1. Самуиловаглава 21

Тумачење главе (на руском)

Пребывание Давида в городе Номве. Бегство к одному из филистимских царей - Анхусу.

1Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: зашто си сам, и нема никога с тобом?

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Номва - к северо-востоку от Иерусалима. Можно полагать, что здесь находилась в настоящее время скиния Господня.

К Ахимелеху первосвященнику: в Мк II:26 при упоминании об этом событии назван Авиафар. Предполагают, что евангелист назвал вместо отца сына, который, за старостью отца, исправлял-де первосвященнические обязанности. Но, имея в виду 2 Цар VIII:17 и 1 Пар XVIII:16, нужно отдать предпочтение другому предположению, что как отец, так и сын носили двойное имя: Ахимелех-Авиафар.

И смутился Ахимелех: отношения между Саулом и Давидом не могли быть, конечно, неизвестны первосвященнику. Приход царского зятя без надлежащей свиты заставил предположить первосвященника, что Давид преследуем и потому небезопасен для тех, кто бы вздумал укрыть его от царя.

2А Давид рече Ахимелеху свештенику: цар ми нешто заповједи, и рече ми: нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповједио. А слуге сам оправио у то и то мјесто.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Вымышленный Давидом предлог посещения города Номвы, а равно и вымышленное объяснение им своего желания получить священные хлебы и меч Голиафа (ст. 3-6, 8-9) могут быть объяснены тем поистине безвыходным положением, в котором находился невинно преследуемый Давид.

3Него шта имаш при руци? дај ми пет хљебова, или шта имаш.

4А свештеник одговори Давиду и рече: немам при руци обичнога хљеба; него има светога хљеба; али јесу ли се момци чували од жена?

5А Давид одговори свештенику и рече му: није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.

6Тада му даде свештеник хљебове свете, јер не бјеше хљеба осим хљебова постављенијех, који бијаху узети испред Господа да се поставе хљебови топли онај дан кад се они узеше.

Тумачење, ст. 3–6 (на руском)

. Ср. Лк VI:1-4.

7А ондје бијаше онај дан један од слуга Сауловијех бавећи се пред Господом, којему име бјеше Доик Идумејац, старјешина над пастирима Сауловијем.

8И Давид рече Ахимелеху: имаш ли ту како копље или мач? јер ни мача својега ни оружја не понесох, јер ствар царева бијаше хитна.

9А свештеник рече: овдје је мач Голијата Филистејина, којега си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другога осим њега нема овдје. А Давид рече: такога више нема, дај ми га.

10Потом се подиже Давид, и побјеже онај дан од Саула, и дође к Ахису цару Гатском.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. Геф - один из главных филистимских городов к западу от Вифлеема. См. прим. к 17 ст. VI гл.

11А Ахису рекоше слуге његове: није ли ово Давид цар земаљски? Нијесу ли о њему пјевали играјући и говорећи: Саул згуби своју тисућу, а Давид својих десет тисућа?

12И Давид метну ове ријечи у срце своје, и побоја се веома Ахиса цара Гатскога.

13И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховијем; и шараше по вратима, и бацаше пјену низ браду своју.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

. И изменил лицо свое, т. е. притворился безумным, дабы не возбудить в филистимлянах подозрений насчет каких-нибудь скрытых политических целей его прибытия к ним.

14И Ахис рече слугама својим: ето, видите да је човјек луд; што сте ми га довели?

15Зар немам доста лудијех, него ми доведосте тога да лудује преда мном? зар ће тај ући у кућу моју?

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).