2. Самуиловаглава 7

Тумачење главе (на руском)

Намерение Давида построить постоянный храм Богу. Обетования Божии Давиду, изреченные через пророка Нафана. Благодарственно-хвалебная молитва Давида к Богу.

1А кад цар сјеђаше код куће своје, и Господ му даде мир свуда унаоколо од свијех непријатеља његовијех,

2Рече цар Натану пророку: види, ја стојим у кући од кедрова дрвета, а ковчег Божји стоји под завјесима.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

. Вот я живу в доме кедровом. См. V:11.

3А Натан рече цару: шта ти је год у срцу, иди, чини, јер је Господ с тобом.

4Али ону ноћ дође ријеч Господња к Натану говорећи:

5Иди и реци слузи мојему Давиду: овако вели Господ: ти ли ћеш ми начинити кућу да у њој наставам?

Тумачење, ст. 3–5 (на руском)

. На вопрос о том, "как Нафан, будучи пророком, не знал воли Божией и велел Давиду созидать дом Божий", блаж. (Феодорит отвечает: "Говорил я уже, что пророки знали не все, а только по мере того, как открывала им благодать Божия. Так Самуил не знал, кого должно помазать (на царство вместо Саула - 1 Цар XVI); Елисей не знал горя сунамитянки (4 Цар IV:27). Подобно сему и Нафан, похвалив намерение царя, думал угодить Богу всячески; но Владыка Бог, явившись ему ночью, изрек свою действительную волю относительно того, что было задумано Давидом" (блаж. Феодорит, толк. на 2 Цар, вопр. 21).

6Кад нијесам наставао у кући од кад изведох синове Израиљеве из Мисира до данас, него сам ходио у шатору и у наслону.

7Куда сам год ходио са свијем синовима Израиљевим, јесам ли једну ријеч рекао коме од судија Израиљевијех, којима заповиједах да пасу народ мој Израиља, и казао: зашто ми не начините куће од кедра?

8Овако дакле реци Давиду слузи мојему: овако вели Господ над војскама: ја те узех од тора, од оваца, да будеш вођ народу мојему, Израиљу:

9И бјех с тобом куда си год ходио, и истријебих све непријатеље твоје испред тебе, и стекох ти име велико, као што је име великијех људи који су на земљи.

10И одредићу мјесто народу својему Израиљу, и посадићу га, те ће наставати у свом мјесту, и неће се више претресати, нити ће их више мучити неправедници као прије,

11И од онога дана кад поставих судије над народом својим Израиљем; и смирићу те од свијех непријатеља твојих. Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу.

Тумачење, ст. 6–11 (на руском)

. До сих пор Господь Бог не требовал для себя постоянного храма, потому что еще не пришло время для его построения. Да и Давиду ли, одному из созданий Творца вселенной, заботиться о создании храма Его (ст. 5). Не Давид Господу, а благодеющий Давиду Господь устроит ему дом его (ст. 11). В 1 Пар XXII:6-11 указывается еще и иное объяснение того, почему не Давид должен был построить храм Господень: величественный и прочный храм Владыки мира должен был построить избранный царь мира среди избранного народа Божия - Соломон ("Соломон" с еврейского означает "Мирный").

12Кад се наврше дани твоји, и починеш код отаца својих, подигнућу сјеме твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово.

13Он ће сазидати дом имену мојему, и утврдићу пријесто царства његова довијека.

14Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син: ако учини што зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човјечијих.

15Али милост моја неће се уклонити од њега као што сам је уклонио од Саула, којега уклоних испред тебе.

16Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довијека пред тобом, и пријесто ће твој стајати довијека.

Тумачење, ст. 12–16 (на руском)

. "Сказав сие о Соломоне, сыне Давида, пророк присоединяет предсказание и о Владыке Xристе, ибо говорит: "Я буду Ему отцом, и Он будет Мне сыном". А что изречено сие о Владыке Xристе - свидетель тому божественный апостол, сказавший евреям: "Кому бо рече когда от Ангел: Сын Мой еси Ты, Аз днесь родих Тя? И паки: Аз буду Ему во Отца, и Той будет Мне в Сына?" (Евр I:5). И последующие за сим слова всего менее опять приличны царям израильским; истинность же их оказывается на одном Владыке Xристе. Ибо сказано: "И верен будет дом Его, и Царство Его до века предо Мною! и престол Его будет исправлен в век" (ст. 16, по переводу 70-ти). Соломон же недолговечнее был других людей, не достиг даже и отцовой старости; да и все от него происшедшие (цари Иуды) прияли общий всем конец. Посему необходимо сделать одно из двух: или приложить сие к Владыке Xристу, или назвать лживым предречение Бога всяческих. Но последнее злочестиво и хульно. Потому необходимо, хотя и не хотят того иудеи, принять первое" (Блаж. Феодорит, толков, на 1 Цар, вопр. 21).

17По свијем овијем ријечима и по свој овој утвари каза Натан Давиду.

18Тада дође цар Давид и стаде пред Господом, и рече: ко сам ја, Господе, Господе, и шта је мој дом, те си ме довео довде?

19Па и то ти се још чини мало, Господе, Господе, него си говорио и за дом слуге својега на дуго времена. Је ли то закон човјечји, Господе, Господе!

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. Это уже по-человечески, т. е. всесторонняя попечительность Господа о человеке делает Его в сознании человека необыкновенно близким к нему существом.

20Али шта ће јоште Давид да ти говори? та ти знаш слугу својега, Господе, Господе!

21Ради ријечи своје и по срцу својему учинио си све ове велике ствари обзнањујући их слузи својему.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

. Ради слова твоего. См. 1 Цар XVI; 2 Цар III:17-19; V:1-3.

22Зато си велик, Господе Боже, нема такога какав си ти; и нема Бога осим тебе, по свему што чусмо својим ушима.

23Јер који је народ на земљи као твој народ Израиљ? којега је ради Бог ишао да га искупи да му буде народ и да стече себи име и да вам учини велика и страшна дјела у земљи твојој, пред народом твојим, који си искупио себи из Мисира, од народа и богова њиховијех.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

. Чтобы приобрести его Себе в народ. См. Исх XIX:3-6; Втор IV:7; XXXIII:29.

И совершить великое и страшное пред народом. Имеются в виду чудеса и знамения Господни, имевшие себе место пред выходом евреев из Египта, при самом выходе, во время путешествия их по пустыням и при завоевании земли обетования.

24Јер си утврдио себи народ свој Израиља да ти буде народ довијека; а ти си им, Господе, Бог.

25И тако, Господе Боже, ријеч коју си обрекао слузи својему и дому његову, потврди засвагда, и учини како си рекао.

26Нека се велича име твоје до вијека, да се говори: Господ је над војскама Бог над Израиљем; и дом слуге твојега Давида нека стоји тврдо пред тобом.

27Јер си ти, Господе над војскама, Боже Израиљев, јавио слузи својему говорећи: дом ћу сазидати теби. Зато слуга твој нађе у срцу својем да ти се помоли овом молитвом.

28Тако, Господе, Господе, ти си Бог, и ријечи су твоје истина; ти си ово добро обрекао слузи својему.

29Буди дакле вољан и благослови дом слуге својега да буде довијека пред тобом; јер си ти Господе, рекао, и твојим ће благословом бити благословен дом слуге твојега довијека.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).