2. Самуиловаглава 20

Тумачење главе (на руском)

Возмущение Савея.

1А ондје се деси неваљао човјек, по имену Сева син Вихријев, од Венијамина. Он затруби у трубу и рече: ми немамо дијела с Давидом, ни нашљедства са сином Јесејевијем; свак у свој шатор, о Израиљу!

2Тако сви Израиљци отступише од Давида и отидоше за Севом сином Вихријевим; људи пак од Јуде држаше се цара својега и отпратише га од Јордана до Јерусалима.

3А кад цар Давид дође у кућу своју у Јерусалим, узе цар десет жена иноча, које бјеше оставио да му чувају кућу, и метну их у затвор, гдје их храњаше али не лијегаше с њима, него осташе затворене до смрти своје и живљаху као удовице.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. См. XVI:20-22. Давид постыдным и "законопреступным почитал иметь общение с ними после гнусного общения их с сыном; не сочетал же их ни с кем другим, дабы это не послужило предлогом к похищению верховной власти" (блаж. Феодорит, толк. на 2 Цар, вопр. 38), так как по восточным взглядам того времени обладание женой или наложницей царя означало уже некоторое фактическое вступление в права самого цаpя.

4Потом рече цар Амаси: сазови ми људе од Јуде до три дана, и нађи се и ти овдје.

5И отиде Амаса да сазове народ Јудин; али се забави преко рока који му бјеше одређен.

6А Давид рече Ависају: сад ће нам Сева син Вихријев чинити горе него Авесалом. Него узми слуге господара својега, и гони га да не нађе за се који тврд град и не умакне нам из очију.

7Тако изидоше за њим људи Јоавови, и Херетеји и Фелетеји и сви јунаци, изидоше из Јерусалима да гоне Севу сина Вихријева.

Тумачење, ст. 4–7 (на руском)

. "Давид дал поручение Амессаю созвать ополчение в три дня для подавления мятежа, и этим фактически поставил Амессая главнокомандующим вместо Иоава (XIX:13). Но Амессай оказался ниже положения, в которое был поставлен.

По отсутствию ли распорядительности и энергии, или по холодному приему, сделанному ему народом, как человеку менее авторитетному, чем Иоав, но он не мог выполнить поручения в назначенное время. Между тем медлить было невозможно. И Давид поневоле должен был обратиться к брату Иоава Авессе, чтобы послать его с наличными военными силами за Савеем". К преследующим Савея самовольно примкнул и Иоав. Впрочем Иоав не столько думал об уничтожении мятежа Савея, сколько об устранении из списка живых своего нового соперника при Давиде - Амессая (Я. Богородский, "Еврейские цари", с. 244).

8И кад бијаху код великога камена у Гаваону, срете их Амаса. А Јоав бијаше опасан преко хаљине коју имаше на себи, и озго бијаше припасао мач уз бедрицу у корицама. И кад пође, мач му испаде.

9Тада рече Јоав Амаси: јеси ли здраво брате? И дохвати се Јоав десном руком својом браде Амаси да га цјелује.

10А Амаса не узимаше на ум мача, који бијаше Јоаву у руци; а он га удари њим под пето ребро, и просу му цријева на земљу, те од једнога ударца умрије. Потом Јоав и Ависај брат његов отидоше у потјеру за Севом сином Вихријевим.

11А један од момака Јоавовијех стаде код њега и рече: ко љуби Јоава и ко је Давидов, за Јоавом!

12А Амаса се ваљаше у својој крви насред пута. И видјећи онај човјек гдје се уставља сав народ одвуче Амасу с пута у поље и баци хаљину на њ, кад видје гдје се уставља сваки ко наиђе на њ.

13И кад би уклоњен с пута прођоше сви за Јоавом да тјерају Севу сина Вихријева.

14И он прође кроз сва племена Израиљева до Авела и до Ветмахе са свијем Виранима, који се окупише те иђаху за њим.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

. Авел-Беф-Мааха - город в северных пределах Палестины, вблизи горы Большой Ермон.

15И дошавши опколише га у Авел-Вет-Маси, и ископаше опкоп око града тако да стајаху пред зидом; и сав народ што бјеше с Јоавом наваљиваше да обори зид.

16Тада викну једна мудра жена из града: чујте, чујте! Кажите Јоаву: приступи овамо да говорим с тобом.

17А кад он приступи к њој, рече жена: јеси ли ти Јоав? А он рече: јесам. А она рече: послушај ријечи слушкиње своје. А он рече: да чујем.

18А она рече говорећи: од старине се говори: ваља питати у Авелу. И тако се извршиваше.

19Ја сам један од мирнијех и вјернијех градова у Израиљу, а ти хоћеш да затреш град, и то мајку у Израиљу. Зашто хоћеш да прождреш нашљедство Господње?

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. Мать городов в Израиле. См. ст. 18.

20А Јоав одговори и рече: сачувај Боже! сачувај Боже! нећу да прождрем ни да раскопам.

21Није тако; него један из горе Јефремове, по имену Сева син Вихријев, подигао је руку своју на цара Давида; дајте само њега, па ћу отићи од града. А жена рече Јоаву: ево, глава његова бациће ти се преко зида.

22И жена отиде к свему народу с мудрошћу својом; и отсјекоше главу Севи сину Вихријеву, и бацише је Јоаву. А он затруби у трубу, те се разидоше од града свак у свој шатор. А Јоав се врати у Јерусалим к цару.

23А бијаше Јоав над свом војском Израиљевом; а Венаја син Јодајев бијаше над Хетејима и Фелетејима;

Тумачење, ст. 23 (на руском)

. И был Иоав поставлен над всем войском Израильским. "Давид не повторил более попытки лишить его поста главнокомандующего, потому что он был и незаменим, и защищал этот пост с таким демоническим упорством, что лучше было уступить во избежание нового пролития крови" (Я. Богородский, "Еврейские цари", с. 246).

О хелефеях и фелефеях см. прим. к VIII:18.

24А Адорам бјеше над данцима; а Јосафат син Ахилудов бјеше паметар;

Тумачење, ст. 24 (на руском)

. Иосафат - дееписателем. См. VIII:16.

25Сеја писар; а Садок и Авијатар свештеници.

Тумачење, ст. 25 (на руском)

. См. VIII:17.

26И Ира Јаиранин бјеше кнез Давиду.

Тумачење, ст. 26 (на руском)

. Выражение Иаритянин некоторые понимают в смысле "из селений Иаира", сына Манассии, лежавших в восточном Заиорданье (см. "Опыт Библейского Словаря собственных имен" протопопа Солярского). - Был священником у Давида, т. е. лицом, через посредство которого престарелый царь совершал многие из своих, религиозных обязанностей при скинии и вне скинии (Блаж. Феодорит, Calmet и др. ).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).