницима.
9 Јер си ти, Господе, поуздање моје. Вишњега си изабрао себи за уточиште.
10 Неће те зло задесити, и ударац неће досегнути до колибе твоје.
11 Јер анђелима својим заповиједа за тебе да те чувају по свијем путовима твојим.
12 На руке ће те узети да гдје не запнеш за камен ногом својом.
13 На лава и на аспиду наступаћеш и газићеш лавића и змаја.
14 "Кад ме љуби, избавићу га; заклонићу га, кад је познао име моје.
15 Зазваће ме, и услишићу га; с њим ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га.
16 Дуга живота наситићу га, и показаћу му спасење своје."
3Разумеј
Једно питање за данас.
Питања за данас, можете одговорити на било које.
Засад само на руском
Что здесь сказано?
Что это значило тогда?
Что это значит мне?
4Одговори
Оче наш · Мт 6:9–13
9 Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје;
10 Да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи као на небу;
11 Хљеб наш потребни дај нам данас;
12 И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својијем;
13 И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је твоје царство, и сила, и слава вавијек. Амин.
Затим својим речима, по четири речи:
- Хвала
- Опрости
- Молим за друге
- Молим за себе
5Понеси
Мисао за дан: можете је записати, а не морате. Запис остаје у овом прегледачу и никуд се не шаље.