2. Самуиловаглава 1

Тумачење главе (на руском)

Плачевная песнь Давида по случаю гибели Саула и Ионафана.

1А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. См. 1 Цар XXX.

2Трећега дана, гле, дође један из војске Саулове раздртијех хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.

3И рече му Давид: откуда идеш? А он му рече: из окола Израиљскога утекох.

4А Давид му рече: шта би? кажи ми. А он рече: народ побјеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. См. 1 Цар XXXI.

5А Давид рече момку који му донесе глас: како знаш да је погинуо и син му Јонатан?

6А момак који му донесе глас рече: случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.

7А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: ево ме.

8А он ми рече: ко си? А ја му рекох: Амалик сам.

9А он ми рече: приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвијем душа у мени.

10И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех вијенац царски који му бјеше на глави и гривну која му бјеше на руци, и ево донесох господару својему.

Тумачење, ст. 7–10 (на руском)

. Подробности, не отмеченные в 1 Цар XXXI.

11Тада Давид зграби хаљине на себи и раздрије их; тако и сви људи који бијаху с њим.

12И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовијем и за народом Господњим и за домом Израиљевијем што изгибоше од мача.

13И рече Давид момку који му донесе глас: одакле си? А он рече: ја сам син једнога дошљака Амалика.

14Рече му Давид: како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњега?

15И дозва Давид једнога између момака својих и рече: ходи, погуби га. А он га удари, те умрије.

16И рече му Давид: крв твоја на твоју главу; јер твоја уста свједочише на те говорећи: ја сам убио помазаника Господњега.

Тумачење, ст. 14–16 (на руском)

. Ср. 1 Цар XXIV:1-4; XXVI:1-24.

17Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовијем,

18И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи истинитога:

Тумачење, ст. 18 (на руском)

. И повелел научить сынов Иудиных луку. Словом "лук", по объяснению Calmet, была названа нижеприведенная плачевная песнь Давида по случаю смерти Саула и Ионафана, лук и меч которых "не возвращались даром - без крови раненых, без тука сильных" (22 ст. ).

Книга Праведного - одна из утраченных священных записей евреев. Помимо Книги Праведного, к числу утраченных древнееврейских книг, цитируемых в Ветхом Завете, относятся: 1) Книга Завета (Исх XXIV:7); 2) Книга браней Господних (Чис XXI:14); 3) подлинные Записи пророков Самуила, Нафана, Гада, Семея, Адды, Ахии, Иоиля (1 Пар XXIX:29; 2 Пар IX:29; XII:15; XIII:22; XX:34); 4) подлинники Летописей деяний Соломона и царей Иудейских и Израильских (см. предисловие к книгам Царств); 5) Записи Xозая (2 Пар XXXIII:19); 6) Деяния Озии (2 Пар XXVI:22); 7) отдельная запись 3000 притчей, 1005 песней и сведений по естествознанию царя Соломона (3 Цар IV:32-33); 8) некоторые из рукописей пророка Иеремии (2 Мак II:1); 9) Летописи Иоанна Гиркана (1 Мак XVI:24); 10) пять книг Иасона Киринейского (2 Мак II:24).

19Дико Израиљева! на твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?

20Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама Аскалонским, да се не веселе кћери Филистејске и да не играју кћери необрезанијех.

21Горе Гелвујске! не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.

22Без крви побијенијех и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.

23Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни за смрти се не раставише; лакши од орлова бијаху.

24Кћери Израиљеве! плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лијепо, и китио вас златнијем закладима по хаљинама вашим.

25Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!

26Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.

27Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).