3. Мојсијеваглава 26

Тумачење главе (на руском)

1–2. Подтверждение заповедей богопочитания. 3–13. Обетования за исполнение заповедей Иеговы и 14–39. угрозы за нарушение их. 40–46. Будущее Израиля

1Немојте градити себи идола ни ликова резанијех, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш.

2Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ.

Тумачење, ст. 1–2 (на руском)

Кратко, с отрицательной и положительной сторон, через отвращение Израиля от идолопоклонства (и вообще нарушения первых трех заповедей десятословия) и увещание к соблюдению суббот Иеговы и охранению святости святилища Его — к внешнему выражению завета с Иеговою, повторяется сущность богопочтения, от выполнения или невыполнения которого будет зависеть благоденствие или бедствие Израиля. Воспрещается употребление и обоготворение: 1) идолов, евр. elilim, мнимые, ничтожные боги, ср. ХIХ, 4; 2) изваяний, евр. pecel, Vulg.: sculptile, литые, отделанные резцом, кумиры; 3) столбов — mazzebah, деревянные и каменные стелы, какие воздвигали патриархи на местах ознаменованных богоявлениями (Быт XXVIII:18; XXXV:14), — в виду злоупотреблений этими памятниками со стороны народа они запрещаются теперь, и 4) камней с изображениями — eben maskit, Vulg.: insignem lapidem, т. е. изображения идолов (ср. Иез VIII:12).

3Ако уживите по мојим уредбама, и заповјести моје уздржите и ушчините,

4Даваћу вам дажд на вријеме, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;

5И вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сијање, и јешћете хљеб свој до ситости, и живјећете без страха у земљи својој.

6Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звијери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље.

7Него ћете тјерати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача.

8Вас ће петорица тјерати стотину, а вас стотина тјераће десет тисућа, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача.

9И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завјет свој с вама.

10И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново.

11И намјестићу стан свој међу вама, и душа моја неће мрзити на вас.

12И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ.

Тумачење, ст. 3–12 (на руском)

За точное соблюдение заповедей Иеговы Израилю обещается: 1) плодородие земли, и прежде всего, поскольку в Палестине оно зависело от своевременного и обильного выпадения дождей, ранних (joreh, осенних) и поздних (malgosch, весенних), ср. Втор XI:11 ,14; ср. Иер V. 24 — благовременные дожди (ст. 4); обилие же урожая (ст. 5) — такое, что молотьба хлеба (обычно вместе с жатвою оканчивавшаяся к Пятидесятнице, след. в мае) протянется до осеннего (в конце сентября — начале октябре) сбора винограда, а сбор последнего едва окончится ко времени посева (в ноябре, перед наступлением дождей ранних); 2) спокойствие и мир в земле израильской от диких зверей и от врагов, легкая и верная победа над врагами, сила и мужество народа Божия (ст. XXVI_66–8); 3) плодовитость, размножение населения и обогащение (ср. XXV:21–22) его (ст. 9–10) — все это во имя завета (см. Быт XVII:4–6), и 4) самое важное блага: обитание Иеговы с народом Своим, благодатное общение его с ним (ср. 2 Кор VI:16) и нравственное возвышение последнего в среде других народов (ст. 11–13). Так, здесь не забыто ничего, что служило материальному и духовному благу Израиля! Наказания за неисполнение обязательств, напротив, имеют следовать одни за другими не разом, а более чувствительные и тяжкие будут посылаемы лишь тогда, когда менее строгие не произведут исправляющего действия на народ.

13Ја сам Господ Бог ваш, који вас изведох из земље Мисирске да им не робујете, и поломих палице јарма вашега, и исправих вас да ходите право.

14Ако ли ме не узаслушате, и не учините све ове заповјести,

15Ако повргнете уредбе моје и души вашој омрзну закони моји да не творите све заповјести моје, и раскинете завјет мој,

16И ја ћу вама учинити ово: пустићу на вас страх, суху болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвијелити; и залуду ћете сијати сјеме своје, јер ће га јести непријатељи ваши.

17И окренућу лице своје насупрот вама, и сјећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам господари, и бјежаћете кад вас нико не тјера.

18Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за гријехе ваше.

19Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе а земља ваша као мјед.

20Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода својега, и дрвета по земљи неће рађати рода својега.

21Ако ми узидете насупрот и не хтједбудете слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гријесима вашим.

22Пустићу на вас звијери пољске, које ће вам дјецу изјести, и стоку потрти и вас умалити, и опустјеће путови ваши.

23Ако се ни од тога не поправите, него ми јоште узидете насупрот,

24И ја ћу вама ићи на супрот, и бићу вас још седам пута више за гријехе ваше.

25Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завјет; а кад се слежете у градове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу.

26И кад вам сломим потпору у хљебу, десет ће жена пећи хљеб ваш у једној пећи, и даваће вам хљеб ваш на мјеру, и јешћете а нећете се наситити.

27Ако ме ни тако не станете слушати, него ми узидете насупрот,

28И ја ћу вама с гњевом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за гријехе ваше.

29И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете.

30Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове гадних богова ваших, и мрзиће душа моја на вас.

31И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашега.

32И опустићу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живјети у њој.

33А вас ћу расијати по народима, и учинићу да вас гоне с голијем мачем; и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани.

34Тада ће земљи бити миле суботе њезине за све вријеме докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њезине.

35За све вријеме докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живјели.

Тумачење, ст. 34–35 (на руском)

Глубокая и горькая ирония: народ не сохранял закона Божья о субботнем годе, и вот теперь, за время пребывания его в плену врагов, земля Палестины, уже без участия доброй воли Израиля, отпразднует субботние годы. По иудейской традиции (ср. блаж. Феодорита, вопр. 37), 70 лет плена были точною заменою отпущенных без празднования 70 субботних годов со времени Саула (за 490 лет до плена). Так земля Божия свергнет с себя недостойных жителей (ср. ХVIII:26–30; XX:22).

36А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њиховијех, те ће их гонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бјежати као испред мача, и падаће а нико их неће тјерати.

37И падаће један преко другога као од мача, а нико их неће тјерати; и нећете се моћи држати пред непријатељима својим.

38Него ћете изгинути међу народима, и прождријеће вас земља непријатеља ваших.

39А који вас остану, чиљеће за безакоње своје у земљи непријатеља својих, и за безакоње отаца својих чиљеће.

Тумачење, ст. 14–39 (на руском)

1) Болезни и поражения от врагов (ст. 16–17). Schachepheth — чахлость, чахотка (LXX: ψωρα, слав.: «краста»; с арабск.: может быть, истощение от голода). Oaddachath — горячка, лихорадочный жар (LXX: ικτερα, Vulg.: ardor; сирск.: scabies; слав.: «желтяница»). 2) Для смирения упорства, гордости и надежды народа на богатство послано ему будет бесплодие почвы (ст. 18–20): небо будет как железо (по скудости дождей), земля — как медь (по бесплодию), ст. 19 (ср. Втор XXVIII:23, где сравнение — в обратном виде). Это грозное слово на Израиль со всею точностью сбылось на Палестине, некогда кипевшей молоком и медом, а ныне загустелой. 3) Обилие хищных зверей и безлюдье страны (ст. 22, ср. Иез V:17) — наказание, в точности сбывшееся сперва на царстве Израильском (4 Цар XVII:25). 4) Гибель от неприятельского меча, который будет вместе мстителем за нарушение Израилем завета (25) от язвы (ib.), наконец, от голода: 10 хозяек будут готовить хлеб для 10 семейств в одной печи (ст. XXVI_2626), «по недостаточности необходимого» (блаж. Феодорит, вопр. 36), при чем голод будет все усиливаться в виду ничтожных, выдаваемых на вес, порций хлеба. 5) Ст. 27–33: конечное бедствие Израиля — голод, доводивший до людоедства родителей в отношении к собственным детям (ст. 29, — так и было при осаде Самарии, 4 Цар VI:28, и Иерусалима, Иер ХIX:9; Плач II:20, особенно при разрушении его Титом, Иос. Флав., Война иуд. V:1, 4–5); разорение предметов культа — ложного (ст. 30, «высоты», bamoth; обелиски, chammanin, посвященные богу солнца, у финик, бааль-хамман, ср. Ис XVII:8; 2 Пар ХXXIV:4, идолы, ср. 4 Цар ХXIII:10–16), а затем и истинного (ст. 31 в противоположность ст. 11); наконец крайнее запустение, удивительное для самих врагов страны Израиля (ст. 32) и рассеяние его между народами (ст. 33).

40Али ако признаду безакоње своје и безакоње отаца својих по гријесима, којима ми гријешише и којима ми идоше насупрот,

41Те и ја њима идох насупрот и одведох их у земљу непријатеља њиховијех; ако се тада понизи срце њихово необрезано, и буде им право што су покарани за безакоње своје,

Тумачење, ст. 40–41 (на руском)

Бедствия пленения отрезвляюще подействуют на упорный народ: в них он увидеть не дело случая, а определение наказующей их беззакония руки Иеговы, и будут нести бедствия, как искупление неправд своих.

42Тада ћу се опоменути завјета својега с Јаковом, и завјета својега с Исаком, и завјета својега с Аврамом опоменућу се, и земље ћу се опоменути.

43Кад се земља опрости њих и буду јој миле суботе њезине кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје повргоше и души њиховој омрзоше уредбе моје.

44А зато ни онда кад буду у земљи непријатеља својих нећу их поврћи нити ћу тако омрзнути на њих да их потрем и раскинем завјет свој са њима; јер сам ја Господ Бог њихов.

45Него ћу се њих ради опоменути завјета са старима њиховијем, које изведох из земље Мисирске народима на видику да им будем Бог, ја Господ.

Тумачење, ст. 42–45 (на руском)

Тогда и Иегова во всей силе восстановит с народом избранным завет, поставленный Им с праотцами их (ср. блаж. Феод. вопр. 37), имеющий значение и для всего человечества, а потому нерушимый (ст. 44, см. Рим XI:29).

46Ово су уредбе и судови и закони, које постави Господ између себе и синова Израиљевих на гори Синајској преко Мојсија.

Тумачење, ст. 46 (на руском)

стих, по-видимому, заключает не главу только, но и всю книгу Левит, глава 27 составляет особое к ней приложение.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).