4. Мојсијеваглава 13

Тумачење главе (на руском)

Соглядатаи Ханаанской земли.

1А потом пође народ од Асирота, и стадоше у пустињи Фаранској.

2И Господ рече Мојсију говорећи:

3Пошљи људе да уходе земљу Хананску, коју ћу дати синовима Израиљевијем; по једнога човјека од свакога племена отаца њиховијех пошљите, све главаре између њих.

4И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповијести Господњој; и сви људи бјеху главари синова Израиљевијех.

Тумачење, ст. 4 (на руском)

«Мужи главные», т. е. представители важнейших и почетнейших родов.

5А ово су им имена: од племена Рувимова Самуило син Захуров;

6Од племена Симеунова Сафат син Сурин;

7Од племена Јудина Халев син Јефонијин;

8–9Од племена Исахарова Игал син Јосифов; Од племена Јефремова Авсије син Навин;

10Од племена Венијаминова Фалтије син Рафујев;

11Од племена Завулонова Гудило син Судин;

12Од племена Јосифова, од племена Манасијина Гадије син Сусин;

13–14Од племена Данова Амило син Гамалин; Од племена Асирова Сатур син Михаилов;

15Од племена Нефталимова Навија син Савин;

16Од племена Гадова Гудило син Махилов.

17То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навина Исус.

Тумачење, ст. 17 (на руском)

С переменой имени И. Навин вступает в обязанности высшие, чем слуга при Моисее (Исх XXIV,13), становясь его ближайшим помощником.

Ошеа, Гошва или Осия означает «освобождение», «спасение». К этому термину Моисей присоединяет имя Иеговы, Иаг, предуказывая в Навине Божие орудие для спасения Израиля. В 17 ст.VIII гл. кн. Неем. имя Иагошеа произносится как Иешуа. Наше чтение «Иисус» взято из греческого перевода LXX.

По разуму свв. оо. и учит. Церкви, преемник Моисея, введший Израиль в землю обетования, был прообразом Иисуса Христа, отверзшего верующим в Него врата Царства Небесного (св. Иуст. Фил., Разг. с Триф. иуд. гл.: 34, 70, 76, 86, 100, 113; св. Кир. Иер., Сл. Огл. X; блаж. Федор.: Толк. на кн. Чис, вопр. 25; Толк. на кн. Втор, вопр. 43; Толк. на кн. Нав., вопр. 1, 3, 4, 16).

Тумачење, ст. 17 (на руском)

«В эту южную страну» Ханаана, Негеб.

18И шаљући их Мојсије да уходе земљу Хананску рече им: идите овуда на југ, па изидите на гору;

19–20И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик; И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су мјеста у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;

21И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада бјеше вријеме првом грожђу.

22И отишавши уходише земљу од пустиње Синске до Реова како се иде у Емат.

Тумачење, ст. 22 (на руском)

«От пустыни Син». Не следует смешивать пустыню Син (Цин), о которой говорится в данном стихе, с пустыней Син на западном побережье Синайского полуострова (Исх XVI). Пустыня Цин составляет северо-восточную часть пустыни Фаран. О пустыне Фаран см. пр. к 12 ст. Х гл. кн. Чис.

Рехов (Нав ХIX:28; Суд I:31) — местность в пределах колена Асира, невдалеке от Сидона. Емаф — равнина и горный проход между отрогами Ливана и Антиливана, южнее города Емафа, расположенного в Келе-Сирии, на р. Оронте.

23И идоше на југ, и дођоше до Хеврона, гдје бијаху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон бјеше сазидан на седам година прије Соана Мисирскога.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

Енак, сын князя Арбы, основатель местечка Кириаф-Арбы (Хеврон) (Нав XV:13, 14). «Сыны Енаковы отличались своим ростом и силой».

Замечание: «Хеврон же построен был семью годами прежде Цоана, города египетского», — очень понятно в устах людей, только что освободившихся от ига египтян и еще полных воспоминаниями о покинутой ими стране. Сравнение с древним ханаанским городом не Мемфиса, а Цоана, наводит на ту мысль, что столицей фараонов эпохи исхода был именно этот последний город.

По мнению Кнобеля, упоминание Цоана наряду с Хевроном, после имен Енака и его детей, заставляет предполагать, что тот и другой город основаны представителями одного и того же рода Цоан построен гиксами; быть может, гиксами же (к племени которых принадлежал и Енак) построен был и Хеврон (Властов, Свящ. Летоп.).

24Потом дођоше до потока Есхола, и ондје отсјекоше лозу с гроздом једнијем, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.

Тумачење, ст. 24 (на руском)

Долина Есхол названа так, по всей вероятности, по имени своего древнего владельца, союзника Авраамова Ешкола (Быт XIV:13, 14). Ван-де-Вельце говорит, что он видел источник в расстоянии мили от Хеврона, называвшийся «Аин-Ескали», — «родник Ешкола» (греко-славянск. текст понимает «Ескол» как нарицательное: долина гроздов, LXX: Φαραγξ βοτρυος, слав.: дебрь гроздная).

25И прозва се оно мјесто поток Есхол од грозда, који ондје отсјекоше синови Израиљеви.

26И послије четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.

27И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевијех у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповједише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.

Тумачење, ст. 27 (на руском)

Кадес — местность вблизи южных границ Ханаана. По мнению очень многих комментаторов, ее можно искать в долине Араба, отождествляя с нынешним Аин-ель-Вейбе. В списке израильских станов (Чис XXXIII) после Асирофа следует стан Рифма. Полагают, что Кадес прежде назывался Рифмой и получил имя Кадеса (кадеш — святой) впоследствии, в силу того обстоятельства, что здесь долго стоял ковчег завета, и здесь же состоялось грозное решение правды Божией в отношении непокорного народа.

28И приповиједајући им рекоше: идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млијеко и мед, и ево рода њезина.

29Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видјесмо ондје и синове Енакове.

30Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.

31–32А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити. Али други људи који идоше с њим говораху: не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.

33И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевијем говорећи: земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видјесмо у њој јесу људи врло велики.

Тумачење, ст. 33 (на руском)

«Земля, поедающая живущих на ней», т. е. земля, в которой происходят постоянные войны, гибельные для населения.

Постоянные войны в пределах Ханаана могут быть объяснены как его географическим, так и этнографически-политичеческим положением. В географическом отношении Ханаан представлял собою мост, соединявший главнейшие территории древнего мира. В этнографически-политическом отношении Ханаан, или царство Хеттейское, представлял сеть мелких самостоятельных княжеств, часто враждебных между собою.

34Видјесмо ондје и дивове, синове Енакове, рода дивовскога, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, таки се и њима чињасмо.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.