2. Самуиловаглава 22

1И изговори Давид Господу ријечи ове пјесме, кад га избави Господ из руку свијех непријатеља његовијех и из руке Саулове;

2И рече: Господ је моја стијена и град мој и избавитељ мој.

3Бог и стијена моја, у њега ћу се уздати, штит мој и рог спасења мојега, заклон мој и уточиште моје, спаситељ мој, који ме избавља од силе.

4Призивљем Господа, којега ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.

5Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалијех људи уплашише ме.

6Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.

7У тјескоби својој призвах Господа, и к Богу својему повиках, он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.

8Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и помјерише се, јер се он разгњеви.

9Подиже се дим из ноздрва његовијех и из уста његовијех огањ који прождире, живо угљевље отскакаше од њега.

10Сави небеса и сиђе; а мрак бијаше под ногама његовијем.

11И сједе на херувима и полетје, и показа се на крилима вјетрнијем.

12Од мрака начини око себе шатор, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.

13Од сијевања пред њим гораше живо угљевље.

14Загрмје с небеса Господ, и вишњи пусти глас свој.

15Пусти стријеле своје, и разметну их; муње, и разасу их.

16Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од пријетње Господње, од дихања духа из ноздрва његовијех.

17Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.

18Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.

19Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

20И изведе ме на пространо мјесто, избави ме, јер сам му мио.

21Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.

22Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега.

23Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.

24И бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.

25Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима његовима.

26Са светима поступаш свето, с човјеком вјернијем вјерно;

27С чистијем чисто поступаш, а с неваљалијем насупрот њему.

28Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.

29Ти си видјело моје, Господе, и Господ просвијетљује таму моју.

30С тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.

31Пут је Божји вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се уздају у њ.

32Јер ко је Бог осим Господа? и ко је стијена осим Бога нашега?

33Бог је кријепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.

34Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.

35Учи руке моје боју, те ломе лук мједени мишице моје.

36Ти ми дајеш штит спасења својега, и милост твоја чини ме велика.

37Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.

38Тјерам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истријебим.

39И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.

40Јер ме ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.

41Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

42Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.

43Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.

44Ти ме избављаш од буне народа мојега, чуваш ме да сам глава народима; народ којега не познавах служи ми.

45Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.

46Туђини блиједе,дршћу у градовима својим.

47Жив је Господ, и да је благословена стијена моја. Да се узвиси Бог, стијена спасења мојега.

48Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

49Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човјека жестока избавља ме.

50Тога ради хвалим те, Господе, по народима, и појем имену твојему,

51Који славно избављаш цара својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и сјемену његову довијека.