Јеремијаглава 18

Тумачење главе (на руском)

1–12. Горшечник и глина. 13–17. Неверность иудеев Иегове. 18–23. Их замыслы против пророка.

1Ријеч која дође Јеремији од Господа говорећи:

Тумачење, ст. 1 (на руском)

Сойди. Горшечники жили внизу, под городом, где они могли добывать себе глину — может быть, около долины Гинном.

2Устани, и сиђи у кућу лончареву, и ондје ћу ти казати ријечи своје.

3Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

Кружало — гончарный станок, состоящий из двух кругов и приводившийся в движение ногою (у древних египтян — левою рукою). Горшечник правою рукою округлял внешнюю сторону сосуда, а левою постепенно расширял внутренность его.

4И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како бијаше воља лончару да начини.

5Тада дође ми ријеч Господња говорећи:

6Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? говори Господ; гле, што је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

Образ Бога как горшечника нередко встречается и у других св. писателей (Иов X:9; XXXIII:6; Ис ХXIХ:16; XLV:9; LXIV:7; Прем XV:7; Сир ХXXVI:13; Рим IX:21).

7Кад бих рекао за народ и за царство да га истријебим и разорим и затрем;

8Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла, које мишљах да му учиним.

9А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим;

10Ако учини што је зло преда мном не слушајући гласа мојега, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним.

11Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: овако вели Господ: ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се дакле сваки са својега пута злога, и поправите путове своје и дјела своја.

12А они рекоше: нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца својега злога.

Тумачење, ст. 1–12 (на руском)

Иегова, как Верховный Владыка, совершенно вправе и давать обетования и отменять их, подобно тому как горшечник может распоряжаться глиною, находящеюся у него в руках, как ему угодно. Изменяется состояние того или другого народа — изменяется и отношение к этому народу со стороны Иеговы. Но это увещание, переданное пророком народу, встретило со стороны народа полное противодействие.

13Зато овако говори Господ: питајте по народима је ли ко чуо тако што? грдило велико учини дјевојка Израиљева.

14Оставља ли снијег Ливански са стијене моја поља? остављају ли се воде студене, које теку?

Тумачење, ст. 14 (на руском)

Снег на самых высоких скалах Ливана никогда, даже и в знойное лето, не тает. — Из других мест текущие воды. Это воды, текущие из окрестностей Ливана, из Сирии, — следовательно, чужие для Палестины. Ливан питает их своим снегом и они постоянно текут с его вершин. Пророк, очевидно, противопоставляет эти чужие, иностранные воды водам ханаанским, т. е. народу израильскому, который похож на поток ханаанский, летом засыхающий.

15А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путовима, на старијем стазама, да ходе стазама пута непоравњена,

16Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вјечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом.

17Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој.

Тумачење, ст. 13–17 (на руском)

Неверность Израиля Иегове, — своему Благодетелю, — дело в высшей степени неестественное и очень печальное для Израиля по своим последствиям, так как Господь отвратит от него лицо Свое и оставит иудеев на произвол их врагов.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

Восточный ветер в Палестине отличается особенною силою и иссушающей знойностью (Пс XLVII:8; Иов XXVII:1; Ис XXIII:8 и Иер XIII:24).

18А они рекоше: ходите да смислимо што Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни свјета мудрацу ни ријечи пророку; ходите убијмо га језиком и не пазимо на ријечи његове.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

Священники являлись в народе хранителями закона Моисеева, мудрецы — советниками правителей и руководителями народа, пророки — передавали божественные откровения. — Сразим языком, т. е. выставим против Иеремии серьезное обвинение (ср. ст. 23 и XIX:2, 7; XI:18 и cл.).

19Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника.

20Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гњев твој од њих.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

Ср. Пс ХXXIV:1–2.

Особые замечания. Приточная речь пророка содержащаяся в этой главе, сказана была, всего вероятнее, в царствование Иоакима. Это доказывается ее сходством с речью XIХ-й главы, которая, по всем данным, произнесена именно в царствование названного царя.

21Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју.

22Нека се чује вика из кућа њиховијех, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке намјестише ногама мојим.

23А ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни гријеха њихова избрисати испред себе; него нека попадају пред тобом, у гњеву свом ради супрот њима.

Тумачење, ст. 18–23 (на руском)

Ввиду замыслов врагов своих против него пророк просит Бога наказать их по всей справедливости. Эти враги — священники, мудрецы и пророки, считавшие себя законными и способными руководителями избранного народа.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).