Плач Јеремијинглава 2

Тумачење главе (на руском)

1–10. Суд Божий над Иерусалимом. 11–19. Жалоба пророка на крайне бедственное положение жителей города. 20–22. Жалоба самих жителей Иерусалима.

1Како обастрије Господ облаком у гњеву свом кћер Сионску! сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гњева својега!

Тумачење, ст. 1 (на руском)

Помрачил, т. е. покрыл город облаком печали. — С небес. Слава Иерусалима возносилась раньше до небес. — Подножие ног — это ковчег завета, над которым невидимо пребывал Иегова (1 Пар XXVIII:2; Пс XCVIII:5).

2Господ потр немилице све станове Јаковљеве, развали у гњеву свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове.

3Одби у жестоком гњеву сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

Роги — т. е. все, на чем основывалось значение Иерусалима. Отвел десницу Cвою от неприятеля — правильнее: «отнял (от Израиля) Свою правую руку, (которая защищала, ограждала Израиля) от врагов».

4Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што бјеше драго очима; на шатор кћери Сионске просу као огањ гњев свој.

5Господ поста као непријатељ; потр Израиља, потр све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.

6Развали му ограду као врту; потр мјесто састанцима његовијем; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гњева својега одбаци цара и свештеника.

7Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора Сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

Как в праздничный день. В праздники, когда сходилось много народа в храм, там было очень шумно.

8Господ науми да раскопа зид кћери Сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа.

9Утонуше у земљу врата њезина, поломи и потр пријеворнице њезине; цар њезин и кнезови њезини међу народима су; закона нема, и пророци њезини не добијају утваре од Господа.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

Вдались в землю — правильнее: «лежат на земле». — Не стало закона, т. е. нельзя исполнять всего, что требовал закон Моисеев (напр., жертвоприношений). — И пророки ее не сподобляются видений. Во время взятия Иерусалима халдеями Господь, действительно, не говорил ничего через пророков в утешение иудеям. После пророчество, однако, снова ожило.

10Старјешине кћери Сионске сједе на земљи и муче, посуле су прахом главу и припасале костријет; обориле су к земљи главе своје дјевојке Јерусалимске.

Тумачење, ст. 1–10 (на руском)

Господь жестоко покарал царство иудейское: Он дал врагам иудеев разрушить храм Свой и все городские здания. Теперь народ пребывает в глубокой печали и умирает от голода.

11Ишчиљеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мојега, јер дјеца и која сисају обамиру на улицама градским.

Тумачење, ст. 11 (на руском)

Изливается на землю печень моя — правильнее: «сердце мое хочет разорваться».

12Говоре матерама својим: гдје је жито и вино? обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.

13Кога ћу ти узети за свједока? с чим ћу те изједначити, кћери Јерусалимска? каку ћу ти прилику наћи, да те утјешим, дјевојко, кћери Сионска? јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцијелити?

Тумачење, ст. 13 (на руском)

Для страдальца утешительно слышать, что его страдания не представляют собою единичного явления, что такие же страдания терпели и другие люди, но пророк не находит возможным найти пример, какой бы мог утешить иудеев в их страданиях.

14Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твојега да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати.

Тумачење, ст. 14 (на руском)

Ср. Иер VI:14; XIV:13; XXIII:17.

15Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју Јерусалимском: то ли је град, за који говораху да је права љепота, радост свој земљи?

16Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: прождријесмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видјесмо.

17Учини Господ што науми, испуни ријеч своју, коју каза одавна; разори немилице, и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим.

18Виче срце њихово ка Господу: зиде кћери Сионске, пољевај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зјеница ока твојега да не стаје.

Тумачење, ст. 18 (на руском)

Правильнее перевести нужно так: «Кричи громко ко Господу, о, девственная дочь Сиона!»

19Устани, вичи обноћ; у почетку страже, прољевај срце своје као воду пред Господом, подижи к њему руке своје за душу дјеце своје која обамиру од глади на угловима својих улица.

Тумачење, ст. 11–19 (на руском)

Пророк выражает свое соболезнование страдающим иудеям, особенно детям и матерям. Никто не в состоянии утешить страждущих иудеев, а люди посторонние даже радуются, глядя на их унижение. Только Тот, Кто покарал Израиля, может и утешить его, и к Нему-то должны день и ночь вопить о помощи иудеи.

20Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, дјецу коју носе у наручју? еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?

21Леже на земљи по улицама дјеца и старци, дјевојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гњева својега и поклао не жалећи.

22Сазвао си као на празник страхоте моје отсвуда, и у дан гњева Господњега нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.

Тумачење, ст. 20–22 (на руском)

Согласно требованию пророка Сион возносит к Господу свои молитвы, в которых указывает на свои невыносимые страдания.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).