1. дневникаглава 9

Тумачење главе (на руском)

1–34. Население Иерусалима. 35–44. Повторение родословия Саула.

1И тако сав Израиљ би избројен, и ето записани су у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем; и бише пресељени у Вавилон за безакоње своје.

2А који прије наставаху на достојању својем по градовима својим, Израиљци, свештеници, Левити и Нетинеји,

3Наставаху у Јерусалиму и од синова Јудинијех и синова Венијаминовијех и од синова Јефремовијех и Манасијиних:

Тумачење, ст. 1–3 (на руском)

ст. составляют заключение к родословиям I–VIII гл. и в то же время образуют переход генеалогических списков двенадцати колен к исчислению жителей Иерусалима, — столицы того теократического государства, история которого излагается далее. Поименному перечислению их автор предпосылает общее замечание о составе населения городов израильских (священники, левиты, нефинеи), а затем и собственно Иерусалима. Жителям первых он усвояет название «гарииноним» (2 ст.), что значит «прежние», «ранние», т. е. жители допленного периода, но не времен после плена, как утверждают Берто, Дайлер и др. Сообразно же с этим и население Иерусалима, как поставленное в параллель населению городов израильских, нельзя считать послепленным. Равным образом и общий состав его не соответствует тому, который отмечается в кн. Неемии. В ней среди жителей Иерусалима не значится сынов Ефремовых и Манассииных (XI:4).

4Гутај син Амијуда сина Амрија, сина Имрија, сина Венија, од синова Фареса сина Јудина;

5И од синова Силоновијех: Асаја првенац и синови његови;

6А од синова Зеринијех Јеуило и браће његове шест стотина и деведесет;

7А од синова Венијаминовијех Салуј син Месуама сина Одује, сина Асенујина,

8И Јевнија син Јероамов, и Ила син Озија сина Махријева, и Месулам син Сефатије сина Рагуила, сина Ивнијина;

9И браће њихове по породицама својим девет стотина педесет и шест; сви бјеху људи поглавари од породица по домовима отаца својих.

Тумачење, ст. 4–9 (на руском)

. Поименное перечисление потомков Иуды и Вениамина. Из сыновей Фареса и из шилонитов (4–6 ст.) ни одно имя не сходно с именами 4–6 ст. XI гл. Неемии. Из имен сыновей Вениамина в обеих книгах одинаково имя Саллу, но предки их совершенно различны.

10А од свештеника: Једаја и Јојарив и Јахин,

11И Азарија син Хелкије сина Месулама, сина Садока сина Мерајота, сина Ахитовова, старјешина у дому Господњем,

12И Адаја син Јероама сина Пасхора, сина Малхијина, и Масај син Адила сина Јазире, сина Месулама, сина Месилемота, сина Имирова;

13И браће њихове, поглавара отачких домова својих, тисућа и седам стотина и шездесет људи вреднијих на послу у служби у дому Господњем.

Тумачење, ст. 10–13 (на руском)

. Имена иерусалимских священников. Согласно 1 Пар XXIV:7, имена ст. 10 — имена не лиц, но целых священнических родов, они же встречаются и в XI:10 кн. Неемии. Вместо Азарии, сына Xелкии (11–17), в Неем XI:11 называет Сераию, сына Xелкию. Предки их одни и те же; но Сераия мог быть послепленным потомком этих лиц. Поколения Адаии и Маасая излагаются в обеих книгах с особенностями в количестве и именах своих предков. Наконец, в кн. Паралипоменон отсутствует родословие Завдииля (Неем XI:14). Число 1760 (ст. 13) — число не глав священнических родов, но всех священников, принадлежащих к шести священническим поколениям.

14А од Левита Семија син Асува, сина Азрикама, сина Асавијина, између синова Мераријевих;

15И Ваквакар и Ерес и Галал и Матанија, син Михе сина Зихрија, сина Асафова;

16И Овадија син Семеје сина Галала, сина Једутунова, и Варахија син Асе сина Елканина, који становаше у селима Нетофатским.

Тумачење, ст. 14–16 (на руском)

. Потомок Мерари Шемаия с тем же именем упоминается и в Неем XI:15. Первые же три имени ст. 15 у Неемии отсутствуют. Из имен ст. 16 только одно — Овадия может быть отожествлено с Авдою Неем XI:17; Берехия у Неемии не упоминается; но и в кн. Паралипоменон нет имен Неем XI:16: Шавфай и Иозавад. Так как Берехия жил в Иерусалиме (ст. 4), то замечание: «живший в селениях Нетофафских» (Нетофа вблизи Вифлеема — Неем VII:26), относится не к нему, а к его предку Елкане.

17И вратари: Салум и Акув и Талмон и Ахиман, и браћа њихова; а Салум бјеше поглавар.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

. Как видно из ст. 24–26, названные в настоящем стихе четыре лица, из которых кн. Неемии знает только двух — Аккува и Талмона (XI:19), были не простыми стражами ворот, а начальниками над привратниками.

Приведенное сравнение имен кн. Паралипоменон и Неемии ясно показывает, что различие между двумя списками настолько велико, что никак нельзя допустить, что в них исчисляются одни и те же лица и одного и того же времени. Если же в обоих списках некоторые имена действительно сходны, то подобное совпадение весьма просто объясняется тем, что после плена пришли в Иерусалим те самые роды, которые, или предки которых, жили там ранее, а главным образом свойственным евреям обычаем повторять в родственных линиях одни и те же имена, в силу чего детей называли именами предков (см., напр., генеалогию Аарона VI гл. 4–15).

18Он до сада бијаше на вратима царским к истоку; то бијаху вратари по четама синова Левијевих.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. Лица ст. 17 были стражами при том главном входе внутрь двора, который предназначался лишь для царя (4 Цар XVI:18; Иез XLVI:1–2).

19А Салум син Кореја сина Евијасафа, сина Корејева, и браћа његова од дома оца његова, синови Корејеви, у послу службеном чуваху прагове код шатора, као што оци њихови у околу Господњем чуваху улазак;

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. Сообразно с указанием ст. 22 о поставлении привратников у порога Давидом можно думать, что Шаллум, главный из начальников над привратниками (ст. 17), несущий службу у порогов скинии, — современник Давида. Именно его отожествляют с Мешелемией 1 Пар XXVI:1 на том, между прочим, основании, что оба имени сходны по значению: Шаллум — «воздаяние», Мешелемия — «Иегова воздаст».

20А над њима бјеше старјешина Финес син Елеазаров, и Господ бјеше с њим.

21Захарија син Меселемијин бијаше вратар шатора од састанка.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

. Тожество Захарии, сына Мешелемии, с Захарией 1 Пар XXVI:2 не подлежит никакому сомнению; следовательно, и он, подобно Шаллуму, — современник Давида. Но чем отличалось его служение от служения других привратников, почему упоминается именно он, этого не разъясняют ни данный стих, ни 1 Пар XXVI:2.

22Свијех овијех изабранијех за вратаре на праговима бијаше двјеста и дванаест; бише пописани по селима својим; Давид и Самуило видјелац поставише их ради вјерности њихове,

Тумачење, ст. 22 (на руском)

. Общее число привратников — 212 не соответствует ни числу времени Давида (93 см. XXVI:8–11), ни Зоровавеля (139 – 1 Езд II:42), ни Неемии (172 — Неем XI:19). По всей вероятности, это число предпленного периода.

23Да они и синови њихови чувају стражу на вратима дома Господњега, дома од шатора.

24На четири стране бијаху вратари: на истоку, на западу, на југу и на сјеверу.

Тумачење, ст. 24 (на руском)

. Ср. 1 Пар XXVI:14 и д.

25И браћа њихова по селима својим долажаху сваких седам дана за своје вријеме да су с њима.

26Јер у служби бијаху свагда четири прва вратара, Левита, и бијаху постављени над клијетима и над ризницама дома Божијега.

27И око дома Божијега ноћиваху, јер на њима бијаше стража и дужни бијаху отворати свако јутро.

28И неки од њих бијаху над посуђем службенијем, јер га на број уношаху и на број изношаху.

Тумачење, ст. 28 (на руском)

. Ср. 1 Пар XXVIII:13; Дан I:2; V:2.

29А неки од њих бијаху постављени над другим стварима и над свијем стварима посвећенијем, над брашном и вином и уљем и кадом и мирисима.

Тумачење, ст. 29 (на руском)

. Ср. Лев II:1; Исх XXX:23; XXV:6, 30. Ср. Исх XXX:23, 32. Ср. Чис XXIV:6.

30А неки синови свештенички готовљаху маст од тијех мириса.

31А Мататија између Левита првенац Салумов од породице Корејеве, бијаше над стварима које се пеку у тави.

32А између синова Катовијех, браће њихове, бијаху неки над хљебом постављенијем, готовећи га сваке суботе.

33Између њих бијаху и пјевачи поглавари домова отачких међу Левитима, који становаху по клијетима без другога посла, јер дан и ноћ бијаху у свом послу.

34То су поглавари домова отачких међу Левитима, по породицама својим, поглавари, и живљаху у Јерусалиму.

Тумачење, ст. 18–34 (на руском)

. Должности и служение левитов при храме.

35А у Гаваону становаше Јехило отац Гаваону; а име жени његовој бјеше Маха;

36А син му првенац бјеше Авдон, па Сур и Кис и Вал и Нир и Надав,

37И Гедор, и Ахајо и Захарија и Миклот;

38А Миклот роди Симеама; и они наставаху према браћи својој у Јерусалиму с браћом својом.

39А Нир роди Киса; а Кис роди Саула; а Саул роди Јонатана и Малхисуја и Авинадава и Есвала.

40И син Јонатанов бјеше Меривал; а Меривал роди Миху.

41А синови Михини бјеху: Фитон и Мелех и Тареја.

42А Ахаз роди Јару; а Јара роди Алемета и Азмавета и Зимрија; а Зимрије роди Мосу;

43А Моса роди Винеју; а његов син бјеше Рефаја, а његов син Елеаса, а његов син Асило.

44Асило пак имаше шест синова, којима су имена: Азрикам, Вохеруј и Исмаило и Сеарија и Овадија и Анан. То су синови Асилови.

Тумачење, ст. 35–44 (на руском)

. Родословие Саула, воспроизводящее родословие ст. 29–40 VIII гл. (см. примечания), помещается в настоящем месте в качестве перехода к гл. X, касающейся одного из моментов царствования Саула, — его неудачной войны с филистимлянами и смерти.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.