2. Самуиловаглава 8
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Послије тога разби Давид Филистеје, и покори их, и узе Давид Метег-Аму из руку Филистејских.
Тумачење, ст. 1 (на руском)
. Предстоящая устроительная деятельность Давида в области религиозной и общественной жизни народа требовала полной безопасности государства извне.
Мефег-Гаамма - то же, что Геф (1 Пар XVIII:1). См. пр. к 1 Цар VI:17.
2Разби и Моавце, и измјери их ужем поваљавши их по земљи, и измјери их два ужа да се погубе а једно уже да се оставе у животу. И Моавци посташе слуге Давидове, и плаћаху му данак.
3Давид разби и Адад-Езера сина Реовова цара Совскога, изашав да рашири власт своју до ријеке Ефрата.
Тумачење, ст. 3 (на руском)
. Местоположение Сувского царства относят к северо-востоку от Дамаска, между реками Оронтом и Евфратом.
4И зароби их Давид тисућу и седам стотина коњаника и двадесет тисућа пјешака, и подреза Давид жиле свијем коњма колским, само остави за сто кола.
5И бијаху дошли Сирци из Дамаска у помоћ Адад-Езеру цару Совском, и Давид поби двадесет и двије тисуће Сираца.
6И намјести Давид војску у Сирији што је под Дамаском, и Сирци посташе слуге Давидове плаћајући му данак. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.
7И Давид узе златне штитове које имаху слуге Адад-Езерове, и донесе их у Јерусалим.
Тумачење, ст. 7 (на руском)
. См. 2 Пар XII:1-11.
8И из Ветаха и из Виротаја градова Адад-Езеровијех однесе цар Давид силну мјед.
9А кад чу Тоја цар Ематски да је Давид побио сву војску Адад-Езерову,
Тумачење, ст. 9 (на руском)
. Имаф - при реке Оронте, впадающей в Средиземное море вблизи северных границ Палестины.
10Посла Тоја Јорама сина својега к цару Давиду да га поздрави и да му честита што је војевао на Адад-Езера и убио га, јер Тоја имаше рат с Адад-Езером; и донесе Јорам заклада златнијех и сребрнијех и мједенијех.
11Па и то цар Давид посвети Господу са сребром и златом што бјеше посветио од свијех народа које покори,
12Од Сираца и од Моаваца и од синова Амоновијех и од Филистеја и од Амалика, и од плијена Адад-Езера сина Реовова цара Совскога.
13И Давид стече име кад се врати побив Сирце, осамнаест тисућа, у сланој долини.
Тумачење, ст. 13 (на руском)
. Параллельное этому место в 1 Пар XVIII:12 читается так: "И Авесса, сын Саруи, поразил Идумеян на долине Соляной восемнадцать тысяч". Означенное обстоятельство, а также то, что в предшествовавших стихах ничего не говорится о поражении восемнадцати тысяч Сирийцев (4-5 стихи сообщают иные цифры), заставляют нас предполагать, что 2 Цар VIII:13 относится не к предшествовавшим, а к следующему - 14 стиху и что вместо Сирийцев следует здесь читать Идумеян. - И сделал Давид себе имя, т. е. прославился.
14И намјести војску по Идумеји, по свој Идумеји намјести војску, и сви Едомци посташе слуге Давидове. И Господ чуваше Давида куда год иђаше.
15Тако царова Давид над свијем Израиљем, судећи и дајући правду свему народу својему.
16И Јоав син Серујин бјеше над војском; а Јосафат син Ахилудов паметар;
Тумачење, ст. 16 (на руском)
. Иоав, Азаил и Авесса были племянниками Давида от его сестры Саруи. Иосафат … был дееписателем. "Замечательные события, наполнявшие царствование Давида; множество лиц, на которые должно было быть обращено внимание царя; множество дел, требовавших наблюдения и решения, - требовали записей и породили особую государственную должность - должность дееписателя", летописца и секретаря государя (Я. Богородский, "Еврейские цари", с. 171).
17А Садок син Ихитовов и Ахимелех син Авијатаров свештеници; а Сераја писар;
Тумачење, ст. 17 (на руском)
. См. пр. к VI:17.
Ахимелех, сын Авиафара. См. прим. к 1 Цар XXI:1.
18А Венаја син Јодајев бјеше над Херетејима и Фелетејима; а синови Давидови кнезови.
Тумачење, ст. 18 (на руском)
. Под Хелефеями и Фелевеями разумеют личную почетно-охранную стражу государя.
Сыновья Давида. См. III:2-5; V:14-16.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
Войны Давида с филистимлянами, моавитянами, сувским царем Адраазаром, дамасскими сириянами. Утверждение еврейского могущества в Идумее.