Судијеглава 10

Тумачење главе (на руском)

1-5. Судьи Фола и Иаир. 6-9. Идолопоклонство израильтян и притеснение их от филистимлян и аммонитян. 10. Обращение израильтян к Господу. 11-16. Ответ Господа и Его милость к израильтянам. 17-18. Занятие аммонитянами Галаада, собрание израильтян и предложение начальствования.

1А после Авимелеха уста да избави Израиља Тола син Фуве сина Додова, човјек племена Исахарова, који сјеђаше у Самиру у гори Јефремовој.

2И би судија Израиљу двадесет и три године, па умрије и би погребен у Самиру.

3Послије њега уста Јаир од племена Галадова, и би судија Израиљу двадесет и двије године;

4И имаше тридесет синова, који јахаху на тридесеторо магаради, и имаху тридесет градова, који се зову села Јаирова до данас и јесу у земљи Галадовој.

5И умрије Јаир, и би погребен у Камону.

Тумачење, ст. 1–5 (на руском)

. По смерти Авимелеха судьями Израиля были последовательно Фола из колена Иссахарова и Иаир из Галаада, не заявившие себя особыми действиями в жизни народа. Из них первый по смерти был погребен в г. Шамире Ефремовом, который отличается от Шамира Иудейского (Нав XV:48), а второй - в г. Камоне, лежавшем, по свидетельству Иосифа Флавия, в колене Манассиином, в Галааде (Antiquit. V, 7, 6).

6А синови Израиљеви опет чинише што је зло пред Господом, и служише Валима и Астаротама, и боговима Сирским, и боговима Сидонским, и боговима Моавским, и боговима синова Амоновијех и боговима Филистејским; и оставише Господа и не служише му.

7Зато се разгњеви Господ на Израиља, те их даде у руке Филистејима и у руке синовима Амоновијем.

8А они газише и сатираше синове Израиљеве од оне године осамнаест година, све синове Израиљеве који бијаху с ону страну Јордана, у земљи Аморејској, која је у Галаду.

9И пријеђоше синови Амонови преко Јордана да се бију и с Јудом и с Венијамином и с домом Јефремовијем; и би Израиљ у великој невољи.

Тумачење, ст. 6–9 (на руском)

. По смерти Фолы и Каира идолопоклонство израильтян усилилось до крайней степени: они почитали богов всех окрестных народов, оставив в то же время служение Господу. За такое нечестие Господь предал их под власть двух народов: филистимлян (ср. Быт X:14), занимавших побережье Средиземного моря, к юго-западу от Израильской территории, и аммонитян (Быт XIX:38), живших близ Мертвого моря, на северо-восток от моавитян, в прежней территории аморреев, которые (аммонитяне) в настоящем случае перешли Иордан, и угнетали израильтян.

10Тада вапише синови Израиљеви ка Господу говорећи: сагријешисмо ти што остависмо Бога својега и служисмо Валима.

11А Господ рече синовима Израиљевијем: од Мисираца и Амореја и од синова Амоновијех и од Филистеја,

12И од Сидоњана и од Амалика и од Амонаца, који вас мучише, нијесам ли вас избављао кад вапијасте к мени?

13Али ви остависте мене и служисте другим боговима; зато вас више нећу избављати.

14Идите и вичите оне богове које сте изабрали, нека вас они избаве у невољи вашој.

15А синови Израиљеви рекоше Господу: сагријешисмо; чини с нама што ти је драго, само нас сада избави.

16И побацаше између себе богове туђе, и стадоше служити Господу; и сажали му се ради муке синова Израиљевијех.

Тумачење, ст. 10–16 (на руском)

. Когда израильтяне, под влиянием притеснений со стороны аммонитян, обратились к Господу с молитвой о помиловании, то Господь, уже не единожды миловавший их, на этот раз, чтобы возбудить в них более глубокое раскаяние, не тотчас послал им избавителя, а сделал это лишь после того, когда увидел их искреннее раскаяние и обращение к Нему.

17А синови Амонови скупише се и стадоше у око у Галаду; скупише се и синови Израиљеви и стадоше у око у Миспи.

18А народ и кнезови Галадски рекоше један другому: ко ће почети бој са синовима Амоновијем? он нека буде поглавар свјема који живе у Галаду.

Тумачење, ст. 17–18 (на руском)

. Видя, что аммонитяне заняли Галаад, израильтяне собрались и расположились в Массифе, которая в настоящем случае отождествляется с Рамоф, галаадским (Втор IV:43; Нав XIII:26), и предложили первому, осмелившемуся начать войну против аммонитян, быть у них начальником.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).