2. Самуиловаглава 4

Тумачење главе (на руском)

Насильственная смерть Иевосфея.

1А кад чу син Саулов да је погинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

. См. III:26-27. И опустились руки его, и весь Израиль смутился - от неожиданности вести и незнания того, что следует предпринять в данный момент, "Как ни груб был с Иевосфеем Авенир, но он все-таки составлял его единственную силу. Разумный совет и крепкая рука Авенира решали до сих пор все затруднения, возникавшие в царстве Иевосфея. Теперь же, с гибелью Авенира, ни один сильный человек не связывал свои интересы с личностью слабого царя, которого погубить было гораздо легче, том поддержать… "И весь Израиль, сказано, смутился: народ почувствовал себя в положении овец без пастуха" (Я. Богородский, "Еврейские цари", с. 148).

2А имаше син Саулов двије војводе над четама; једном бјеше име Вана, другом бјеше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминовијех; јер се и Вирот бројаше Венијамину;

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. К Вениамину, т. е. к колену Вениаминову.

3А Вироћани бијаху побјегли у Гитајим, гдје осташе као дошљаци до данашњега дана.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Гиффаим, по толкованию Calmet, то же, что Геф.

4И имаше Јонатан син Саулов сина хрома на ногу, којему бијаше пет година кад дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те га узе дадиља његова и побјеже, и кад брзо бјежаше, он паде и охрону; а име му бијаше Мефивостеј.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Вводное место, непосредственного отношения к рассказываемой истории не имеющее. Заканчивая историю царствующего дома Саула, историк, для полноты рассказа, упомянул и о том члене Саулова дома, который хотя и не играл до сих пор активной роли, но, по своему происхождению, принадлежал к этому дому, а своим жалким положением до некоторой степени и характеризовал судьбу потомства отвергнутого Богом (1 Цар XVI:1) царя.

5И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне.

6И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше га под пето ребро Рихав и Вана, и побјегоше.

7Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клијети гдје спаваше, те га прободоше и убише, и отсјекоше му главу и узеше је, па отидоше путем преко поља цијелу ону ноћ.

8И донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: ево главе Исвостеја сина Саулова, непријатеља твојега, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара господара мојега од Саула и сјемена његова.

9Али Давид одговарајући Рихаву и Вани брату његову, синовима Римона Вироћанина, рече им: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље.

10Кад онога који ми јави говорећи: гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове,

11Акамоли људе безбожне, који убише човјека права, у кући његовој, на постељи његовој! нећу ли искати крви његове из ваших руку, и вас истријебити са земље?

12И заповједи Давид момцима својим, те их погубише, и отсјекоше им руке и ноге, и објесише код језера Хевронскога; а главу Исвостејеву узеше и погребоше у гробу Авенирову у Хеврону.

Тумачење, ст. 10–12 (на руском)

. Ср. I:1-16. Кроме наказания виновных, кара Давида имела и иное значение: она должна была укрепить в сознании народа неприкосновенность личности царя, как помазанника Божия (ср. 1 Цар XXIV:7; XXVI:10.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).