Јеремијаглава 52

Тумачење главе (на руском)

1–34. Разрушение Иерусалима и перемена в положении плененного царя Иехонии.

1Двадесет и једна година бијаше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му бјеше име Амутала кћи Јеремијина, из Ливне.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

Эта глава, образующая прибавление к книге Иеремии, не стоит в прямой связи с предшествующими главами книги. Она, по содержанию, представляется почти тождественною с последним отделом 4-й книги Царств (XXIV:18–XXV:30). Только вместо того, что находится в 22–26 ст. XXV-й главы 4-й кн. Царств, у Иеремии вставлено, неизвестно откуда взятое, перечисление уведенных Навуходоносором иудеев (ст. II:8–30).

2Он чињаше што је зло пред Господом сасвијем како је чинио Јоаким.

3Јер од гњева Господњега зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара Вавилонскога.

Тумачење, ст. 2–3 (на руском)

Этих стихов нет в перев. LXX. Объяснение см. 4 Цар XXIV:18–20.

4И тако девете године његова царовања, десетога дана дође Навуходоносор цар Вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у око под њим, и начинише опкопе око њега.

5И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијина.

6И деветога дана четвртога мјесеца наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хљеба.

Тумачење, ст. 6 (на руском)

Указания на 4-й месяц нет ни в кн. Царств, ни у LХХ, хотя было необходимо сказать о девятом дне какого месяца там идет речь.

7Тада град би проваљен, и војници сви побјегоше и изидоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци бијаху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

У Иеремии сказано обстоятельнее, что в бегстве с Седекией участвовал и весь гарнизон Иерусалима (ср. 4 Цар XXV:4).

8Али војска Халдејска потјера цара, и стигоше Седекију у пољу Јерихонском, а сва војска што бијаше с њим разбјеже се од њега.

9И ухватише цара и одведоше га к цару Вавилонском у Ривлу у земљи Ематској; и ондје му суди.

10И покла цар Вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.

11И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге мједене одведе га цар Вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу, гдје оста до смрти своје.

Тумачење, ст. 4–11 (на руском)

представляют почти повторение 4 Цар XXV:1–8. Объяснение см. там.

Тумачење, ст. 10–11 (на руском)

У Иеремии излагают дело полнее, чем 4 Цар XXV:7. — Дом стражи — точнее с евр.: «исправительный дом», где, вероятно, Седекия с другими пленниками должен был молоть муку, как некогда Самсон (Суд XVI:21). На это указывает перевод LXX: дом жерновный.

12А десетога дана петога мјесеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара Вавилонскога дође у Јерусалим Невузардан заповједник стражарски, који служаше цару Вавилонском.

13И попали дом Господњи и дом царски и све домове у Јерусалиму; све велике куће попали огњем.

14И све зидове Јерусалимске унаоколо развали сва војска Халдејска што бијаше са заповједником стражарским.

15А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребјеге што пребјегоше к цару Вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан заповједник стражарски.

16Само од сиромашнога народа у земљи остави Невузардан заповједник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

Тумачење, ст. 12–16 (на руском)

представляют собою повторение 4 Цар XXV:8–12; 4 Цар XXV:8 указывает, что прибытие Навузардана и сожжение храма имело место в седьмой день 5-го месяца, а Иеремия относит то и другое к десятому дню. Какая дата правильнее — решить едва ли возможно.

17И ступове мједене што бијаху у дому Господњем, и подножја и море мједено које бијаше у дому Господњем, изломише Халдејци, и мјед од њих однесоше у Вавилон.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

и сл. до 23 — ср. 4 Цар XXV:13 и сл. У Иеремии здесь все изложено полнее, чем в 4 Цар.

18И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све судове мједене којима служаху, узеше,

19И умиваонице и клијешта с котлићима и лонцима и свијетњацима и кадионицама и чашама, што год бијаше златно и што год бијаше сребрно, узе заповједник стражарски.

Тумачење, ст. 18–19 (на руском)

И в том, и в другом стихе говорится о чашах, но это не повторение: в одном случае, чаши разумеются медные, в другом — золотые и серебряные. Можно полагать, что после того как Навуходоносор взял храмовые сосуды в 597 г. при отведении в плен Иехонии (4 Цар XXIV:13), таковые сосуды были сделаны, в короткое время, вновь.

20Два ступа, једно море, и дванаест волова мједенијех што бијаху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не бјеше мјере мједи од свијех тијех судова.

Тумачење, ст. 20 (на руском)

Двенадцать медных волов. Этого выражения нет в 4 Цар XXV:16. Оно взято кем-то из 3 Цар VII:23–26 и, притом, неудачно, так как волы эти еще при Ахазе были отданы в дань Ассирийскому царю Феглафелассару (4 Цар XVI:17). Нужно читать: «море и (десять) подстав…»

21А ступови бијаху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста бјеше сваки дебео и шупаљ;

22И озго на њему бијаше оглавље мједено, и оглавље бјеше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од мједи; таки бијаше и други ступ са шипцима.

23И бијаше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници унаоколо бијаше сто.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

Этого указания нет в 4 Цар.

24Узе заповједник стражарски и Серају првога свештеника и Софонију другога свештеника, и три вратара.

25А из града узе једнога дворанина, који бијаше над војницима и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првога писара војничкога, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљскога, који се нађоше у граду.

26Узе их Невузардан заповједник стражарски и одведе к цару Вавилонском у Ривлу.

27А цар их Вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи Ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

Тумачење, ст. 24–27 (на руском)

стихи сходны с 4 Цар XXV:18 и сл.

28Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три тисуће и двадесет и три Јудејца;

29Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и двије душе;

30Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповједник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири тисуће и шест стотина душа.

Тумачење, ст. 28–30 (на руском)

Это стихи, не имеющиеся в 4 Цар и даже у LXX, устанавливают, что иудеев уведено в плен Навуходоносором 4600 душ. Здесь заметны некоторые хронологические неточности. Именно первое переселение (при Иехонии) иудеев отнесено к 7-му году царствования Навуходоносора, следовательно, к 597-му г. до Р. X., а в 4 Цар — к 8-му г. Какое показание вернее — сказать трудно. Новейшие толкователи не считают даже возможным видеть у Иеремии указание на пленение Иехонии и читают вместо седьмой год — семнадцатый год, следовательно, имеют в виду пленение иудеев из Седекии, в 10-й год его царствования… Затем, в 30-й ст. указывается на какое-то переселение иудеев, в числе 745-ти душ, которое имело место в пятом году по разрушении Иерусалима. Ни о каком подобном случае из других источников не известно, да и странным представляется переселение иудеев из разрушенного уже Иерусалима. Можно допустить только, что здесь ведется какой-то особый счет годам царствования Навуходоносора…

31А тридесет седме године откако се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестога мјесеца, двадесет петога дана, Евил-Меродах цар Вавилонски исте године зацарив се извади из тамнице Јоахина цара Јудина.

32И лијепо говори с њим, и намјести му пријесто више пријестола других царева који бијаху код њега у Вавилону.

33И промијени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега вијека својега.

34И храна му се једнако даваше од цара Вавилонскога сваки дан свега вијека његова до смрти његове.

Тумачење, ст. 1–34 (на руском)

Во исполнение пророчеств Иеремии, Иерусалим был взят халдеями и разрушен, жители его — частью выселены, частью умерщвлены, храм — сожжен, а все вещи из него, частью в изломанном виде, были унесены в Вавилон. В конце главы говорится о благоприятной перемене в положении пленного царя иудейского Иехонии.

Тумачење, ст. 31–34 (на руском)

Объяснения см. в 4 Цар XXV:27–30.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).