2. дневникаглава 15
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Тада дух Божји дође на Азарију сина Одидова;
2Те отиде пред Асу и рече му: чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово; Господ је с вама, јер сте ви с њим; и ако га устражите, наћи ћете га; ако ли га оставите, и он ће вас оставити.
3Дуго је Израиљ без правога Бога и без свештеника учитеља, и без закона.
4А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљеву и тражили га, нашли би га.
5Али у ово вријеме не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свијем становницима земаљским;
6И потиру народ један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.
7Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд.
Тумачење, ст. 1–7 (на руском)
. Пророк Азария (кроме данной главы называется еще в XXIII:1), объятый Духом Божиим, обращается к народу и царю Асе — под свежим впечатлением от чудесной победы (XIV) — с увещанием к верности Иегове и с предостережением от отступлений от Него; ст. 3–6 изображают состояние растерянности Иудейского царства при нашествии Зарая, причем картина оставления Богом народа Своего и духовных лишений последнего близко напоминает пророческие изображения состояния отвержения Израиля (ср. ст. 3 и Ос III:4; Ам VIII:11).
8А кад чу Аса те ријечи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и истријеби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које бјеше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који бијаше пред тријемом Господњим.
9Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који бијаху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребјеже к њему из народа Израиљева кад видјеше да је Господ Бог његов с њим.
10И искупише се у Јерусалим трећега мјесеца петнаесте године царовања Асина.
11И у онај дан принесоше Господу жртве од плијена који догнаше, седам стотина волова и седам тисућа оваца.
12И ухватише вјеру да траже Господа Бога отаца својих свијем срцем својим и свом душом својом;
13А ко год не би тражио Господа Бога Израиљева, да се погуби, био мали или велики, човјек или жена.
14И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове.
15И радоваше се сав народ Јудин ради те заклетве, јер из свега срца својега заклеше се, и од све воље своје тражише га и нађоше га; и Господ им даде мир отсвуда.
16Јоште и Маху матер своју сврже Аса с власти, јер бјеше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њезина и изломи га и сажеже на потоку Кедрону.
17Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино бјеше право свега вијека његова.
18И унесе у дом Божји што бјеше посветио отац његов и што бјеше сам посветио, сребро и злато и судове.
Тумачење, ст. 16–18 (на руском)
напротив, повторяют 3 Цар XV:13–15. О высотах, отмененных и неотмененных Асой, см. замеч. к 2 Пар XIV:2; сн. Толковая Библия, II, стран. 477.
19И не би рата од тридесет пете године царовања Асина.
Тумачење, ст. 8–19 (на руском)
. Пророческая речь ободрила Асу и подвинула его к ревности о славе Иеговы, к обновлению всенародного завета с Иеговой и истреблению сохранявшихся от прежних царей принадлежностей идолослужения. В ст. 8 по евр. масор. тексту читается: (услышал Аса эти слова и пророчество) Одеда, LXX: Άδάδ, так что некоторые полагают, что упомянутое впечатление произвело на Асу пророчество не Азарии, а Одеда (ст. 1), отца его «можно предположить, — говорит проф. Гуляев (с. 530), — что здесь, кроме слова Азарии, разумеется еще какое-то, в свое время известное, пророчество отца его Годеда». Но гораздо естественнее видеть здесь указание на пророчество, только что изложенное, (ст. 1–7) Азарии, сына Одеда. Многие кодексы LXX, как: XI, 52, 55, 60, 64, 71, 119, 121, 158, 243 (у Гольмеса), действительно, вставляют в ст. 8 имя Азарии; так — Сирск. и Вульгата: prophetiam Azariae, filii Oded propheti, ср. слав.-русск.
Двукратная победа иудеев: при Авии над израильтянами, и при Асе — над египтянами привлекла в Иудею многих израильтян на жительство (ст. 9).
Внутренним последствием пророческой проповеди была вся деятельность Асы по обновлению жертвенника (ст. 8), по восстановлению завета верности Иегове с обязательством налагать херем или теократическую казнь на отступников (ст. 12–14; ср. Втор XIII гл.), по организации величественных жертвоприношений (см. 11) и торжественных религиозных празднеств (14–15 ст.). Об этом всем в 3 Цар прямо не сказано.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.
1–7. Пророческое поучение Азарии Асе и народу о зависимости благосостояния Иудейского царства от преданности иудеев Иегове. 8–19. Благочестивая ревность Асы по благоустроению культа Иеговы.