2. о царевимаглава 13

Тумачење главе (на руском)

1-25. Царствование Иоахаза (1-9) и Иоаса (10-25) Израильских.

1Године двадесет треће царовања Јоаса сина Охозијина над Јудом зацари се Јоахаз син Јујев над Израиљем у Самарији, и царова седамнаест година.

2И чињаше што је зло пред Господом, јер хођаше за гријесима Јеровоама сина Наватова, којима наведе на гријех Израиља и не отступи од њих.

3Зато се разгњеви Господ на Израиља и даде их у руке Азаилу цару Сирском и у руке Вен-Ададу сину Азаилову за све оно вријеме.

4Али се Јоахаз помоли Господу, и Господ га услиши, јер видје невољу Израиљеву, како их мучи цар Сирски.

5И даде Господ Израиљу избавитеља, те се опростише руке Сирске, и живљаху синови Израиљеви у шаторима својим као прије.

6Али не отступише од гријехова дома Јеровоамова којима на гријех наведе Израиља, него ходише у њима, и сам луг још стајаше у Самарији.

7А не оста Јоахазу народа више од педесет коњика и десет кола и десет тисућа пјешака; него их поби цар Сирски и сатр их, те бише као прах кад се врше.

8А остала дјела Јоахазова и све што је чинио, и јунаштва његова, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

9И почину Јоахаз код отаца својих, и погребоше га у Самарији; а на мјесто његово зацари се Јоас син његов.

Тумачење, ст. 1–9 (на руском)

. Борьба с Сирией, начатая еще династией Амврия (Ахавом, 3 Цар XX и XXII и Иорамом VIII:28-29; IX:14-15), продолжалась и при династии Ииуя: как при самом Ииуе (X:32-33), так и при сыне его Иоахазе (ст. 3, 22 данной главы), и во все это время неудачно для Израильского царства; только ради покаянной молитвы Иоахаза Иегова впоследствии дал израильтянам избавителя (мошиа, ст. 5) из той же династии Ииуя - в лице Иеровоама II (XIV:26-27): время этого царя было периодом цветущего и мирного состояния Израильского царства. Но полного благосостояния Израильское царство не могло иметь, раз все цари его держались богопротивного культа тельцов, а по временам появлялось здесь и язычество; несмотря на реформу Ииуя (X:26), следы язычества оставались в Самарии, напр., насажденная здесь Ахавом дубрава Ашеры Астарты (ст. 6, ср. 3 Цар XVI:32). Это более и более вело силу Израильского царства к упадку (ст. 7), под непрестанными ударами Азаила сирийского (ст. 22). Определение лет царствования Иоахаза в ст. 1: воцарился в 23-й год Иоаса иудейского и царствовал 17 лет, (следовательно, по 40-й год Иоаса иудейского), не согласуется с датой ст. 10, по которому уже в 37-й год Иоаса иудейского воцарился в Израиле соименный ему Иоас, сын Иохайа (следовательно, Иоахаз мог царствовать лишь 14 лет); по-видимому, из двух цифр 23 и 37 первая ошибочна и, может быть, должна быть исправлена на 21 (см. К. Bahr. Die Bucher der Konige, s. 358).

10Године тридесет седме царовања Јоасова над Јудом зацари се Јоас син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и царова шеснаест година.

11И чињаше што је зло пред Господом, не отступи ни од једнога гријеха Јеровоама сина Наватова, који наведе Израиља на гријех, него у њима хођаше.

12А остала дјела Јоасова, и све што је чинио, и јунаштва његова, како је војевао с Амасијом царем Јудинијем, није ли то записано у дневнику царева Израиљевијех?

13И почину Јоас код отаца својих, а Јеровоам сједе на пријесто његов; и погребоше Јоаса у Самарији код царева Израиљевијех.

Тумачење, ст. 10–13 (на руском)

. Здесь соединены в одно: а) обычное введение (10-11) и б) заключение (12-13), которому надлежало бы быть в конце главы (за 25 ст. ). О войне Иоаса израильского с Амасиею иудейским рассказывается.

14А Јелисије разбоље се од болести, од које и умрије; и Јоас цар Израиљев дође к њему, и плачући пред њим говораше: оче мој, оче мој, кола Израиљева и коњици његови!

15А Јелисије му рече: узми лук и стријеле. И он узе лук и стријеле.

16Тада рече цару Израиљеву: натегни лук руком својом. И натеже лук руком својом. А Јелисије метну руке своје цару на руке.

17И рече: отвори прозор с истока. И отвори, а Јелисије рече: пусти стријелу. И он пусти стријелу, а Јелисије рече: стријела избављења Господњега, стријела избављења од Сираца; јер ћеш побити Сирце у Афеку, и сатрћеш их.

18Још рече: узми стријеле. И узе, а он рече цару Израиљеву: удари у земљу. И удари три пута, па стаде.

19Тада се расрди на њ човјек Божји и рече: да си ударио пет пута или шест пута, тада би побио Сирце сасвијем; а сада ћеш их само три пута разбити.

20Потом умрије Јелисије, и погребоше га. А друге године ударише чете Моавске на земљу.

21И догоди се кад погребаваху некога човјека, угледаше чету и бацише човјека у гроб Јелисијев; и кад човјек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживје и уста на ноге своје.

Тумачење, ст. 14–21 (на руском)

. При Иоасе израильском скончался великий пророк Божий Елисей. Здесь содержатся два рассказа: о кончине пророка и предсказании его пред смертью победы Иоасу над сирийцами (14-19) и о посмертном чуде пророка Елисея - воскрешении мертвого от прикосновения к мощам пророка (20-21). Обращение Иоаса к Елисею (ст. 14) тождественно по букве и смыслу с обращением самого пророка Елисея к пророку Илии при его вознесении (4 Цар II:12). На вопрос: "почему пророк возвестил будущую победу посредством лука и стрелы?" (ст. 15), блаж. Феодорит (вопр. 42; отвечает: "Не столько верили словам, сколько предречениям посредством дел"); в данном случае символическое действие непосредственно выражало означаемую им действительность войны и победы. Положение рук Елисея на руки царя (ст. 16) могло указывать на молитвенную помощь пророка, следовательно, и Иеговы царю израильскому в предстоящей борьбе с сирийцами; направление выстрела к востоку (ст. 17) относилось к сирийцам, занявшим восточно-иорданские города и области Израильского царства (4 Цар X:33). О положении Афека см. замеч. к 3 Цар XX:26; упоминание об Афеке здесь было тем уместнее, что оно приводило на память победу Ахава над сирийцами при Афеке (3 Цар XX:26-29). Дальнейшее символическое же действие, повелеваемое царю пророком, тут же изъясняется (ст. 18-19); вместо "разгневался" (евр. икцост ст. 19), LXX: ελυπιθη, слав. оскорбе .

Тумачење, ст. 20–21 (на руском)

. Пророк Елисей умер в глубокой старости, ок. 100 лет: он выступил на пророческое служение при Ахаве (3 Цар XIX:19) - около 900 года до Р. X., а скончался при Иоасе, в тридцатых годах IX в. (ок. 835 г. ). Пo блаж. Иерониму (Epit Pauiae), могилу пророка указывали близ Самарии (ср. 4 Цар V:9; VI:32). Посмертное чудо пророка, по блаж. Феодориту, имело такой смысл: "Пророк и по смерти воскресил поднесенного к нему мертвеца, чтобы и сие чудо свидетельствовало о приятой им сугубой против учителя благодати". Кроме того, временной целью чуда могло быть воодушевление Израиля на борьбу с врагами, а вечной и существенной - засвидетельствование истины всеобщего будущего воскресения мертвых (в частности, здесь можно усматривать оправдание церковного почитания мощей святых).

22А Азаило цар Сирски мучаше Израиља свега вијека Јоахазова.

23Али се Господу сажали за њима и смилова се на њих и погледа на њих завјета ради својега с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хтје их истријебити и не одврже их од себе досада.

24И умрије Азаило цар Сирски, и на његово се мјесто зацари Вен-Адад син његов.

25А Јоас син Јоахазов поврати из руке Вен-Адада сина Азаилова градове које бјеше Азаило узео ратом Јоахазу оцу његову; три пута га разби Јоас, и поврати градове Израиљеве.

Тумачење, ст. 22–25 (на руском)

. Несмотря на непрерывный напор завоевательных стремлений сирийцев, Иегова, ради завета с Израилем, явил ему милость: при Венададе III (Венадад I - в 3 Цар XV:18; Венадад II - 3 Цар XX:1 и д. ), сыне Азаила, Иоасу удалось отвоевать у сирийцев некоторые из захваченных ими при Иоахазе (по клинообразным надписям, сирийский царь этого времени Marl, вероятно, тождественный с Венададом III Библии, был разбит ассирийским царем Рамман-нирори III, и это могло облегчить победу Иоаса над сирийцами). Но полное, хотя и кратковременное восстановление древних пределов Израильского царства произошло только при сыне Иоаса, Иеровоаме II (XIV:25).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.