4. Мојсијеваглава 20

Тумачење главе (на руском)

Прибытие израильтян в пустыню Син. — Смерть Мариами. — Недостаток воды. — Ропот народа. — Чудо изведения воды из скалы. — Намерение проникнуть в Ханаан через Идумею. — Отказ идумеев. — Смерть Аарона.

1И синови Израиљеви, сав збор њихов, дођоше у пустињу Синску првога мјесеца, и стаде народ у Кадису; и ондје умрије Марија, и би погребена ондје.

Тумачење, ст. 1 (на руском)

О пустыне Син см. пр. к 18 ст. XIII гл. кн. Чис.

2А ондје немаше збор воде, те се скупише на Мојсија и на Арона.

Тумачење, ст. 2 (на руском)

Недостаток воды в Кадесе может быть объяснен или весенней засухой, или незначительностью количества этой воды для собравшихся здесь израильских полчищ с их стадами.

3И свађаше се народ с Мојсијем, и говораху: камо да смо помрли кад помријеше браћа наша пред Господом!

4Зашто доведосте збор Господњи у ову пустињу да изгинемо овдје и ми и стока наша?

5И зашто нас изведосте из Мисира да нас доведете на ово зло мјесто, гдје не роди ни жито ни смоква ни грожђе ни шипак, а ни воде нема за пиће?

6И дође Мојсије и Арон испред збора на врата шатора од састанка, и падоше ничице; и показа им се слава Господња.

7И рече Господ Мојсију говорећи:

8Узми штап, и сазовите збор ти и Арон брат твој, и проговорите стијени пред њима, те ће дати воду своју; тако ћеш им извести воду из стијене, и напојићеш збор и стоку њихову.

9И Мојсије узе штап испред Господа, како му заповједи Господ.

10И сазваше Мојсије и Арон збор пред стијену, и он им рече: слушајте одметници! хоћемо ли вам из ове стијене извести воду?

11И диже Мојсије руку своју и удари у стијену штапом својим два пута, и изиде вода многа, те се напоји народ и стока њихова.

12А Господ рече Мојсију и Арону: што ми не вјеровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, зато нећете одвести збора тога у земљу коју сам им дао.

Тумачење, ст. 7–12 (на руском)

Беспрерывный ряд предшествовавших возмущений неблагодарного народа, а главное — теперешнее возмущение молодого поколения, одной ногой стоявшего уже в земле обетования, поколебали крепкий дух Моисея. В великий момент чудесного проявления могущества и благости Божией законодатель не мог подавить в себе вспышки человеческого раздражения против жестокой и дерзкой толпы, за что и должен был понести наказание: великий вождь евреев, доведший народ к границам обещанной ему земли, должен был умереть за пределами последней.

Рассматриваемое с точки зрения проявления Божественного Правосудия, осуждение на смерть старца Моисея и Аарона может быть рассматриваемо в то же время и с точки зрения божественного милосердия: событие при Мериве показало, что влияние смертного начала — плоти стало уже брать в Моисее перевес над его несокрушимым прежде духом. Дальнейшее пребывание устаревшего вождя с молодым, полным сил и необузданной энергии, израильским народом могло бы оказаться и не по силам для законодателя, и не в прежней мере благотворным для народа. То же нужно сказать и об Аароне. Старец (хотя и чистый душою) и прежде не отличался особой твердостью духа (Исх XXXII); в преклонных же годах и без нравственной поддержки брата Моисея, он мог оказаться совершенно слабым и беспомощным на своем великом и ответственном посту.

13То је вода од свађе, гдје се свађаше синови Израиљеви с Господом, и он се прослави међу њима.

Тумачење, ст. 13 (на руском)

Мерива или Мериба означает: ссора, распря.

14Иза тога посла Мојсије посланике из Кадиса к цару Едомском да му реку: овако каже брат твој Израиљ: ти знаш све невоље које нас снађоше:

15Како наши оци сиђоше у Мисир, и бијасмо у Мисиру дуго времена, и како Мисирци зло чинише нама и оцима нашим;

16И викасмо ка Господу, и Господ чу глас наш, и посла анђела, који нас изведе из Мисира; и ево смо у Кадису, граду на твојој међи.

17Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из којега студенца; ићи ћемо царским путем, нећемо свртати ни надесно ни налијево док не пријеђемо међу твоју.

Тумачење, ст. 14–17 (на руском)

Евреи не сделали попытки проникнуть в Ханаан в северном или северо-западном направлении, вероятно, потому, что опасались могущества господствоваших в юго-западном углу Ханаана филистимлян.

По некотором обсуждении, было выбрано северо-восточное направление, через Едом.

«Не будем пить воды их колодцев твоих» безвозмездно (ср. ст. 19). «Пойдем дорогой царскою», прямою: «не своротим ни направо, ни налево».

18А Едом му одговори: не иди преко моје земље, да не изидем с мачем преда те.

19А синови Израиљеви рекоше му: ићи ћемо утреником, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; ништа више, само да пјешице прођемо.

20А он им одговори: нећете проћи. И изиде Едом пред њих с много народа и с великом силом.

Тумачење, ст. 19–20 (на руском)

Имеется в виду, может быть, вторичное израильское посольство к идумеянам, с более подробными уверениями в безопасности для Едома испрашиваемого Израилем позволения.

21И кад не хтје Едом допустити Израиљу да пријеђе преко међе његове, Израиљ отиде од њега.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

«И пошел Израиль в сторону от него», избегая действовать наступательно во исполнения божественного указания: «остерегайтесь начинать с ними (сынами Исава) войну, ибо Я не дам вам земли их ни на стопу ноги, потому что гору Сеир Я дал во владение Исаву» (Втор II:4–5). Вследствие полученного отказа и не имея намерения взять просимое силой, евреи должны были, направляясь на север, обойти Идумею со стороны ее восточных пределов. Во время этого пути, на горе Ор, умер брат Моисея первосвященник Аарон.

22И кренувши се од Кадиса дођоше синови Израиљеви, сав збор њихов, ка гори Ору.

Тумачење, ст. 22 (на руском)

По мнению очень многих комментаторов, под именем горы Ор нужно разуметь нынешнюю Джебель Неби Харун, расположенную в долине Араба, вблизи горного хребта Сеир. Поднявшись на вершину горы, находят маленькую ложбинку с одиноким белым кипарисом: это и есть, говорит предание, место смерти Аарона.

23И Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору код међе Едомске говорећи:

24Арон ваља да се прибере к роду својему, јер неће ући у земљу коју сам дао синовима Израиљевијем, јер не послушасте заповијести моје на води од свађе.

25Узми Арона и Елеазара сина његова, и изведи их на гору Ор.

26И свуци Арону хаљине његове и обуци их Елеазару сину његову, па ће се Арон прибрати и умријети ондје.

27И учини Мојсије како заповједи Господ; и изидоше на гору Ор пред свијем збором.

28И свуче Мојсије с Арона хаљине његове и обуче их Елеазару сину његову, и умре ондје Арон наврх горе, а Мојсије и Елеазар сидоше с горе.

29А кад видје сав збор да умрије Арон, плака сав дом Израиљев за Ароном тридесет дана.

Тумачење, ст. 29 (на руском)

Аарон умер на 123 году жизни (Чис XXXIII:38, 39).

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском). Нумерација тумачења у овој књизи још се усклађује са синодалном: понеко тумачење може стајати уз суседни стих.