По Маркуглава 8

Тумачење главе (на руском)

Насыщение четырех тысяч (1-9) Ответ Христа фарисеям на их требование от Него знамения с неба (10-12). Предостережение учеников от закваски фарисейской и иродовой (13-21). Исцеление слепого в Вифсаиде (22-26). Исповедание учеников, имевшее место в области Кесарии Филипповой (27-30). Первое возвещение о страданиях (31-33). О самоотвержении (34-38).

1У то вријеме, кад бијаше врло много народа и не имадијаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:

2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.

3И ако их отпустим гладне кућама њиховијем, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.

4И одговорише му ученици његови: откуда ћемо узети хљеба овдје у пустињи да их нахранимо?

5И запита их: колико имате хљебова? А они казаше: седам.

6И заповједи народу да посједају по земљи; и узевши онијех седам хљебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својијем да раздаду; и раздадоше народу.

7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.

8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.

9А онијех што су јели бијаше око четири хиљаде. И отпусти их.

Тумачење, ст. 1–9 (на руском)

О чуде насыщения 4-х тыс. см. в объясн. Ев. Мф XV, 32-39. Ев. Марк прибавляет только, что Господь обратил внимание на некоторых, пришедших к Нему издалека (ст. 3) и, следовательно, не имевших поблизости знакомых, у кого бы они могли добыть хлеба. Этим ев. характеризует особую попечительность Христа о людях. - В отличие от Матфея, который упоминает о хлебе и рыбах вместе, ев. Марк о том и другом упоминает в отдельности. Еще. По Матфею, Христос благословляет хлебы и рыб, а по Марку - над хлебом произносит благодарение (ευχαριστησας), а над рыбами - благословение (ευλογησας).

10И одмах уђе у лађу с ученицима својијем, и дође у околине Далманутске.

11И изиђоше фарисеји, и почеше се препирати с њим, и кушајући га искаху од њега знак с неба.

12И уздахнувши духом својијем рече: зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.

Тумачење, ст. 10–12 (на руском)

О знамении с неба см. Ев. Мф XVI, 1-4. Марк говорит об этом короче, чем Матфей: напр., пропускает слова Господа о "знамении Ионы", делая это, вероятно, ввиду того, что его читатели - христиане из язычников - едва ли поняли бы смысл их. Но он прибавляет, что Христос "глубоко вздохнул" о неверии фарисеев. - Где находилась Далмануфа - неизвестно. Можно сказать только, что это селение, как и Магдала, о которой в этом рассказе упоминает ев. Матфей, находилось на западном берегу Генисаретского моря.

13И оставивши их уљезе опет у лађу, и отиде на ону страну.

14И заборавише ученици његови узети хљеба, и немаху са собом у лађи до један хљеб.

15И заповиједаше им говорећи: гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.

16И мишљаху један другоме говорећи: то је што хљеба немамо.

17И разумјевши Исус рече им: шта мислите што хљеба немате? Зар још не осјећате, нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?

18Очи имате и не видите? уши имате и не чујете? И не памтите ли

19Кад ја пет хљебова преломих на пет хиљада, колико котарица пунијех комада накуписте? Рекоше му: дванаест.

20А кад седам на четири хиљаде, колико пунијех котарица накуписте комада? А они рекоше: седам.

21И рече им: како не разумијете?

Тумачење, ст. 13–21 (на руском)

Разговор о закваске см. Ев. Мф XVI, 5-12. Вместо упоминания о саддукеях (Мф XVI, 6), ев. Марк приводит упоминание о закваске Иродовой (ст. 15). Очень может быть, что евангелист этим самым выражал мысль о сходстве в нравственных воззрениях Ирода Антипы, человека всецело преданного чувственности, с саддукеями, которые также ценили более всего материальные блага жизни.

22И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.

Тумачење, ст. 22 (на руском)

О чуде исцеления слепого в Вифсаиде (собственно, не доходя до нее), сообщает только один ев. Марк. Вифсаида лежала на пути в Кесарию Филиппову, - куда, собственно, и направлялся Господь, - неподалеку от того места, где Иордан впадает в море. Слепой, которого привели ко Христу, прежде был зрячим, как это видно из того, что он имел представление о людях и деревьях (ст. 24).

23И узевши за руку слијепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли што.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

Внешние действия, какие здесь употребляет Христос, те же, какие Он употреблял при исцелении глухого косноязычного (ср. VII, 32).

24И погледавши рече: видим људе гдје иду као дрва.

25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцијели се, и видје све лијепо.

Тумачење, ст. 24–25 (на руском)

Слепой не тотчас стал ясно видеть: его глаза были еще подернуты туманом, и он не различал людей от деревьев. Поэтому Господь второй раз возлагает на него руки, и больной стал видеть все ясно.

26И посла га кући његовој говорећи: не улази у село, нити казуј коме у селу.

Тумачење, ст. 26 (на руском)

Господь запрещает исцеленному рассказывать о чуде в Вифсаиде - быть может, чтобы избежать в настоящий раз наплыва любопытных. Вифсаиду евангелист как здесь, так и в 23-м стихе называет не городом, а селением (κωμη). Такое название она имела издревле, и если тетрарх Филипп назвал ее "городом Юлии" (дочь Августа), то в народе сохранялось, очевидно, старинное ее название: "селение".

27И изиђе Исус и ученици његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: ко говоре људи да сам ја?

28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: који од пророка.

29А он им рече: а ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: ти си Христос.

30И запријети им да никоме не казују за њега.

Тумачење, ст. 27–30 (на руском)

Ответ учеников на вопрос Христа и исповедание Ап. Петра - см. в Ев. Матфея XVI, 13-20 Ев. Марк, передающий это сказание короче, чем Матфей, опускает похвалу, какой удостоился от Христа Ап. Петр. Не видно ли отсюда, что он написал свое Евангелие под руководством Ап. Петра? Конечно, смиренный апостол не пожелал, чтобы эта похвала была внесена в Евангелие Марка. Ев. Марк сообщает, что разговор с учениками Христос вел "дорогой" в Кесарию, а не в самой Кесарии, как сообщает ев. Матфей.

31И поче их учити да сину човјечијему ваља много пострадати, и да ће га окривити старјешине и главари свештенички и књижевници, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.

32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе га и поче га одвраћати.

33А он обрнувши се и погледавши на ученике своје запријети Петру говорећи: иди од мене сотоно; јер ти не мислиш што је Божије него што је људско.

Тумачење, ст. 31–33 (на руском)

Предсказание Христа о Своей смерти см. в Ев. Матфея XVI, 24-23. Ев. Марк прибавляет, что Господь стал говорить о Своих страданиях "открыто", т.е. так, что не оставалось повода к какому-нибудь недоразумению и притом без всякого страха (παρρησια).

34И дозвавши народ с ученицима својима рече им: ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде.

35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.

36Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?

37Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?

38Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи у роду овоме прељуботворноме и грјешном, и син ће се човјечиј постидјети њега кад дође у слави оца својега с анђелима светима.

Тумачење, ст. 34–38 (на руском)

Учение о самоотвержении - см. в Ев. Мф XVI, 24-27. Ев. Марк, ясно говорит, что учение было высказано в слух народа, окружавшего Христа, а не для одних только учеников. Точно также один Марк к выражению "ради Меня" (35) прибавляет еще выражение "и Евангелия". Евангелие или радостная весть о Христе представляло очевидно для него и для его читателей как бы голос Самого Христа, говоривший с неба. Как они относятся к Евангелию, так относятся, значит, и к Самому Христу. - (Ст. 38-й - ср. Мф X, 33 и XVI, 27).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).