1. дневникаглава 10
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1А Филистеји се побише с Израиљем, и побјегоше Израиљци испред Филистеја, и падаху мртви на гори Гелвуји.
2И стигоше Филистеји Саула и синове његове, и погубише Филистеји Јонатана и Авинадава и Малхисуја, синове Саулове.
3И бој поста жешћи око Саула, и нађоше га стријелци, и он се уплаши од стријелаца.
4И рече Саул момку који му ношаше оружје: извади мач свој, и прободи ме да не дођу ти необрезани и наругају ми се. Али не хтје момак који му ношаше оружје, јер га бјеше врло страх. Тада Саул узе мач и баци се на њ.
5А кад момак који му ношаше оружје видје гдје умрије Саул, баци се и он на свој мач, и умрије.
6Тако погибе Саул; и три сина његова и сва чељад његова погибоше заједно.
Тумачење, ст. 6 (на руском)
. Выражение: «и весь дом его вместе с ним умер», заменяет слова 1 кн. Царств: «умер с оруженосцем своим и даже со всеми ратниками своими» . Если последние указывают на приближенных к Саулу лиц, то первое не означает непременно все семейство: оставшийся в живых сын Саула Иевосфей одинаково известен и автору кн. Паралипоменон и автору кн. Царств (1 Пар VIII:33; IX:34). В объем понятия «дом» входит понятие о «слугах» (Быт L:7); они-то здесь и разумеются.
7А кад сви Израиљци који бијаху у долини видјеше гдје побјегоше Израиљци и гдје погибе Саул и синови његови, оставише градове своје и побјегоше те дођоше Филистеји и осташе у њима.
Тумачење, ст. 7 (на руском)
. По сравнению с кн. Царств у автора не достает выражения «и за Иорданом» (жившие). Вообще в кн. Царств полнее представлены окрестности Гелвуйских гор, от которых на запад идет обширная изреельская долина, а на восток заиорданская часть. Впрочем, верность исторического рассказа на стороне кн. Паралипоменон, так как жители заиорданского города Иависа не только не бежали, как представляется в кн. Царств, но пришли даже спасти от поругания труп царя (11–12 ст.).
8А сјутрадан дођоше Филистеји да свлаче мртве, и нађоше Саула и синове његове гдје леже на гори Гелвуји.
9И свукавши га узеше главу његову и оружје његово, и послаше у земљу Филистејску на све стране да се објави код лажнијех богова њиховијех и по народу.
10И оставише оружје његово у кући богова својих, а главу му објесише у кући Дагоновој.
Тумачење, ст. 10 (на руском)
. В 1 Цар прямо и определенно говорится, что доспехи были положены в храме Астарты (XXXI:10); о принесении головы Саула в дом Дагона в ней нет речи, но это замечание кн. Паралипоменон указывает на действительный факт. Оружие и отрубленная голова Саула (ст. 9), главные трофеи, естественно, приносятся в храм. Дополняя кн. Царств, автор Паралипоменон пропускает ее сообщение о теле Саула, повешенном на стенах Вефсана (ст. 10). В зависимости от этого дальнейшее повествование (12 ст.) не так уже ясно и понятно, как в кн. Царств.
11А кад чуше сви у Јавису Галадском све што учинише Филистеји од Саула,
12Подигоше се сви јунаци и узеше тијело Саулово и тјелеса синова његовијех, и донесоше их у Јавис, и погребоше кости њихове под храстом у Јавису, и постише седам дана.
13И тако погибе Саул за безакоње своје, које учини Господу што не слуша ријечи Господње и што тражи да пита дух врачарски,
14А не пита Господа; зато га уби, и пренесе царство на Давида сина Јесејева.
Тумачење, ст. 13–14 (на руском)
. Соображения о причинах смерти Саула, не встречающиеся в кн. Царств, представляли повторение мыслей Самуила, не раз высказанных им Саулу (1 Цар XIII:13–14; XV:22–23, 28; XXVIII:16–18).
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.
Битва с филистимлянами на горах Гелвуйских и смерть Саула.
Десятая глава, повествующая о смерти Саула и его сыновей, служит введением в излагаемую далее историю правления Давида, так как падение дома Саула предрешило воцарение Давида сперва над коленом Иудиным (2 Цар II:2), а затем и над всем Израилем (2 Цар IV–V). Со стороны своего содержания десятая глава является, за немногими исключениями, буквальным повторением XXXI гл. 1 кн. Царств.