2. Самуиловаглава 2

Тумачење главе (на руском)

Воцарение Давида в Xевроне, над коленами Иуды и Симеона. Воцарение Саулова сына Иевосфея над остальными еврейскими коленами. Распря между домом Саула и домом Давида.

1А послије тога Давид упита Господа говорећи: хоћу ли отићи у који град Јудин? А Господ му рече: отиди. А Давид рече: у који да отидем? Рече: Хеврон.

2И Давид отиде онамо са двије жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом која прије бјеше жена Навала из Кармила.

3И људе који бијаху с њим одведе Давид, све с породицама њиховијем, и настанише се по градовима Хевронским.

4И дођоше људи од Јуде, и помазаше ондје Давида за цара над домом Јудинијем. И јавише Давиду говорећи: људи из Јависа Галадова погребоше Саула.

Тумачење, ст. 1–4 (на руском)

. Смерть Саула и его сына Ионафана создала обстоятельства, при которых стало возможным исполнение определения Божия через Самуила: быть Давиду царем над Израилем. Впрочем, воцарение Давида над Израилем совершилось не сразу. Давид был признан царем сначала одним лишь коленом Иуды (и Симеона).

Об Ахиноаме и Авигее см. 1 Цар XXV:40-44.

И донесли Давиду, что жители Иависа Галаадского погребли Саула. См. 1 Цар XXXI:11-13.

5И Давид посла посланике к људима у Јавису Галадову, и рече им: да сте благословени Господу што учинисте милост господару својему, Саулу и погребосте га.

6Зато да учини Господ вама милост и вјеру; а ја ћу вам учинити добро, што сте то учинили.

7И нека вам се укријепе руке и будите храбри; јер Саул господар ваш погибе, а дом Јудин помаза мене за цара над собом.

Тумачење, ст. 5–7 (на руском)

. Отдавая жителям Иависа Галаадского дань благодарности и уважения за их верноподданнические чувства к Саулу, Давид вместе с тем сообщает им, что наследником этих чувств отныне является он, Давид, уже воцарившийся в Xевроне.

Неизвестно, как отнеслись бы к этому предложений жители Иависа, а с ними и все восточное Заиорданье, если бы не подоспело противоположное влияние Саулова полководца Авенира, который выдвинул права сына Саула - Иевосфея.

8Али Авенир син Ниров војвода Саулов узе Исвостеја сина Саулова, и одведе га у Маханајим.

9И зацари га над Галадом и над Асуром и Језраелом и Јефремом и Венијамином и над свијем Израиљем.

10Четрдесет година бјеше Исвостеју сину Саулову кад поче царовати над Израиљем; и царова двије године. Само дом Јудин држаше се Давида.

11А Давид царова у Хеврону над домом Јудинијем седам година и шест мјесеца.

Тумачење, ст. 8–11 (на руском)

. Долговременное скитание Давида в пределах соседних языческих народов в значительной степени ослабило ту популярность, которой он пользовался среди евреев в период своих блестящих столкновений с неприятелями народа. Народ стал забывать о Давиде. А те, кто помнили или слышали о нем, уже не восторгались им, видя его в стане своих исконных врагов - филистимлян (1 Цар XXVII-XXVIII). Предприимчивый и отважный полководец Саула Авенир воспользовался этим обстоятельством: указал, по всей вероятности, на тягостный гнет (после неудачной битвы, 1 Цар XXXI) филистимского ига, кажущуюся двусмысленность поведения Давида и без особого труда убедил израильтян признать над собой царем младшего сына Саулова - Иевосфея, обещая, со своей стороны, полную готовность выступить под знаменами нового царя против поработителей еврейского народа филистимлян, успевших утвердиться к этому уже в большей части западного Заиорданья.

Маханаим - город в средней части восточного Заиорданья, к югу от Иависа.

Галаад - близлежащие области восточного Заиорданья.

Вместо Ашур некоторые читают Ассир.

Чтобы не остаться царем только в Xевроне, Давид должен был принять активные меры против ставленника Авенира - Иевосфея. Военным представителем и защитником прав Давида явился его полководец Иоав.

12Потом изиде Авенир син Ниров и слуге Исвостеја сина Саулова из Маханајима у Гаваон.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. Гаваон - город Вениаминова колена, соседнего с коленом Иуды. Появление войск Авенира в ближайшем соседстве с царством Давида отнюдь не говорило в пользу мирных стремлений Иевосфеева полководца. Вполне допустимо то предположение, что, воцарив Иевосфея над Израилем, Авенир задумал привлечь к нему и Иуду. Чтобы не допустить Авенира приблизиться к колену Иуды, навстречу ему вышел Иоав.

13Такође и Јоав син Серујин и слуге Давидове изидоше и сретоше се с њима код језера Гаваонскога, и стадоше један с једне стране а други с друге стране.

14Тада рече Авенир Јоаву: нека устану момци и нека се проиграју пред нама. И рече Јоав: нека устану.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

. На основании 18-22, 26 ст. можно заключать, что Авенир не настаивал на кровопролитном бое. Вместо боя Авенир предлагает устроить незначительный воинский поединок, чтобы определить, кто из противников должен оставить свои позиции и удалиться.

15И усташе, и изидоше на број: дванаест од Венијамина са стране Исвостеја сина Саулова, и дванаест између слуга Давидовијех.

16И ухватише један другога за главу, и тисну један другому мач свој у бок, и попадаше заједно. Отуда се прозва оно мјесто Халкат-Асурим код Гаваона.

17И би жесток бој онога дана; и слуге Давидове разбише Авенира и Израиљце.

Тумачење, ст. 15–17 (на руском)

. Устроенный по совету Авенира поединок не решил, однако, спорного вопроса, так как все участники этого поединка остались мертвыми на поле состязания. Между тем разгоревшиеся страсти сторон не ждали, а уже требовали этого решения, и притом сейчас же. Произошло кровопролитное сражение.

Xелкав-Xаццурим, - по тексту Вульгаты: "Аger robustorum"; по тексту 70-ти: Μερις επιβουλων.

18А ондје бијаху три сина Серујина: Јоав и Ависај и Асаило. А Асаило бијаше лак на ногу као срна у пољу;

19И потјера Асаило Авенира, и не сврну ни надесно ни налијево иза Авенира.

20И Авенир обазре се натраг и рече: јеси ли ти, Асаило? А он рече: ја сам.

21А Авенир му рече: сврни надесно или налијево, и узми једнога од тијех момака, и скини одору с њега. Али не хтје Асаило сврнути иза њега.

22И Авенир опет рече Асаилу: отступи од мене; зашто да те саставим са земљом? и како бих смео погледати у Јоава брата твојега?

23Али он не хтје отступити; и Авенир га удари копљем под пето ребро, и изађе му копље на леђа, те он паде ондје и умрије на мјесто. И ко год дође на оно мјесто гдје паде и погибе Асаило, устављаше се.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

. Смерть Асаила делала Авенира личным врагом Иоава, обязанного, по понятиям того времени, отомстить убийце кровавой расправой с ним или его ближайшими родственниками (см. III:27, 30).

24Али Јоав и Ависај потјераше Авенира, и сунце зађе кад дођоше до брда Аме, која је према Гији на путу у пустињу Гаваонску.

25И скупише се синови Венијаминови за Авениром, те се начини чета, и стадоше на врх једнога брда.

26И Авенир викну Јоава и рече: хоће ли мач прождирати довијека? не знаш ли да јади бивају напошљетку? зашто већ не кажеш народу да се прођу браће своје?

27А Јоав рече: тако жив био Бог, да нијеси казао, народ би још јутрос отишао, ниједан не би тјерао брата својега.

Тумачење, ст. 27 (на руском)

. Если бы ты не говорил иначе. См. ст. 14.

28Тада затруби Јоав у трубу, и устави се сав народ и престаше тјерати Израиља, и не бише се више.

29И тако Авенир и људи његови идоше преко поља цијелу ону ноћ, и пријеђоше преко Јордана, и прошавши сав Витрон дођоше у Маханајим.

Тумачење, ст. 29 (на руском)

. Битрон - область в восточном Заиорданье.

30А Јоав се врати од Авенира, и кад скупи сав народ, не бјеше од слуга Давидовијех деветнаест људи и Асаила.

31Али слуге Давидове побише синова Венијаминовијех, људи Авенировијех, три стотине и шездесет људи, који изгибоше.

32А Асаила узеше и погребоше у гробу оца његова који бијаше у Витлејему. И Јоав и људи његови идоше сву ноћ, и освануше у Хеврону.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).