2. Самуиловаглава 9

Тумачење главе (на руском)

Милость Давида в отношении Саулова дома.

1И рече Давид: има ли јоште ко да је остао од дома Саулова? да му учиним милост ради Јонатана.

2А бијаше један слуга дома Саулова, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: јеси ли ти Сива? А он рече: ја сам, слуга твој.

3А цар рече: има ли јоште ко од дома Саулова да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: још има син Јонатанов, хром на ногу.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Есть сын Ионафана. См. IV:4.

4И рече му цар: гдје је? А Сива рече цару: ено га у дому Махира сина Амилова у Лодевару.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

. Лодевар и селения Махировы - в средней части восточного Заиорданья, вблизи бывшей резиденции сына Саулова Иевосфея (II:8-9).

5Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амилова.

6А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Саулова, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: ево слуге твојега.

7А Давид му рече: не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твојега, даћу ти натраг све њиве Саула оца твојега; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.

8А он се поклони и рече: ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртва пса као што сам ја?

Тумачење, ст. 8 (на руском)

. На такого мертвого пса, т. е. на человека слабого и ничтожного. Ср. 1 Цар XXIII:15; XXVI:20.

9И цар дозва Сиву слугу Саулова, и рече му: што је год било Саулово и свега дома његова, дао сам сину твојега господара.

10Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твојега има хљеб да једе; али Мефивостеј син господара твојега јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. Xлеб для пропитания. В данном случае имеется в виду хлеб не столько в буквальном сколько в переносном смысле этого слова, т. е. вообще материальные средства. Содержание столом Мемфивосфей получал при дворе Давида (ср. ст. 11, 13).

11И рече Сива цару: како је цар господар мој заповједио слузи својему, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.

12А Мефивостеј имаше малога сина, којему име бјеше Миха; а сви који живљаху у дому Сивину бијаху слуге Мефивостејеве.

13А Мефивостеј сјеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевијем столом, а бјеше хром на обје ноге.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).