2. о царевимаглава 12
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Сивија из Вирсавеје.
2И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај.
3Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.
4И Јоас рече свештеницима: сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац онијех који иду у број, и новац од уцјене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи,
5Нека свештеници узимају, сваки од својега познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому гдје се год нађе да треба оправити.
Тумачење, ст. 1–5 (на руском)
. (евр. 1-6). Общие указания о 40-летнем царствовании Иоаса: относительная верность его Иегове не достигала желаемой высоты и чистоты культа, так как, подобно, напр., Асе (3 Цар XV:14) Иоас не решался отменить служение Богу на высотах. Но и это относительное благочестие его продолжалось лишь, пока жив был и руководил Иоаса первосвященник Иодай (ст. 2, евр. 3). После же смерти Иодая Иоас всецело поддался влиянию языческой партии при дворе, допустил введение в Иудейском царстве прежнего идолослужения и был виновником мученической смерти Захарии, сына Иодая, в самом дворе храма (2 Пар XXIV:17-22). Но первые шаги его правления направлены были к благоустроению церковной жизни, пришедшей в упадок в предшествующие царствования. Так, в видах поддержания благолепия храма, ограбленного Гофолией (2 Пар XXIV:7), Иоас узаконил, чтобы священники все поступающие в храм денежные приношения употребляли на ремонт храма, именно: 1) подушный оклад от всякого еврея, достигшего 20 лет и поступающего в исчисление (Исх XXX:13); 2) выкупные деньги от лиц, посвященных святилищу, вместо действительной их службы при храме (Исх XXVII:2 и сл. ), равно и выкуп за первородных животных, принадлежащих Иегове; 3) жертвы усердия народа храму (Исх XXV:2; XXXV:5, 21; ср. блаж. Феодорит, вопр. 40). Вместе с тем царь потребовал от священников и левитов немедленно устроить для указанной цели всенародный сбор и для этого обойти все города иудейские (2 Пар XXIV:5).
6Али до године двадесет треће царовања Јоасова свештеници још не оправише што бијаше трошно у дому.
7Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: зашто не оправљате што је трошно у дому? Отселе не узимајте новаца од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому.
8И свештеници присташе да не узимају новаца од народа и да не оправљају што је трошно у дому.
9Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи.
10А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројивши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем.
11Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводјељама и посленицима који оправљаху дом Господњи,
12И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи што бјеше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом.
13Али новцима који доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрнијех за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каких судова златнијех ни сребрнијех;
14Него их даваху онима који бијаху над послом да се оправи за њих дом Господњи.
15И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер вјерно рађаху.
16Новци за пријеступ и новци за гријехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима.
Тумачење, ст. 6–16 (на руском)
. (евр. 7-17; ср. 2 Пар XXIV:6-14). Но ни священники (ст. 6), ни левиты (2 Пар XXIV:5) не показали особенного рвения и точности в исполнении царского приказания, и царь должен был, совместно с первосвященником Иодаем, решиться ввести иной порядок сборов на предполагаемый ремонт храма, именно: устроить во дворе храма особую кружку (евр. apoн, LXX: κινωτον, Vulg. : gazophylacium, ст. 9, евр. 10) для сбора всех пожертвований на реставрацию храма (в ст. 7 евр. бедек, "повреждения", у LXX: τυ βεδεκ, слав. ведек) со строгой отчетностью о собираемых суммах (ст. 10, евр. 11) и аккуратной передачей собранного на покупку деревянных и каменных материалов и на уплату работникам (12, 14). Подобная кружка после была поставлена и вне храма (2 Пар XXIV:8; ср. Лк XXI:1-4). Кроме общих поправок в храме, сделаны были новые принадлежности храмовой утвари (ст. 13 ср. 2 Пар XXIV:14), сн. 3 Цар XII:50. Только деньги, поступавшие в храм при жертвах греха и вины (Чис V:8; Лев V:16), составляли неотъемлемую собственность священников (ст. 16, евр. 17).
17Тада изиде Азаило цар Сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим.
18А Јоас цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија оци његови цареви Јудини бијаху посветили, и све што сам бјеше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњега и дома царева, и посла Азаилу цару Сирском; и тако отиде од Јерусалима.
Тумачење, ст. 17–18 (на руском)
. (Евр. 18-19). Нашествие Азаила сирийского (ср. VIII:12) на Иудею и Геф (ср. 3 Цар II:39), вероятно одновременное с нашествием его на Израильское царство при Ииуе (X:32) или при Иоахазе (XIII:3), было наказанием Божиим Иоасу за неверность Иегове после смерти Иодая и за убийство Захарии (2 Пар XXIV:23-24 сн. 17-22). Только тяжкой контрибуцией Азаилу, заимствованной Иоасом, по примеру Асы (3 Цар XV:18), из сокровищниц храма и царского дворца, Иоас спас Иерусалим, потерпев, однако, ранее несколько поражений и опустошения страны от сирийских войск (2 Пар XXIV:23-24).
19А остала дјела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудинијех?
20А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу.
21Јоазахар син Симеатов и Јозавад син Сомиров, слуге његове, убише га, те умрије; и погребоше га код отаца његовијех у граду Давидову; а на његово мјесто зацари се Амасија син његов.
Тумачење, ст. 20–21 (на руском)
. Иоас после сирийского нашествия, вероятно, раненый, впал в тяжкую болезнь (2 Пар XXIV:25), а вскоре на жизнь его сделан был заговор партии, мстившей ему за кровь сынов Иодая, и он убит в Милло (ср. 3 Цар IX:15) на пути к неизвестной местности Силла (у 70-ти: Σελα, Vulg. : Sella, слав. : Саала, ср. Onomast. 850). Он был лишен чести погребения с царями, тогда как благочестивый и оказавший много услуг государству иудейскому первосвященник Иодай был погребен в царских гробницах (2 Пар XXIV:25, 16).
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.
1-17. Благочестивое направление первой части 40-летнего царствования Иоаса. 17-18. Нашествие на Иерусалим Азаила сирийского. 19-22. Смерть Иоаса.