БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

2. дневникаглава 14

Тумачење главе (на руском)

1–8 (евр. XIII:23–XIV:1–7). Общий характер царствования Асы: благочестивая ревность по чистоте культа Иеговы; сооружение крепостей и военная сила Асы. 9–15 (евр. 8–14). Нашествие Зарая и блистательная победа Асы над ним.

1А кад почину Авија код отаца својих и погребоше га у граду Давидову, зацари се на његово мјесто Аса син његов. За његова времена почину земља десет година.

2И чињаше Аса што је добро и право пред Господом Богом његовијем.

3Јер обори олтаре туђе и висине, и изломи ликове њихове и исјече лугове њихове.

4И заповједи синовима Јудинијем да траже Господа Бога отаца својих и да извршују закон и заповијест његову.

5Обори по свијем градовима Јудинијем висине и сунчане ликове, и почину царство за његова времена.

6И сазида тврде градове у земљи Јудиној, јер земља бијаше у миру, нити бјеше рата с њим онијех година, јер му Господ даде мир.

7И рече Јуди: да сазидамо ове градове и да их опашемо зидом и кулама и вратима и пријеворницама, док је земља наша; јер тражимо Господа Бога својега, тражисмо га и даде нам мир отсвуда. И тако зидаше, и бише срећни.

8И имаше Аса војске триста тисућа од Јуде са штитовима и копљима, и од Венијамина двјеста и осамдесет тисућа са штитовима и луковима. Сви бијаху храбри војници.

Тумачење, ст. 1–8 (на руском)

. Xарактеристика внутренней политики Асы, данная в этих стихах, в общем сходна, иногда до буквальности, с параллельным рассказом 3 Цар XV:9–13; ср., напр., ст. 2-3 с 3 Цар 11–12. Какие высоты были уничтожены Асой (ст. 5) и какие им были оставлены (XV:17), см. Толков. Библию II, с. 477. Сообщение о возведении Асой новых укреплений и усилении армии (ст. 6–7) не встречается в 3 Царств, и во 2 Пар имеет документальный характер, аналогично сообщению 2 Пар XI:5–11 о государственной деятельности Ровоама.

9И изиде из њих Зара Етиопљанин с тисућу тисућа војске и с триста кола, и дође до Марисе.

10И Аса изиде преда њ; и уврстише се војске у долини Сефати код Марисе.

11И завапи Аса ка Господу Богу својему говорећи: Господе, теби је ништа помоћи множини или нејакому; помози нам, Господе Боже наш, јер се у те уздамо, и у твоје име дођосмо на ово мноштво. Господе, ти си Бог наш, не дај да може што на те човјек.

12И разби Господ Етиопљане пред Асом и пред Јудом, и побјегоше Етиопљани.

13И тјера их Аса и народ који бијаше с њим дори до Герара. и попадаше Етиопљани да их ни један не оста жив, јер се сатрше пред Господом и пред војском његовом; и они однесоше плијен велик веома.

14И побише све градове око Герара, јер дође на њих страх Господњи, и оплијенише све оне градове, јер бијаше у њима много плијена.

15Побише и по становима пастирским људе, и одведоше много оваца и камила; и вратише се у Јерусалим.

Тумачење, ст. 9–15 (на руском)

. Под именем «Зарай Ефиоплянин», евр. Zerach Kuschi, LXX: Ζαρέ ό Αίθιοψ, Vulg.: Zara Aethiops, обыкновенно разумеют Озоркона, фараона Египетского из XXII-ой династии, преемника известного Сусакима или Шишака (3 Цар XIV:25–26; 2 Пар XII:2–12). Что кушиты и Зарай были из Египта, вообще из Африки, а не из Азии, видно из того, что по 2 Пар XVI:8 в походе принимали участие и теперь, как при Сусакиме (2 Пар XII:3), не только ефиопляне, но ливияне, имевшие множество военных колесниц (2 Пар XVI:8). За египетское местожительство неприятеля говорит и то, что по ст. 14 при бегстве разбитые враги устремились через Герар — город на южной границе Xанаана (Быт XX:2; XXVI:1), через который уже Авраам и Исаак направлялись в Египет (ср. Onomast. 344). Египетские памятники, сохранившие известие о походе Шишака-Сусакима, не упоминают о походе Зарая-Озоркона. Но самое имя Озоркон (у Манефона — Озортон или Озортос) прочитано на египетских памятниках египтологами Шамполлионом, Лепсиусом и др., как имя фараона XXII династии, сына Шишака. В пользу отожествления Озоркона и Зарая говорит не только хронологическое совпадение, но и ливийское происхождение XXII-ой, так наз. Бубастийской, египетской династии: отсюда понятно нарочитое упоминание во 2 Пар XVI:8 о ливиянах . — Решительное сражение между иудеями и врагами произошло при укрепленном Ровоамом городе Мареше (ст. 9 и 10; ср. 2 Пар XI:8 и примеч. к этому м.) и окончилось, благодаря чудесной помощи Божьей (ст. 12, ср. XIII:15), полным поражением египтян; а иудеи захватили при этом богатую добычу (ст. 13–15). Цефата — долина близ города Мареши (Vulg.: in valle Sephata, quae est juxta Maresa). LXX читали иначе, вм. евр, Цефата — другое слово цефона к северу, и передали: 'εν τή φαράγγι κατά Βορραν Μαρησά, слав.: в дебри на север Мариса . Возможно, что чтение LXX-ти — нарицательное — ближе передает мысль еврейского подлинника. Во всяком случае долина Цефата совершенно отлична от города или Xорма Цефат (Нав XII:14; Суд I:17), лежавшего тоже в пределах Иудина колена (Onomast. 445, 863. Толков. Библия т. II, с. 326 и 376), теперь Себет.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.