2. Самуиловаглава 3

Тумачење главе (на руском)

Союз между Авениром и Давидом. Насильственная смерть Авенира.

1И дуго бијаше рат између дома Саулова и дома Давидова; али Давид све већма јачаше а дом Саулов постајаше све слабији.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. "Преимущество Давида пред Иевосфеем заключалось в том, что его царство было хотя и небольшое, но густонаселенное, не заключало в себе разнородных элементов, имело округленные границы и никем не угрожалось. Сам Давид был гениальный полководец и администратор и окружен был талантливыми, решительными и преданными людьми, еще при жизни Саула собравшимися к нему из всех колен, не исключая и Вениаминова Царство же Иевосфея хотя было и обширно, но разнородно, разрезано Иорданом на две половины, довольно сильно разнившиеся друг от друга. Иевосфей был человек слабый, не способный к инициативе и решительному образу действий. Его личность стушевывалась не только пред личностью Давида, но и его собственного военачальника. Падение его царства рано или поздно было неизбежно, и обстоятельства, подготавливавшие единовластие Давида, быстро созревали" (Я. Богородский, "Еврейские цари", с. 142-143).

2И Давиду се родише синови у Хеврону: првенац му бјеше Амнон од Ахиноаме Језраељанке;

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. См. 1 Цар XXV:43.

З. См. 1 Цар XXV:42. Гессур - в северной части восточного Заиорданья, у подошвы горы Большой Ермон.

3Други бјеше Хилеав од Авигеје жене Навала Кармилца; трећи Авесалом син Махе кћери Талмаја цара Гесурскога;

4Четврти Адонија син Агитин; и пети Сефатија син Авиталин;

5И шести Итрам од Егле жене Давидове. Ти се родише Давиду у Хеврону.

6И док бијаше рат између дома Саулова и дома Давидова, Авенир брањаше дом Саулов.

7А Саул имаше иночу по имену Ресфу кћер Ајину; и Исвостеј рече Авениру: зашто си спавао код иноче оца мојега?

8И Авенир се разгњеви на ријечи Исвостејеве и рече: јесам ли ја пасја глава, који сада чиним на Јуди милост дому Саула оца твојега и браћи његовој и пријатељима његовијем, и нијесам те пустио у руке Давидове, те данас тражиш на мени зло ради те жене?

9Тако нека учини Бог Авениру, и тако нека дода, ако не учиним Давиду како му се Господ заклео,

10Да се пренесе ово царство од дома Саулова, и да се утврди пријесто Давидов над Израиљем и над Јудом, од Дана до Вирсавеје.

11И он не може више ништа одговорити Авениру, јер га се бојаше.

Тумачење, ст. 6–11 (на руском)

. "Авенир счел дело Иевосфея совсем потерянным и замыслил, быть может, на развалинах его царства основать свое собственное. Он обольстил бывшую наложницу Саулову Ресфу и овладел ею. По тогдашним понятиям это обозначало, что Авенир как бы вступал в права самого Саула. Что предпринял бы он далее в качестве, так сказать, уже отца Иевосфея, неизвестно. Вернее всего то, что он так или иначе постепенно перенес бы на себя все прерогативы царской власти и, не делая, быть может, никакого физического насилия над Иевосфеем, лишил бы его даже и тени царской власти. Иевосфей, однако, почувствовал опасность и с неожиданной для Авенира твердостью поставил ему на вид бесчестность его поступка. Никогда не чувствовавший себя действительным подданным Иевосфея, вместо страха и раскаяния, Авенир ответил на это справедливое замечание вспышкой необузданного гнева. Тем не менее он должен был бросить свои первоначальный план, успех которого основывался главным образом на предполагаемой неспособности Иевосфея к какому бы то ни было протесту, и решился в досаде (иначе трудно объяснить) привести в исполнение свою угрозу: изменить Иевосфею в пользу Давида" (Я. Богородский, "Еврейские цари", с. 142-143).

12И Авенир посла посланике к Давиду од себе и поручи: чија је земља? И поручи му: учини вјеру са мном, и ево рука ће моја бити с тобом, да обратим к теби свега Израиља.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. Чья эта земля, т. е. кому должна принадлежать земля евреев? Весь народ Израильский, т. е. все царство Иевосфея.

13А он одговори: добро; ја ћу учинити вјеру с тобом; али једно иштем од тебе, и то: да не видиш лица мојега ако ми прво не доведеш Михалу кћер Саулову, кад дођеш да видиш лице моје.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

. "Что было бы, если бы Давид не принял предложение Авенира? Было бы то, что на месте Иевосфея в скором же времени явился бы узурпатор, - если не сам Авенир, то кто-нибудь другой, - которого Давид не мог, да и не должен был терпеть. Пришлось бы предпринять новую, быть может, продолжительную, междуусобную войну. Этим могли воспользоваться враждебные евреям соседние народы, и Израиль был бы доведен до полного политического ничтожества. В силу таких-то, нужно думать, соображений Давид и решился ускорить неизбежную развязку" (Я. Богородский, "Еврейские цари", с. 144).

Не увидишь лица моего, если не приведешь с собою Мелхолы, дочери Саула (1 Цар XVIII:20, 26; XXV:44). Возвращение Мелхолы, насильно отданной Саулом другому, было бы восстановлением чести Давида, а вместе с тем и восстановлением его связи с царствующем домом Саула, подкреплявшей в глазах народа его права на еврейский престол.

14И посла Давид посланике к Исвостеју сину Саулову, и поручи му: дај ми жену моју Михалу, коју испросих за сто окрајака Филистејских.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

. См. 1 Цар XVIII:20-28.

15И Исвостеј посла те је узе од мужа, од Фалтила, сина Лаисова.

Тумачење, ст. 15 (на руском)

. См. 1 Цар XXV:44. По объяснению блаж. Феодорита, в данном случае не было нарушения закона, изложенного во Втор XXIV:4, так как "Давид не отпускал от себя Мелхолы; но отец ее, противозаконно разлучив ее с супругом, отдал другому. Посему сочетание с другим (Фалтием) было не браком, а насилием" (толк. на 2 Цар, вопр. 11).

16А муж њезин пође с њом, и једнако плакаше за њом до Ваурима. Тада му рече Авенир: иди, врати се натраг. И он се врати.

Тумачење, ст. 16 (на руском)

. Бахурим - город Вениаминова колена.

17Потом Авенир говори старјешинама Израиљским, и рече им: пређе тражисте Давида да буде цар над вама.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

. Вчера и третьего дня, т. е. прежде, во время царствования Саула, вы упорно желали видеть своим царем победителя филистимлян - отважного, разумного и скромного Давида.

18Ето сада учините; јер је Господ рекао за Давида говорећи: преко Давида слуге својега избавићу народ свој Израиља из руку Филистејских и из руку свих непријатеља њиховијех.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. См. 1 Цар XVI; 2 Цар V:1-2.

19Тако говори Авенир и синовима Венијаминовијем. Потом отиде Авенир и у Хеврон да каже Давиду све што за добро нађе Израиљ и сав дом Венијаминов.

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. Все, чего желали Израиль и весь дом Вениаминов от своего будущего царя.

20И кад дође Авенир к Давиду у Хеврон и с њим двадесет људи, учини Давид гозбу Авениру и људима који бијаху с њим.

21И рече Авенир Давиду: да устанем и идем да скупим к цару господару својему сав народ Израиљев да учине вјеру с тобом, па да царујеш како ти душа жели. И Давид отпусти Авенира да иде с миром.

22А гле, слуге Давидове враћаху се с Јоавом из боја, и тјераху са собом велик плијен; а Авенир већ не бјеше код Давида у Хеврону, јер га отпусти, те отиде с миром.

23Јоав дакле и сва војска што бјеше с њим дођоше онамо; и јавише Јоаву говорећи: Авенир син Ниров долазио је к цару, и он га отпусти те отиде с миром.

24И Јоав отиде к цару и рече: шта учини? Гле, Авенир је долазио к теби; зашто га пусти те отиде?

25Познајеш ли Авенира сина Нирова? долазио је да те превари, да види куда ходиш и да дозна све што радиш.

26Потом отишав Јоав од Давида посла људе за Авениром да га врате од студенца Сире, а Давид не знадијаше за то.

27И кад се врати Авенир у Хеврон, одведе га Јоав на страну под врата као да говори с њим насамо; ондје га удари под пето ребро, те умрије за крв Асаила брата његова.

Тумачење, ст. 27 (на руском)

. И умер Авенир за кровь Асаила. См. II:18-23; III:30. Одновременно c этим можно допустить и иное объяснение поступка Иоава: убивая Авенира, Иоав желал избавиться от своего соперника при Давиде.

28А кад Давид послије то чу, рече: ја нијесам крив ни царство моје пред Господом довијека за крв Авенира сина Нирова.

29Нека падне на главу Јоавову и на сав дом оца његова; и нека дом Јоавов не буде никад без човјека болна од течења или губава или који иде о штапу или који падне од мача или који нема хљеба.

30Тако Јоав и Ависај брат његов убише Авенира што он погуби Асаила брата њихова код Гаваона у боју.

31И рече Давид Јоаву и свему народу који бијаше с њим: раздерите хаљине своје и припашите костријет, и плачите за Авениром. И цар Давид иђаше за носилима.

32А кад погребоше Авенира у Хеврону, цар подиже глас свој и плака на гробу Авенирову; плака и сав народ.

33И наричући за Авениром рече: умрије ли Авенир како умире безумник?

34Руке твоје не бише везане, нити ноге твоје у оков оковане; пао си као што се пада од неваљалијех људи. Тада још већма плака за њим сав народ.

35И дође сав народ нудећи Давида да једе што, док још бијаше дан; али се Давид закле и рече: Бог нека ми учини тако, и тако нека дода, ако окусим хљеба или што друго док не зађе сунце.

36И сав народ чу то, и би им по вољи; што год чињаше цар, бјеше по вољи свему народу.

37И позна сав народ и сав Израиљ у онај дан да није било од цара што погибе Авенир син Ниров.

38И цар рече слугама својим: не знате ли да је војвода и то велики погинуо данас у Израиљу?

Тумачење, ст. 28–38 (на руском)

. Неожиданная смерть испытанного полководца и талантливого политика (ст. 38) Авенира, смерть в тот самый момент, когда он готов уже был привести в подданство Давиду остальных евреев и таким образом снова объединить царство, не могла не подействовать на царя удручающим образом. Дело воссоединения копен откладывалось на неопределенное время. Только что определившееся стремление Израиля к дому Давида, под влиянием и руководством друзей дома Саулова и под неблагоприятным впечатлением от трагической смерти Авенира, могло бы погаснуть и даже получить совершенно обратное направление. Но этого не случилось. Резко выраженная скорбь Давида о безвременно скончавшемся полководце убедила народ, что Давид не причастен к преступлению; а его благородно-отзывчивое сердце еще сильнее привязало к нему сердца евреев.

39Али ја сам сада још слаб, ако и јесам помазани цар; а ови људи, синови Серујини, врло су ми силни. Нека Господ плати ономе који чини зло према злоћи његовој.

Тумачење, ст. 39 (на руском)

. Эти люди, сыновья (сестры Давида) Саруи (Иоав и Авесса), сильнее меня, т. е. пользуются огромным авторитетом и любовью среди народа за свою храбрость и преданность родине, чем между прочим и объясняется то обстоятельство, что Давид не решился наказать Иоава должным образом за неуместное соблюдение им обычая кровавой мести.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).