Јеремијаглава 17
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1Гријех је Јудин записан гвозденом писаљком и врхом од дијаманта, урезан је на плочи срца њихова и на роговима олтара ваших,
Тумачење, ст. 1 (на руском)
Как гравер алмазным острием вырезает на металле или на хрустале ясные и четкие буквы, так грех Иуды отпечатлелся на сердце его и на рогах его жертвенников. Господь таким образом видит в глубине сердца у Иуды тяготение к язычеству. Что касается алтарей в честь языческих богов, то они, конечно, уже были уничтожены при царе Иосии, но тем не менее Господь не забыл о них и об украшавших их рогах, сделанных по подобию рогов на истинном жертвеннике храма Иеговы.
2Да се синови њихови сјећају олтара њиховијех и лугова њиховијех под зеленијем дрветима, на високим хумовима.
Тумачење, ст. 2 (на руском)
Современники Иеремии жалеют об отмененном при царе Иосии идолослужении, и жертвенники языческие, рощи, холмы, где приносились языческие жертвы, дороги им по воспоминаниям как бы родные дети.
3Горо с пољем, даћу имање твоје, све благо твоје даћу да се разграби, висине твоје, за гријех по свијем међама твојим.
Тумачење, ст. 3 (на руском)
Гора Божия — это Иерусалим, видимый издалека для идущих по окружающей его равнине. Впрочем, еврейское выражение, переведенное в русском тексте словами: «гору Мою», можно относить к предыдущему стиху и переводить так: «на горах поля».
4И ти ћеш и који су с тобом оставити нашљедство своје које сам ти дао, и учинићу да служиш непријатељима својим у земљи које не познајеш; јер сте распалили огањ гњева мојега који ће горјети довијека.
Тумачење, ст. 1–4 (на руском)
Господь не может забыть о преступлении Иуды, в котором Иуда даже и не желает раскаяться. Поэтому Он отдаст страну иудейскую на опустошение, а народ отдаст в плен.
5Овако вели Господ: да је проклет човјек који се узда у човјека и који ставља тијело себи за мишицу, а од Господа отступа срце његово.
Тумачење, ст. 5 (на руском)
Очень вероятно, что пророк имеет здесь в виду царя Иоакима, который возлагал большие надежды на помощь со стороны египтян и, вопреки советам пророка Иеремии, вступал в заговоры против Вавилонского царя.
6Јер ће бити као вријес у пустињи, који не осјећа кад дође добро, него стоји у пустињи, на сухим мјестима у земљи сланој и у којој се не живи.
Тумачење, ст. 6 (на руском)
Вереск в пустыне — растение, посаженное в степи, конечно, растет плохо, потому что не имеет орошения.
7Благо човјеку који се узда у Господа и коме је Господ узданица.
8Јер ће бити као дрво усађено крај воде и које низ поток пушта жиле своје, које не осјећа кад дође припека, него му се лист зелени, и сушне године не брине се и не престаје рађати род.
9Срце је пријеварно више свега и опако; ко ће га познати?
10Ја Господ испитујем срца и искушавам бубреге, да бих дао свакоме према путовима његовијем и по плоду дјела његовијех.
Тумачење, ст. 9–10 (на руском)
Пророк и здесь имеет в виду хитрые замыслы иудейских политиков, которые однако Господь ясно видит.
11Као што јаребица лежи на јајима али не излеже, тако ко сабира богатство али с неправдом, у половини дана својих оставиће га и најпослије ће бити луд.
Тумачење, ст. 5–11 (на руском)
Несчастен тот, кто надеется на людей, а не на Бога. Если он чего и достигнет, то Бог отнимет это у него. Напротив, надеющийся на Бога будет благоденствовать, как дерево, растущее при воде.
Тумачење, ст. 11 (на руском)
Здесь пророк говорит о куропатке, высиживающей чужие яйца, с точки зрения тогдашних представлений, которые могут и не сходиться с научными наблюдениями.
12Мјесто је светиње наше пријесто славе, високо мјесто од почетка.
Тумачење, ст. 12 (на руском)
Пророк говорит здесь от лица лучшей части иудейского народа, которая с отвращением относится к языческим алтарям, преклоняясь только пред алтарем истинного Бога, стоящим в Иерусалимском храме.
13Наде Израиљев, Господе! сви који те остављају нека се посраме; који отступају од мене, нека се запишу на земљи, јер оставише извор воде живе, Господа.
Тумачење, ст. 13 (на руском)
Написаны на прахе. Как легко изглаживается написанное на песке, так быстро исчезает благополучие отступников от Иеговы.
14Исцијели ме, Господе, и бићу исцијељен; избави ме, и бићу избављен, јер си ти хвала моја.
15Гле, они ми говоре: гдје је ријеч Господња? Нека дође.
16А ја се не затезах ићи за тобом као пастир, и дана жалоснога не жељех, ти знаш; што је год изашло из уста мојих, пред тобом је.
Тумачење, ст. 16 (на руском)
Пророк вовсе не имел злобного чувства по отношению к своим согражданам. Ему тяжело было постоянно предсказывать им несчастия.
17Не буди ми страх, ти си уточиште моје у злу.
18Нека се посраме који ме гоне, а ја не; нека се они уплаше, а ја не; пусти на њих зли дан, и двоструким поломом поломи их.
Тумачење, ст. 12–18 (на руском)
Противники пророка издеваются над ним, не видя пока исполнения его угроз, и пророк просит Бога придти к нему на помощь и наказать его врагов, так как он был всегда верным исполнителем воли Иеговы.
19Овако ми рече Господ: иди, и стани на врата синова народнијех, на која улазе цареви Јудини и на која излазе, и на свака врата Јерусалимска.
Тумачење, ст. 19 (на руском)
Ворота сынов народа. Вместо сынов народа — по евр. benei-am — лучше читать: Вениамином. Слово benei-am может быть признано сокращением слова: Benjamin. Это были ворота городские, устроенные в северной стороне стены — по направлению к колену Вениаминову. — Цари иудейские — см. XXIII:18.
20И реци им: чујте ријеч Господњу, цареви Јудини и сви Јудејци и сви Јерусалимљани, који улазите на ова врата.
21Овако вели Господ: чувајте се да не носите бремена у суботу и не уносите на врата Јерусалимска.
Тумачење, ст. 21 (на руском)
Цари, конечно, не сами носили ноши, но заставляли носить других.
Особые замечания. Речь, содержащаяся в XXVI:1–XVII:18 ст., может считаться продолжением и заключением сказанной во время засухи (XIV–XV гл.). Насмешки над словами пророка (XVIII:15) показывают, что халдеи еще не причинили серьезного вреда иудейской стране. Вероятно, следовательно, эта речь сказана в сравнительно спокойные годы правления Иоакима. — Что касается XVII:19–27, то этот отрывок представляет собою самостоятельное целое. Можно полагать, что это — одна из проповедей, с какими обращался Иеремия во дни царя Иосии к народу, по поводу нахождения книги закона Моисеева. Из него видно, что пророк Иеремия, так ревностно стоявший за внутреннее благочестие, в тоже время считал необходимым и исполнение внешних предписаний закона Моисеева. Исполнение закона о субботе является пробным камнем для народа и должно свидетельствовать о том, насколько он верен Иегове.
22И не износите бремена из кућа својих у суботу, и никакога посла не радите, него светите суботу, као што сам заповједио оцима вашим.
23Али не послушаше нити пригнуше уха својега, него отврднуше вратом својим да не послушају и не приме науке.
24Ако ме послушате говори Господ, да не носите бремена на врата овога града у суботу, него светите суботу не радећи у њу никакога посла,
25Тада ће улазити на врата града овога цареви и кнезови, који сједе на пријестолу Давидову, на колима и на коњма, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град довијека.
26И долазиће из градова Јудинијех и из околине Јерусалимске, и из земље Венијаминове, и из равнице и из гора и с југа, и доносиће жртве паљенице и приносе с даром и кадом, и жртве захвалне доносиће у дом Господњи.
27Ако ли ме не послушате да светите суботу и не носите бремена улазећи на врата Јерусалимска у суботу, онда ћу распалити огањ на вратима његовијем, који ће упалити дворове Јерусалимске и неће се угасити.
Тумачење, ст. 19–27 (на руском)
Пророк должен восстановить в сознании народа понятие о святости закона Моисеева, в частности проповедовать всем о необходимости соблюдать закон о субботнем покое. К этому присоединяется обетование благополучия чтущим субботу и угрозы ее нарушителям.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1–4. За грехи свои народ иудейский необходимо должен понести наказание. 5–11. Ложная и истинная уверенность. 12–13. Упование самого пророка. 19–27. О соблюдении субботы.