1. Самуиловаглава 22

Тумачење главе (на руском)

Пребывание Давида в пещере Адоллам, в Массифе моавитской, и в лесу Xерет.

1Тада Давид отиде оданде и утече у пећину Одоламску. А кад то чуше браћа његова и сав дом оца његова, дођоше онамо к њему.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. Адоллам - между Гефом и Вифлеемом, в пустынной части Иудиных гор. И пришли к нему туда, считая свое вифлеемское жилище не вполне безопасным от гнева исступленного Саула. Саул мог захватить семейство Давида в качестве заложников, чтобы тем самым принудить своего мнимого врага к добровольной сдаче.

2И скупише се око њега који год бијаху у невољи и који бијаху задужени и који год бијаху тужна срца; и он им поста поглавица; и бјеше их с њим око четири стотине људи.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. И собрались к нему все несправедливо притесненные сильнейшими их; все должники, в конец истощенные своими неумолимыми кредиторами и не нашедшие суда над ними; все огорченные душею, т. е. пострадавшие от того грубого произвола и неурядицы, которые царили в пределах монархии больного Саула.

3И оданде отиде Давид у Миспу Моавску, и рече цару Моавском: допусти да се отац мој и мати моја склоне код вас докле видим шта ће Бог учинити са мном.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Массифа Моавитская - в южных пределах земли моавитян.

Пусть отец мой и мать моя побудут у вас. Несомненно, что в пределах Еврейского царства безопасность семьи Давида не могла быть гарантирована так прочно, как за пределами этого царства. Притом же присутствие в дружине Давида преклонных родителей последнего могло бы оказаться, в конце концов, стеснительным для быстрых переходов и решительных действий дружины.

4И изведе их пред цара Моавскога, и осташе код њега за све вријеме докле Давид бјеше у ономе граду.

5Али пророк Гад рече Давиду: немој остати у том граду, иди и врати се у земљу Јудину. И Давид отиде и дође у шуму Арет.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

. Не оставайся в этом убежище. "Водимый Богом ум пророков находил, что Давиду не следовало оставаться долгое время в зависимом общении с соседними языческими царями и жить вдали от своего народа, не принимая никакого деятельного участия в его судьбах" (Я. Богородский, "Еврейские цари", с 102).

Местность: Лес Xерет, Зиф, Маон, Энгадди - в промежутке между Xевроном и Мертвым морем.

6А Саул чу да се појавио Давид и људи што бијаху с њим. Тада Саул сјеђаше у Гаваји под шумом у Рами, с копљем у руци, а све слуге његове стајаху пред њим.

7И рече Саул слугама својим које стајаху пред њим: чујте синови Венијаминови; хоће ли вама свјема син Јесејев дати њиве и винограде? хоће ли све вас учинити тисућницима и стотиницима?

8Те сте се сви сложили на ме, и нема никога да ми јави да се мој син сложио са сином Јесејевијем, и нема никога међу вама да мари за ме и да ми јави да је син мој подигао слугу мојега на ме да ми засједа, као што се данас види.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. Строить мне ковы. В больном воображении царя действия Давида получают вид широко организованной вооруженной агитации против Саула.

9Тада одговори Доик Идумејац, који стајаше са слугама Сауловијем, и рече: видио сам сина Јесејева гдје дође у Нов к Ахимелеху сину Ахитовову.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. См. XXI:7.

10Он пита за њ Господа, и даде му брашњенице: и мач Голијата Филистејина даде му.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. И тот вопросил о нем Господа - через посредство святыни Господней первосвященнического нагрудника. В XXI главе об этом действии Ахимелеха не упоминается: достоверность показания Давида не стоит, однако, в противоречии с дальнейшими показаниями и самого первосвященника: "Разве теперь только я стал вопрошать для него Бога?" (12-15 ст. ).

11Тада цар посла да доведу Ахимелеха сина Ахитовова свештеника и сав дом оца његова, свештенике, који бијаху у Нову. И дођоше сви к цару.

12Тада рече Саул: чуј сада сине Ахитовов. А он одговори: ево ме, господару.

13А Саул му рече: зашто сте се сложили на ме ти и син Јесејев, те си му дао хљеба и мач, и питао си Бога за њ, да би устао на ме да ми засједа, као што се види данас?

14А Ахимелех одговори цару и рече: а ко је између свијех слуга твојих као Давид, вјеран, и зет царев и послушан теби и поштован у кући твојој?

15Еда ли сам сад први пут питао Господа за њ? Сачувај Боже! нека цар не биједи таким чим слуге својега нити кога у дому оца мојега; јер није знао слуга твој од свега тога ништа.

16Али цар рече: погинућеш, Ахимелеше! и ти и сав дом оца твојега.

17Тада цар рече слугама које стајаху пред њим: окрените се и погубите свештенике Господње, јер је и њихова рука с Давидом, и знајући да је побјегао не јавише ми. Али слуге цареве не хтјеше подигнути руке своје да уложе на свештенике Господње.

18Тада рече цар Доику: окрени се ти, те уложи на свештенике. И окренувши се Доик Идумејац уложи на свештенике, и поби их онај дан осамдесет и пет, који ношаху оплећак ланени.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. Носивших льняной ефод. См. прим. к II:18.

19И у Нову, граду свештеничком, исијече оштријем мачем и људе и жене и дјецу и која сисаху, и волове, и магарице и ситну стоку оштријем мачем.

20Али утече један син Ахимелеха сина Ахитовова, по имену Авијатар, и побјеже к Давиду.

21И Авијатар јави Давиду да је Саул побио свештенике Господње.

22А Давид рече Авијатару: знао сам онога дана кад је био ондје Доик Идумејац да ће зацијело казати Саулу; ја сам крив за све душе дома оца твојега.

23Остани код мене, не бој се; јер ко тражи моју душу тражиће и твоју; код мене ћеш бити сачуван.

Тумачење, ст. 20–23 (на руском)

. Вместе с первосвященником в стан Давида был принесен и священный ефод (XXIII). В наиболее затруднительных случаях Давид мог пользоваться теперь откровениями благой и совершенной воли Господней, являемыми через посредство Его святыни.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).