2. Самуиловаглава 21

Тумачење главе (на руском)

Окончание распри между гаваонитянами и домом Саула. Войны евреев с филистимлянами.

1И би глад за времена Давидова три године засопце. И Давид потражи лице Господње; а Господ му рече: то је са Саула и с дома његова крвничкога, што погуби Гаваоњане.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. За то, что он умертвил (аморреев) Гаваонитян, которым евреи клятвенно обещались предоставить безопасное существование (Нав IX).

2Тада цар сазва Гаваоњане и говори им. А Гаваоњани не бјеху од синова Израиљевијех, него остатак од Амореја, којима се бјеху заклели синови Израиљеви, али Саул гледаше да их побије ревнујући за синове Израиљеве и Јудине.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. По ревности своей о потомках Израиля и Иуды, т. е. ревнуя о славе и безопасности евреев.

3И рече Давид Гаваоњанима: шта да вам учиним и чим да вас намирим, да благословите достојање Господње?

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Чтобы вы благословили наследие Господне и чтобы через то потомки давших клятву перестали испытывать наказание клятвопреступников.

4А Гаваоњани му рекоше: не тражимо ни сребра ни злата од Саула или од дома његова, нити да се ко погуби у Израиљу. А он рече: шта дакле велите да вам учиним?

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Не нужно нам, чтобы умертвили кого в Израиле - постороннего дому Саула,

5Тада рекоше цару: ко нас је потро и радио да нас истријеби, да нас не буде нигдје у међама Израиљевијем,

6Од његовијех синова нека нам се да седам људи да их објесимо Господу у Гаваји Саула избраника Господњега. И рече цар: ја ћу дати.

7Али цар поштједе Мефивостеја сина Јонатана сина Саулова ради заклетве Господње, која би међу њима, међу Давидом и Јонатаном сином Сауловијем.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. См. 1 Цар XX:14-17, 42.

8И узе цар два сина Ресфе кћери Ајине, које роди Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале кћери Саулове, које роди Адрилу сину Варзелаја Меолаћанина.

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. О Рицпе см. III:7.

Пять сыновей Меровы, сестры Мелхолы (1 Цар XVIII:19).

9И даде их у руке Гаваоњанима, а они их објесише на гори пред Господом; и сва седморица погибоше заједно; а бише убијени првијех дана жетве, у почетку јечмене жетве.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. В первые дни жатвы, в начале жатвы ячменя, т. е. в половине апреля.

10А Ресфа кћи Ајина узе врећу, и прострије по стијени у почетку жетве докле не паде на њих дажд са неба, и не дадијаше птицама небеским да падају на њих дању ни звјерима пољским ноћу.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. До того времени, пока не полились на них воды Божии с неба. В Палестин е различается период ранних дождей и период поздних дождей. Период ранних (применительно к еврейскому счету гражданского года с сентября) дождей падает на осенние месяцы - октябрь и ноябрь; период поздних дождей падает на весенние месяцы - с конца февраля по начало апреля.

11И јавише Давиду шта учини Ресфа кћи Ајина, иноча Саулова.

12И Давид отиде те узе кости Саулове и кости Јонатана сина његова од грађана у Јавису Галадову, који их бијаху украли с улице Вет-Санске, гдје их објесише Филистеји кад убише Филистеји Саула на Гелвуји.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. См. 1 Цар XXXI.

13И однесе оданде кости Саулове и кости Јонатана сина његова, па скупише и кости објешенијех.

14И погребоше их с костима Сауловијем и Јонатана сина његова у земљи Венијаминовој у Сили у гробу Киса оца његова, и учинише све како заповједи цар. Тако се послије тога умилостиви Господ земљи.

15И наста опет рат између Филистеја и Израиља, и Давид отиде са слугама својим, и бише се с Филистејима тако да Давид суста.

Тумачење, ст. 15 (на руском)

. Несомненно, что находившиеся в подчинении у евреев филистимляне пожелали воспользоваться смутами в царстве евреев, чтобы возвратить себе утраченное преобладание над ними.

16Тада Јесви-Венов, који бјеше од синова Рафајевијех, и у копљу му бјеше триста сикала мједи, и имаше ново оружје, шћаше да убије Давида.

Тумачење, ст. 16 (на руском)

. Под Рефаимами разумеются древние первообитатели Xанаана, отличавшиеся большим ростом и необыкновенной силой (Втор II:10-11; Чис XIII:34).

Местом их обитания были Васан (Втор III:11), земля аммонитян (Втор II:20-21), земля моавитян (Втор II:10-11), южные пределы западного Заиорданья - окрестности Xеврона и Иерусалима (Нав XV:8. 13-14; XVIII:16) и др. С рефаимами Священное Писание нередко соединяет, а иногда и обобщает: Енакимов (Нав XI:21-22), Зузимов, Емимов (Быт XIV:5), Замзузимов (Втор II:20-21).

О сикле см. прим. к XIV:26.

17Али му поможе Ависај син Серујин, и удари Филистејина и уби га. Тада се заклеше људи Давидови рекавши му: нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш видјела Израиљева.

18Послије тога наста опет рат с Филистејима у Гову; и тада Сивехај Хусаћанин уби Сафа, који бијаше од синова Рафајевих.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. В Гобе. В 1 Пар XX:4 и у Иосифа Флавия поставлено "в Газере". Газер - город на северо-западе от Иерусалима.

19И опет наста други рат у Гову с Филистејима; и тада Елханан син Јаре-Орегимов Витлејемац уби брата Голијата Гетејина, којему копљача бјеше као вратило.

20И опет наста рат у Гату, гдје бијаше један човјек врло висок, који имаше по шест прста на рукама и на ногама, свега двадесет и четири, и он бијаше такођер рода Рафајева.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

. Очевидно, Голиаф, сраженный Давидом (1 Цар XVII), не был единственным филистимским великаном в Гефе. См. прим. к 16 ст.

21И ружаше Израиља те га уби Јонатан син Саме брата Давидова.

22Та четворица бијаху синови истога Рафаја из Гата, и погибоше од руке Давидове и од руке слуга његовијех.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).