Јеремијаглава 14
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Ријеч Господња која дође Јеремији о суши.
Тумачење, ст. 1 (на руском)
Здесь, вероятно, указывается на отсутствие так называемого позднего дождя, который идет ранней весною. Эта бездождие было очень опасно для страны, где весь урожай зависит именно от этого дождя. Кроме того этот дождь наполняет в Палестине разные водоемы и без него всем приходится летом страдать от жажды (ср. Иоил I:17–20).
2Јуда тужи, и врата су му жалосна; леже на земљи у црно завити; вика из Јерусалима подиже се.
Тумачење, ст. 2 (на руском)
Ворота распались — т. е. иудеи, собравшись на площади при воротах, в изнеможении сидят на земле, в траурных, черных одеждах.
3Највећи између њих шаљу најмање на воду; дошавши на студенце не налазе воде, враћају се с празнијем судовима својим, стиде се и сраме се и покривају главу своју.
Тумачење, ст. 3 (на руском)
И теперь еще, когда в Иерусалиме иссякает вода, посылают за водою на колодезь Иова, к югу от Иерусалима, где обыкновенно бывает вода и в жаркое время.
4Земља је испуцала, јер не бјеше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју.
Тумачење, ст. 4 (на руском)
По чтению Duhm'a, начало стиха следует перевести так: «и обрабатывающие землю пришли в смущении так как не было дождя на земле».
5И кошута у пољу оставља младе своје, јер нема траве.
Тумачење, ст. 5 (на руском)
Лань отличалась, по мнению древних (Bochart, Hier. 1663, I:893), особою нежностью к своим детенышам.
6И дивљи магарци стојећи на висовима вуку у се вјетар као змајеви, очи им ишчиљеше, јер нема траве.
Тумачење, ст. 1–6 (на руском)
Пророк изображает засуху в Иудейской стране. И люди и животные крайне страдают от бездождия.
7Кад безакоња наша свједоче на нас, Господе, учини ради имена својега; јер је много одмета наших, теби сагријешисмо.
8Наде Израиљев! спаситељу његов у невољи! зашто си као туђин у овој земљи и као путник који се уврати да преноћи?
9Зашто си као уморан човјек, као јунак, који не може избавити? Та, ти си усред нас, Господе, и име је твоје призвано на нас; немој нас оставити.
Тумачење, ст. 9 (на руском)
Изумленный т. е. лишившийся, вследствие какого-нибудь несчастного случая, способности рассуждать и наблюдать. — Твое имя наречено — см. VII:10.
10Овако говори Господ за народ овај: мило им је да се скитају, не устављају ногу својих, зато нијесу мили Господу; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће гријехе њихове.
11Потом рече ми Господ: не моли се за тај народ да би му било добро.
12Ако ће и постити, нећу услишити вике њихове; и ако ће принијети жртве паљенице и дар, неће ми то угодити, него мачем и глађу и помором поморићу их.
Тумачење, ст. 7–12 (на руском)
Пророк хотя и сознает, что Господь по справедливости наказывает иудеев за их грехи, но просит Бога простить их потому, что на народе иудейском наречено имя Божие. Однако Бог отказывает пророку в помиловании народа за крайнее нечестие последнего и даже возвещает иудеям новые наказания.
13Тада рекох: ох, Господе Господе, ево, пророци им говоре: нећете видјети мача, и неће бити глади у вас, него ћу вам дати мир поуздан на овом мјесту.
14А Господ ми рече: лаж пророкују ти пророци у моје име, нијесам их послао, нити сам им заповједио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и пријевару срца својега они вам пророкују.
Тумачење, ст. 14 (на руском)
Гадания — по евр. kesem. Это слово имеет в себе дурной смысл, особенно с прибавлением следующего далее выражения: и пустое. — Мечты сердца своего, т. е. произведения их собственной фантазии, а не откровения от Бога.
15Зато овако вели Господ за пророке који пророкују у моје име а ја их нијесам послао, и говоре: неће бити мача ни глади у овој земљи: од мача и глади изгинуће ти пророци.
16А народ овај којему они пророкују биће поваљан по улицама Јерусалимским од глади и мача, и неће бити никога да их погребе, њих, жене њихове и синове њихове и кћери њихове; тако ћу излити на њих злоћу њихову.
Тумачење, ст. 16 (на руском)
Народ — лучше: люди, потому что здесь разумеется не весь народ (ср. XX:6). Зло их — т.е их дурные дела послужат к их наказанию.
17Реци им дакле ову ријеч: нека очи моје лију сузе дању и ноћу и нека не престају, јер дјевојка кћи мојега народа сатр се веома, од ударца прељута.
18Ако изидем у поље, ето побијенијех мачем; ако уђем у град, ето изнемоглијех од глади; јер и пророк и свештеник отидоше у земљу које не знају.
Тумачење, ст. 13–18 (на руском)
Пророк пытается извинить свой народ тем, что его сбивают с толку ложные пророки, обещающие ему мир и благополучие. Но Иегова осуждает и пророков и тех, кто слушается их пророчества. Ничего другого как только смерти или изгнания не могут ожидать себе жители Иерусалима!
Тумачење, ст. 18 (на руском)
Бессознательно — правильнее с LXX: «которой они не знали» (разумеется, Вавилон).
19Еда ли си сасвијем одбацио Јуду? еда ли је омрзао души твојој Сион? Зашто си нас ударио тако да нам нема лијека? Чекасмо мир али нема добра; и вријеме да оздравимо, а гле, страх.
20Признајемо, Господе, злоћу своју, безакоње отаца својих, згријешили смо ти.
Тумачење, ст. 20 (на руском)
Виновность пред Богом у иудеев отчасти унаследована ими от предков, отчасти — их собственная.
21Немој нас одврћи ради имена својега; немој наружити пријестола славе своје, опомени се завјета својега с нама, немој га укинути.
Тумачење, ст. 21 (на руском)
Престол славы Божией — это храм Иерусалимский.
Особые замечания. См. после XV-й главы.
22Има ли међу таштинама у народа који да даје дажд? или небеса дају ли ситан дажд? Нијеси ли ти то, Господе Боже наш? Зато тебе чекамо, јер ти чиниш све то.
Тумачење, ст. 19–22 (на руском)
Иеремия не решается явиться к своему народу с таким предсказанием и снова умоляет Бога пощадить иудеев, которые так ждут от Него милости.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1–6. Описание засухи. 7–12. Отказ Иеговы пророку в услышании его молитвы за народ. 13–18. Ложные пророки. 19–22. Новое ходатайство Иеремии.