2. дневникаглава 1

Тумачење главе (на руском)

(Ср. 3 Цар III ).

1–6. Жертвоприношение Соломона в Гаваоне. 7–12. Ночное богоявление Соломону и дарование ему премудрости. 13–17. Богатство Соломона.

1И Соломун син Давидов утврди се у царству свом, и Господ Бог његов бјеше с њим, и узвиси га веома.

2И Соломун рече свему Израиљу, тисућницима и стотиницима и судијама и свијем кнезовима свега Израиља, главарима домова отачких,

3Те отидоше, Соломун и сав збор с њим, на висину која бијаше у Гаваону; јер ондје бијаше шатор од састанка Божијега, који начини Мојсије слуга Господњи у пустињи.

4А ковчег Божији бјеше пренио Давид из Киријат-Јарима на мјесто које му спреми Давид; јер му разапе шатор у Јерусалиму.

5И олтар мједени који начини Веселеило, син Урија сина Орова, бијаше ондје пред шатором Господњим. И потражи га Соломун и сав збор.

6И принесе Соломун ондје пред Господом на олтару мједеном, који бијаше пред шатором од састанка, принесе на њему тисућу жртава паљеница.

Тумачење, ст. 1–6 (на руском)

и 7–12 рассказывают о тех же фактах, о которых повествует и 3 Цар III:4–15, и передают их существенно сходно с 3 Царств. Отличия — частные, обозначающие или особый стиль свящ. писателя Паралипоменон, или же его своеобразную точку зрения на одни и те же факты, или, наконец, восполняющие повествование 3 Царств новыми чертами. Так, в рассматриваемом месте 2 Паралипоменон ст. 2 указано, что Соломона в его паломническом путешествии в Гаваон сопровождали главы и начальники народа (чего не сказано в 3 Цар III:4, ср. однако там же ст. 15), что, без сомнения, действительно имело место в данное время, как и после при перенесении ковчега в храм и освящении последнего (3 Цар VIII:1 — 2 Пар V:2). Затем, если в 3 Цар III:4 сказано общее: «там (в Гаваоне) был главный жертвенник» (собственно: «высота», евр. бама ), то в ст. 3–5 рассматриваемой главы 2 Паралипоменон со всей определенностью сказано, что 1) в Гаваоне пребывала скиния Моисеева (ст. 3, ср. Исх XL:18); что 2) перед этой скинией собрания там стоял сделанный при Моисее же художником Веселиилом жертвенник (ст. 5, ср. Исх XXVII:1 след., XXXVIII:1 д.), на котором Соломон и совершил 1 000 всесожжений (ст. 6), и что 3) ковчег Божий или ковчег завета из Кириаф-Иарима (ср. 1 Цар VII:1) был перенесен Давидом в построенную им скинию в Иерусалиме. О последнем рассказывается во 2 Цар VI, особ. ст. 17 (см. Толков. Библию, т. II. Спб. 1905, с. 424–425), а также в 1 Пар XV и XVI гл. Действительность существования до времен Соломона скинии Моисеевой с ее священными принадлежностями подтверждается свидетельством 3 Цар VIII:4 (см. Толков. Библию, т. II, с. 461). О положении Гаваона см. Толков. Библию, т. II, с. 317–318 и 450–451. О положении Карифиарима (Нав IX:17; Иер XXVI:20) иначе Ваала Иудина (2 Цар VI:2; Нав XV:9, 60) см. Толков. Библию, т. II, с. 318 и 424; по Евсевию и блаж. Иерониму (Onomast. 596, ср. 192), город этот лежал на 9 милиарии по дороге из Элии (Иерусалима) в Диосполь (Лидду); теперь мусульманская деревня Карьет-эл-инеб.

Что касается точки зрения, то свящ. писатель 2 Паралипоменон не упоминает о не вполне согласном с законом служении Соломона и народа Богу на высотах, как сказано в 3 Цар III:2 (Толк. Библия II, с. 450): различались высоты, издревле посвященные Богу, от позднее произвольно избираемых (см. там же, с. 439). К числу последних, преступных с точки зрения закона, не мог относиться жертвенник при скинии Моисеевой: вот причина, почему свящ. писатель 2 Паралипоменон не упоминает здесь о служении на «высотах».

Наконец, в одном слововыражении отличается 2 Паралипоменон от 3 Царств в рассказе о ночном богоявлении Соломону: дарованная Богом Соломону чрезвычайная мудрость в 3 Цар (III:9, 12) обозначается конкретно: «сердце мудрое и разумное», евр. лев хакам венабон, а во 2 Пар (I:9) абстрактно: «мудрость и знание», евр. гахокма вегамадда . Абстрактное представление может указывать на сравнительно позднее происхождение кн. Паралипоменон (мадда принадлежит позднейшему гебраизму встречается в Дан I:4, 17).

7Ону ноћ јави се Бог Соломуну и рече му: ишти шта хоћеш да ти дам.

8А Соломун рече Богу: ти си учинио велику милост Давиду оцу мојему и поставио си мене царем на његово мјесто.

9Нека дакле, Господе Боже, буде тврда ријеч твоја, коју си рекао Давиду оцу мојему, јер си ме поставио царем над народом којега има много као праха на земљи.

10Зато дај ми мудрост и знање да полазим пред народом овијем и долазим, јер ко може судити народу твојему тако великому?

11Тада рече Бог Соломуну: што ти је то у срцу, а не иштеш богатства, блага ни славе, ни душа ненавидника својих, нити иштеш дуга живота, него иштеш мудрости и знања да можеш судити народу мојему, над којим те поставих царем,

12Мудрост и знање даје ти се; а даћу ти и богатства и славе, какове нијесу имали цареви прије тебе нити ће послије тебе имати.

13И врати се Соломун с висине која бијаше у Гаваону испред шатора од састанка у Јерусалим, и цароваше над Израиљем.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

. 2 Паралипоменон путешествие Соломона в Гаваон полагает в начале его царствования, что, вероятно, и было (возможно, что события, описанные в 3 Цар II, имели место после этого путешествия). Слав. «от вышняго Гаваона» (ср. ст. 3), как у LXX (υψηλή) и в Вульгате (excelsus), — неточная передача евр. бама, «высота».

14И накупи Соломун кола и коњика, и имаше тисућу и четири стотине кола и дванаест тисућа коњика, које намјести по градовима гдје му бијаху кола и код себе у Јерусалиму.

15И учини цар те бијаше у Јерусалиму сребра и злата као камена, а кедровијех дрва као дивљих смокава које расту по пољу, тако много.

16И довођаху Соломуну коње из Мисира и свакојаки трг, јер трговци цареви узимаху свакојаки трг за цијену.

17И одлажаху, те догоњаху из Мисира кола по шест стотина сикала сребра, а коње по сто педесет; и тако сви цареви Хетејски и цареви Сирски преко њих добиваху.

Тумачење, ст. 14–17 (на руском)

. Ср. 3 Цар X:26–29; IV:26. Ср. Толков. Библия II, с. 453 и 468. В масоретском евр. тексте к I гл. отнесен в качестве 18 стиха и 1-й стих II гл. С гл. II включительно идет речь о построении храма и его освящении.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.