1. Самуиловаглава 1
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Бијаше један човјек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, којему име бјеше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфова, Ефраћанин.
Тумачење, ст. 1 (на руском)
. Рамафаим-Цофим - иначе Рама Самуилова (см. 19 ст. ) - местность в горах Ефремовых, расположенных на северо-западе от Иерусалима. Ефрафянин - не в смысле "Вифлеемлянин" (Быт XXXV:1): Вифлеем расположен к югу от Иерусалима, - а в смысле "ефремлянин", по месту своего происхождения. Ефрафа, Ефрафянин, Ефрем, Ефраим, Ефремлянин - происходят от одного и того же еврейского корня ??? - произрастать, плодиться, производить плоды, быть плодородным.
2И имаше двије жене, једној бјеше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше дјеце, а Ана немаше дјеце.
3И иђаше тај човјек сваке године из својега града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а ондје бијаху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.
Тумачење, ст. 3 (на руском)
. В Силоме (на севере от Иерусалима, в колене Ефрема) находился в это время Дом Господень, т. е. Скиния. Илий был при ней первосвященником (и вместе судьей народа), а Офни и Финеес - священниками.
Положенные дни, в которые Елкана ходил в Силом приносить жертвы Господу Богу, были праздники: Пасхи, Пятидесятницы и Кущей, когда все евреи мужского пола обязаны были (Исх XXXIV:23; Втор XVI:16) являться к Скинии и приносить здесь свои жертвы. В отношении лиц женского пола отмеченный закон не был обязательным как потому, что мужчины рассматривались здесь представителями вообще всего своего семейства, так и потому, что сравнительная слабость и некоторые особенности телесной жизни женщин мешали им исполнять предписание с должной аккуратностью. Но отсутствие прямого предписания не мешало, конечно, благочестивым женщинам, в случае возможности, добровольно сопутствовать мужчинам в их паломничестве к Дому Господню, как мы это и видим из дальнейших стихов главы.
4И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свијем синовима њезинијем и кћерима њезинијем по дио;
Тумачење, ст. 4 (на руском)
. Имеется в виду мирная жертва. Особенность ее состояла, между прочим, в том, что, по сожжении тука на жертвеннике и отделении грудинки и плеча в пользу священников, все прочее возвращалось принесшему жертву и служило обыкновенно для священной трапезы около Скинии, в знак общения с Богом. Помимо семейства жертвоприносителя, в священной трапезе благочестивого израильтянина принимали участие и левиты, а также рабы и бедные (Лев VII:11, 21, 29-34; Втор XVI:11).
5Ани пак даде два дијела, јер љубљаше Ану, а њој Господ бјеше затворио материцу.
Тумачење, ст. 5 (на руском)
. Часть особую, т. е. выбранную с особенным вниманием и любовью. - Xотя Господь заключил чрево ее. Рассуждая по поводу означенных слов, блаж. Феодорит замечает: "Сие научает читателей не на брак полагать надежду, но Творца призывать на помощь. Ибо как земледельцу принадлежит ввергнуть семена в землю, а Богу - привести посеянное в совершенство, так и браку предоставлено общение, помочь же естеству и образовать живое существо есть Божие дело" (Толк. на 1 Цар, вопр. 3).
6И противница је њезина врло цвијељаше пркосећи јој што јој Господ бјеше затворио материцу.
7Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвијељаше, те плакаше и не јеђаше.
8А Елкана муж њезин рече јој једном: Ана, зашто плачеш? и зашто не једеш? и зашто је срце твоје невесело? Нијесам ли ти ја бољи него десет синова?
9А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сјеђаше на столици на прагу дома Господњега.
10И она тужна у срцу помоли се Господу плачући много.
11И завјетова се говорећи: Господе над војскама! ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се , и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће пријећи преко главе његове.
Тумачење, ст. 11 (на руском)
. Имеется в виду обет назорейства. См. прим. к VI гл. кн. Чисел. Исходя из того предположения, что Елкана принадлежал к колену Левия (1 Пар VI:27-28, 33-34), говорят, что Самуил, как левит, и так должен был служить Господу при Скинии. Конечно, как левит, Самуил должен был бы служить Господу при Скинии, но не всю жизнь, а лишь в возрасте от 25 или 30 лет до 50 (Чис IV:3, 30; VIII:24), и притом без обязательства несения тех аскетических подвигов, какие связаны с обетом назорейства.
12И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њезина.
13Али Ана говораше у срцу својем, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.
14Па јој рече Илије: докле ћеш бити пијана? отријезни се од вина својега.
15Али Ана одговори и рече: нијесам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нијесам пила вина ни силовита пића; него излијевам душу своју пред Господом.
16Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.
17Тада одговори Илије и рече: иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за што си га молила.
18А она рече: нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не бјеше више као прије.
19И сјутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.
20И кад би вријеме пошто Ана затрудње роди сина, и надје му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.
Тумачење, ст. 20 (на руском)
. Слово "Самуил" с еврейского означает "Испрошенный от Бога".
21Потом пође онај човјек Елкана са свијем домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завјет свој.
Тумачење, ст. 21 (на руском)
. От принесения десятин в пользу священников не освобождались и левиты (Чис XVIII:26; Неем X:38).
22Али Ана не пође, јер рече мужу својему: докле одојим дијете, онда ћу га одвести да изиде пред Господа и остане ондје до вијека.
23И рече јој Елкана муж њезин: чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити ријеч своју. И тако жена оста; и дојаше сина својега докле га не одоји.
Тумачење, ст. 23 (на руском)
. Только да утвердит, т. е. сделает твердым, непреложным слово обещания, вышедшее из уст твоих.
24А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мијех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дијете бијаше још мало.
25И заклаше теле и доведоше дете к Илију.
Тумачење, ст. 25 (на руском)
. И принес отец его жертву, какую в установленные дни приносил Господу. См. прим. к 3 стиху. Выражение "в установленные дни", по сопоставлении его с выражением 3 стиха "в положенные дни", дает основание предполагать, что прибытие к скинии Елканы, Анны и Самуила совпало с одним из тех трех годичных праздников (Пасха, Пятидесятница, Кущей), когда Елкана и его семейство являлись к скинии и приносили там свои жертвы.
26И она рече: чуј Господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овдје код тебе молећи се Господу.
27Молих се за ово дијете, и испуни ми Господ молбу моју, зашто сам га молила.
28Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се ондје Господу.
Тумачење, ст. 28 (на руском)
. Последующие события показали, что пожизненное служение Самуила Господу не ограничилось исполнением несложных обязанностей при священно-служивших в скинии. Призванный Богом как пророк и судья еврейского народа, Самуил ревностно служил Господу в целом народе еврейском.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
Рождение Самуила и посвящение его Господу.