Јеремијаглава 8
Текстови за поређење нису учитани. Проверите везу и покушајте поново.
Тумачење главе (на руском)
1У то вријеме, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудинијех и кости кнезова његовијех и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника Јерусалимских;
Тумачење, ст. 1 (на руском)
Завоеватели разоряли гробницы царей и знатных людей потому, что искали там зарытых с умершими драгоценных украшений, а может быть из чувства мести.
2И разметнуће се према сунцу и мјесецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.
Тумачење, ст. 2 (на руском)
Пред солнцем и луною. Иудеи умершие служили этим светилам, и теперь ни солнце, ни луна оказываются не в состоянии заπитить от осквернения останки своих почитателей.
3И вољеће смрт него живот сав остатак што их остане од овога рода злога, што их остане по свијем мјестима куда их разденем, говори Господ над војскама.
Тумачење, ст. 1–3 (на руском)
Умершие идолослужители будут потревожены в своем могильном покое, а оставшиеся в живых иудеи будут уведены в плен.
4Још им реци: овако вели Господ: ко падне, не устаје ли? ко зађе, не враћа ли се?
5Зашто је зашао тај народ Јерусалимски засвагда? Држе се пријеваре, неће да се обрате.
6Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: што учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој.
Тумачење, ст. 4–6 (на руском)
Иудеи никак не хотят понять необходимости покаяния и продолжают идти путем беззакония.
7И рода под небом зна своје вријеме, грлица и ждрао и ласта пазе на вријеме кад долазе; а народ мој не зна суда Господњега.
Тумачење, ст. 7 (на руском)
Птицам прирожден инстинкт, по которому они знают куда им нужно лететь, людям — религия, религиозное чувство, влекущее их к Богу. Но евреям это чувство как бы совершенно чуждо. Вот мысль стиха.
8Како говорите: мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.
Тумачење, ст. 8 (на руском)
Закон Господень — это не только Тора, но все вообще откровения Божии, в том числе и устно передававшиеся речи пророков. — Книжники — это люди по тогдашнему образованные, бравшиеся быть учителями народа, но ложно толковавшие откровение. Пример их толкований приведен в 11-м ст. Мнение же Соrnill'я и Marti о том, что здесь Иеремия указывает на вставки, сделанные книжниками, по просьбе священников, во Второзаконие, основано на неправильном понимании выражения Закон Господень, будто бы означающего: Второзаконие.
9Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише ријеч Господњу, па кака им је мудрост?
10Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наслиједити, јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.
11Јер лијече ране кћери народа мојега овлаш говорећи: мир, мир; а мира нема.
12Еда ли се постидјеше што чинише гад? Нити се постидјеше нити знају за стид; зато ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
Тумачење, ст. 7–12 (на руском)
Будучи неразумнее простых птиц, иудеи однако считают себя умными и хвалятся тем, что у них есть закон Господень. Этот закон они исказили и не исполняют, причем священники и пророки успокаивают народ ложными надеждами. За это Господь обрекает их на погибель.
Тумачење, ст. 10–12 (на руском)
См. объяснение VI гл. ст. 12–14.
13Сасвијем ћу их истријебити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и што сам им дао узеће им се.
14Што стојимо? скупите се и уђимо у тврде градове, и ондје мучимо; јер нас је Господ Бог наш умучкао напојивши нас жучи, јер згријешисмо Господу.
Тумачење, ст. 14 (на руском)
Иудеи из городов, стоящих на равнинах, собираются бежать в нагорные города, но и там не надеются спастись. Они чувствуют, что против них Сам Господь. — Воду с желчью — т. е. отраву, — по некоторым толкованиям, опиум.
15Чекасмо мир, али нема добра; и вријеме да оздравимо, а гле, страх.
16Од Дана чу се фркање коња његовијех, од рзања пастуха његовијех сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што бјеше у њој, градове и који живљаху у њима.
17Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ.
Тумачење, ст. 13–17 (на руском)
Господь опустошит Иудею и сами жители ее, в предвидении этого, приходят в полное отчаяние.
Тумачење, ст. 17 (на руском)
Враги иудеев сравниваются с змеями, исцелиться от укушения которых невозможно. — Василиск — см. Пс ХС:13 и Пс LVII, Еккл Х:11.
18Окријепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.
19Ето вике кћери народа мојега из даљне земље: зар Господ није у Сиону? цар његов зар није у њему? Зашто ме разгњевише својим ликовима резанијем, туђим таштинама?
Тумачење, ст. 19 (на руском)
Народ представляется пророку уже переселенным в плен. Он с недоумением спрашивает, разве Господь перестал совсем считать Сион Своею царскою столицею, если оставляет этот священный город в запустении, а его обитателей — в далекой стране? Господь на это отвечает, что во всем происшедшем виноваты сами иудеи.
20Жетва је прошла, љето минуло, а ми се не избависмо.
Тумачење, ст. 20 (на руском)
Народ говорит о том, что все его надежды на избавление от плена рушились. Так земледелец, ничего не собравший в свои житницы весною, надеется на сбор плодов осенью. Но иногда и эта последняя надежда его обманывает и ему предстоит голодный год.
21Сатрвен сам што је кћи народа мојега сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.
22Нема ли балсама у Галаду? нема ли ондје љекара? зашто се дакле не исцијели кћи народа мојега?
Тумачење, ст. 22 (на руском)
Галаадский бальзам — был лучшим средством для лечения ран. Это собственно смола мастикового дерева, вывозившаяся из Палестины за границу (Быт XXXVII:25). — Там — вероятнее всего, пророк говорит о Сионе, где пребывал невидимо Великий Врач, в руках Которого были все средства к исцелению болезни народа иудейского, т. е. опять Сам Иегова.
Тумачење, ст. 18–23 (на руском)
Пророк скорбит о судьбе своего народа, тем более, что он хорошо сознает всю его виновность пред Иеговою, Которого иудеи оставили.
Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).
1–3. Продолжение речи о наказании идолослужителей. 4–6. Иудеи упорны в своем отступничестве от Иеговы. 7–12. Их расчеты не сбудутся. 13–17. Мститель близко. 18–22. Скорбь пророка.