3. Мојсијеваглава 10

Тумачење главе (на руском)

1–4. Божественное наказание старших сыновей Аарона, Надава и Авиуда смертью. 6–7. Запрещение Аарону и священникам оплакивать мертвых. 8–11. Запрещение священникам употребления спиртных напитков пред входом в скинию. 12–20. Закон съедания жертв.

1А синови Аронови Надав и Авијуд узевши сваки своју кадионицу метнуше огањ у њих и на огањ метнуше кад, и принесоше пред Господом огањ туђ, а то им не бјеше заповједио.

2Тада дође огањ од Господа и удари их, те погибоше пред Господом.

3Тада рече Мојсије Арону: то је што је казао Господ говорећи: у онима који приступају к мени бићу свет и пред цијелим народом прославићу се. А Арон оћутје.

4А Мојсије позва Мисаила и Елисафана синове Озила стрица Аронова, и рече им: ходите и изнесите браћу своју испред светиње напоље из окола.

Тумачење, ст. 1–4 (на руском)

Первые шаги ветхозаветных священников сопровождались роковою ошибкою или грехом двух из них, Надава и Авиуда. Характер их греха не указан. По традиции, это было самопревозношение их пред Аароном и произвольное, несвоевременное каждение, быть может, притом в нетрезвом виде (ср. ст. 9), или же самый фимиам был приготовлен вопреки узаконению о сем предмете (Исх XXX:7, 34–38), и огонь для него принесен извне ограды скинии. По блаж. Феодориту (вопр. 9 на Лев.), «поелику Надав и Авиуд, дети Аароновы, внесли огонь рукотворенный, то попалил их огонь божественный» (Лев IX:24). Во всяком случае проступок их выражал неуважение их к святыне, мог поселить такое же и в народе, а потому он и примерно наказывается — в ограждение святыни святилища и к возвышению достоинства самого священства (ст. 3, ср. ХIX:22). Пораженный горем, отец злосчастных священников Аарон не предается обычным на Востоке бурным проявлениям печали траура, а в сознании тяжести греха и заслуженности наказания молит, доказывая тем свое понимание высоты и ответственности своего служения священного.

5И приступише и изнесоше их у кошуљама њиховијем напоље из окола, као што рече Мојсије.

Тумачење, ст. 4–5 (на руском)

Выносят умерших не отец и братья, облеченные в священные одежды и не могшие касаться мертвых, а близкие родственники, двоюродные братья Моисея и Аарона (см. Исх VI:22).

6Тада рече Мојсије Арону и Елеазару и Итамару, синовима његовијем: немојте откривати глава својих, ни хаљина својих раздирати, да не изгинете и да се Господ не разгњеви на сав збор; него браћа ваша, сав род Израиљев, нека плаче ради пожара који учини Господ.

7И с врата шатора од састанка немојте излазити, да не изгинете, јер је на вама уље помазања Господњега. И учинише по ријечи Мојсијевој.

Тумачење, ст. 6–7 (на руском)

Нарочитое предупреждение Аарона и сынов его — священников не носить никакого траура по наказанным смертью Надаву и Авиуду: не обнажать голов, не раздирать одежд и проч., предоставив все это другим родственникам и всему народу, который в смерти двух священников при священнослужении, естественно, должен был видеть народное несчастие.

8И Господ рече Арону говорећи:

9Вина и силовита пића немој пити ти ни синови твоји с тобом, кад улазите у шатор од састанка да не изгинете. То нека вам је уредба вјечна од кољена на кољено.

10Да бисте могли распознавати шта је свето шта ли није, и шта је чисто шта ли нечисто.

11И да бисте учили синове Израиљеве свијем уредбама које им је казао Господ преко Мојсија.

Тумачење, ст. 8–11 (на руском)

Обращение Бога непосредственно к Аарону традиция почитает выражением благоволения Богом ему за его самообладание (ст. 3). Запрещение священнослужителям употреблять пред служением в скинии вино и вообще опьяняющие напитки (напр., пиво, известное в Египте и, конечно, евреям), даваемое теперь Аарону, может наводить на мысль, что грех Надава и Авиуда мог состоять именно в нетрезвости при первом служении. Цель или мотив запрещения: чтобы служащие не теряли ясности рассудка и способности строго различать между священным и мирским, ритуально чистым и нечистым, законным и незаконным, научая примером своим народ законному. Запрещено вино (ср. Герод. II:76 о египтянах: οινω ο εκ κριυεων πεποιημενω διαχρεωνται) и проч. спиртные напитки не безусловно, а лишь на время чреды служения (ср. Иез ХLIV:21) каждого (блаж. Феодорит, вопр. 10 на Лев.). О различии чистого и нечистого трактует целый раздел Лев гл. XI–XV.

12А Мојсије рече Арону и Елеазару и Итамару синовима његовијем који осташе: узимајте дар што остане од огњених жртава Господњих, и једите с хљебом пријеснијем код олтара, јер је светиња над светињама.

13Зато ћете га јести на светом мјесту, јер је дио твој и дио синова твојих од огњених жртава Господњих; јер ми је тако заповјеђено.

14А груди од жртве обртане и плеће од жртве подизане једите на чистом мјесту, ти и синови твоји и кћери твоје с тобом; јер је тај дио дан теби и синовима твојим од захвалних жртава синова Израиљевих.

15Плеће од жртве подизане и груди од жртве обртане доносиће се са салом што се сажиже, да се обрне тамо и амо пред Господом, и биће твоје и синова твојих с тобом законом вјечнијем, као што је заповједио Господ.

Тумачење, ст. 12–15 (на руском)

Напоминание священникам об употреблении ими положенных частей жертв (ср. VI:16–19), в частности строгое обличение их Моисеем в нарушении (вероятно, происшедшем вследствие замешательства, произведенного смертью Надава и Авиуда) этого закона: вопреки постановлению Лев VI:26–30 о жертве греха, остатки мяса козла за грех старейшин были сожжены (16 ст.), хотя кровь этой жертвы не была внесена в святилище (ср. VI:29–30).

16И Мојсије потражи јаре за гријех; али гле, бјеше изгорјело; за то се разгњеви на Елеазара и на Итамара синове Аронове који осташе, и рече:

17Зашто не једосте жртве за гријех на светом мјесту? светиња је над светињама, и даде вам је Господ да носите гријех свега збора, да би се очистили од гријеха пред Господом.

18А ето крв њезина није унесена у светињу; ваљаше вам је јести на светом мјесту, као што сам заповједио.

19Тада рече Арон Мојсију: ето, данас принесоше жртву своју за гријех и жртву своју паљеницу пред Господом, и то ми се догоди. А да сам данас јео жртве за гријех, би ли било по вољи Господу?

20Кад чу то Мојсије, приста на то.

Тумачење, ст. 19–20 (на руском)

Оправдание Аарона, проникнутое глубоким смирением и тайною скорбью о сыновьях, удовлетворяет Моисея.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).