1. дневникаглава 29

Тумачење главе (на руском)

1–5. Пожертвования Давида на постройку храма из личных средств. 6–8. Пожертвования народа. 9–21. Молитва Давида и жертвоприношения. 22–25. Вторичное воцарение Соломона и общая характеристика его царствования. 26–30. Заключение к истории правления Давида.

1Потом рече Давид свему збору: једнога Соломуна сина мојега изабрао је Господ, младо дијете, а ово је велик посао; јер неће бити човјеку тај дом него Господу Богу.

2Ја колико могох приправих за дом Бога својега злата за ствари златне, сребра за сребрне, мједи за мједене, гвожђа за гвоздене, и дрва за дрвене, камења онихова, и камења за укивање, и камења за накит и за вез, и свакојакога драгога камења, и камена мрамора изобила.

3И још из љубави к дому Бога својега, што имам свога злата и сребра, осим свега што сам приправио за дом свети, дајем и то на дом Бога својега:

4Три тисуће таланата злата Офирскога, и седам тисућа таланата чистога сребра, да се обложе зидови домовима.

5Злато за златне ствари, а сребро за сребрне и за свако дјело руку умјетничких. А би ли јоште ко хтио драговољно што данас приложити Господу?

Тумачење, ст. 1–5 (на руском)

. Занятый одной и той же мыслью о постройке храма, Давид говорит народному собранию, что ввиду величия этого дела и неопытности Соломона он приготовил в течение своей жизни необходимые для сооружения дома Божия материалы, а теперь жертвует для его постройки около (на наши меры) 180 000 фунтов золота и 420 000 фунтов серебра.

6Тада драговољно приложише кнезови домова отачких и кнезови племена Израиљевијех и тисућници и стотиници и кнезови над пословима царским.

7И дадоше за службу у дому Божијем злата пет тисућа таланата и десет тисућа златица, и сребра десет тисућа таланата, и мједи осамнаест тисућа таланата, и гвожђа сто тисућа таланата.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. В числе собранных народом пожертвований значится между прочим 10 000 драхм золота или, по еврейскому тексту, 10 000 «адарконим». Греческий перевод данного слова выражением «Λαρεικος» дает повод думать, что выпуск и чеканка этой монеты принадлежит Дарию Гистаспу. Но по исследованиям Дункера и Мешена, она древнее Дария, была известна грекам времени Солона. Равным образом и свое название получила не от имени Дария, а от того изображения, которое находилось на ней и представляло стрелка, стреляющего из лука. Корень слова «даркон», или «адаркон» — «дарок» — «шагать», «выступать вперед», что обыкновенно делается при натягивании лука. Ввиду этого термин «дарок» стали употреблять в значении «натягивать лук», а образовавшееся из него существительное «даркон», или «аодаркон» значит «стрелок из лука» (Лэви. Geschichte der ludischen Munzen. S. 19, anm. 4). Ввиду всего этого упоминание о дариках в кн. Паралипоменон не может служить, как думают некоторые, признаком их происхождения после Ездры.

8И камења у кога год бијаше сви дадоше у ризницу дома Господњега у руке Јехила од синова Гирсоновијех.

9И радоваше се народ што драговољно прилагаху, јер прилагаху цијелијем срцем Господу; и цар се Давид радоваше веома.

10Потом Давид благослови Господа пред свијем збором, и рече Давид: благословен си Господе Боже Израиља оца нашега од вијека до вијека.

11Твоје је, Господе, величанство и сила и слава и вјечност и част, и све што је на небу и на земљи; твоје је, Господе, царство, и ти си узвишен сврх свега поглавар;

12Богатство и слава од тебе је, и ти владаш свијем, и у твојој је руци моћ и сила, и у твојој је руци узвисити и укријепити све.

13Сада дакле, Боже наш, хвалимо те и славимо име твоје славно.

14Јер ко сам ја и шта је мој народ да би смо могли оволико принијети теби драговољно? јер је од тебе све, и из твојих руку примивши дасмо ти.

15Јер смо дошљаци пред тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сјен и нема стајања.

16Господе Боже наш, све ово благо што ти приправисмо за грађење дома имену твојему светоме, из твоје је руке, и све је твоје.

17Али знам, Боже мој, да ти испитујеш срца и што је право хоћеш; ја правијем срцем драговољно принесох све ово, и с радошћу видјех народ твој који је овдје како ти драговољно приноси.

18Господе Боже Аврама, Исака и Израиља, отаца наших, сачувај довијека ову вољу и помисао срдачну народа својега, и управљај срце њихово к себи.

19И Соломуну сину мојему подај срце право да би држао заповијести твоје, свједочанства твоја и уредбе твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио.

20Потом рече Давид свему збору: благословите сада Господа Бога својега. И сав збор благослови Господа Бога отаца својих, и савивши се поклонише се Господу и цару.

Тумачење, ст. 10–20 (на руском)

. Народные пожертвования ценны не по количеству собранных драгоценностей. Эти последние принадлежат не человеку, а Богу, как владыке всего существующего, и отказ от них не составляет для первого заслуги. Пожертвования дороги со стороны сказавшихся в них любви и усердия народа к Богу. Подобное настроение — источник народного счастья (XXVIII:3–9), и может быть сохранено при помощи и содействии самого Бога.

21И принесоше Господу жртве, и принесоше Господу жртве паљенице сјутрадан: тисућу волова, тисућу овнова, тисућу јагањаца с наљевима њиховијем, и других жртава много за сав народ.

22И једоше и пише пред Господом онај дан веселећи се веома. И поставише другом Соломуна сина Давидова царем, и помазаше га Господу за вођа а Садока за свештеника.

Тумачење, ст. 22 (на руском)

. Вторичное воцарение Соломона отличается от первого (XXIII:1) тем, что оно соединяется с помазанием. Помазание Садока было началом возвышения его над потомком Ифамара Авиафаром. Последний в первые же годы правления Соломона был лишен должности и удален в Анафоф (3 Цар II:26).

23И тако сједе Соломун на пријесто Господњи да царује мјесто Давида оца својега, и бијаше срећан, и слушаше га сав Израиљ.

24И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну.

25И Господ узвиси веома Соломуна пред свијем Израиљем и даде му славу царску какве ниједан цар прије њега није имао у Израиљу.

Тумачење, ст. 23–25 (на руском)

. Общая характеристика правления вполне соответствует тенденции автора отмечать только светлые стороны (ср. ст. 24 с 3 Цар I:5 и д.). Впрочем, замечание, что он превосходил своей славой предшествовавших ему царей израильских, т. е. Саула и Давида, не представляет гиперболы.

26Тако Давид син Јесејев царова над свијем Израиљем.

27А времена за које царова над Израиљем бијаше четрдесет година: а у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.

Тумачење, ст. 27 (на руском)

. По 2 Цар V:5, Давид царствовал в Xевроне 7 1/2 лет.

Магистр богословия священник А. В. Петровский

28И умрије у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун син његов на његово мјесто.

29А дјела цара Давида прва и пошљедња ено су записана у књизи Самуила видиоца и у књизи Натана пророка и у књизи Гада видиоца,

30Са свијем царовањем његовијем и силом његовом и с временима која прођоше преко њега и Израиља и свијех царевина земаљских.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.