Псалмиглава 118

У Синодалном преводу ово је Псалам 117 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Псалом представляет еврейский народ ликующим вследствие полученной им свободы (5 ст.), освобождения от врагов (10-13) и особенно от чудесного окончания постройки, какая была завершена, несмотря на тяжелые обстоятельства (22-23). Все указанное совпадает со временем возвращения евреев из плена вавилонского и окончанием построения второго храма, по поводу освящения которого, вероятно, и написан псалом.

Да славят Господа все классы и весь Израиль за Его милость (1-4). Из тесноты я воззвал к Господу и Он освободил меня. Если Господь - мой защитник, то кого мне бояться (5-9)? Все народы теснили меня, но я низложил их именем Господним, Которому - и песнь моя (11-14). Слышен голос ликования в жилищах праведников, благодарящих Господа за Его суд и спасение (15-18). Отворите врата правды, чтобы взойти в здание, законченное при благоволении Господа. Будем благословлять этот день и праздновать его жертвенными приношениями и славословиями Господу (19-29).

1Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

2Нека рече Израиљ да је довијека милост његова;

3Нека рече дом Аронов да је довијека милост његова;

4Нека реку сви који се боје Господа да је довијека милост његова.

Тумачење, ст. 1–4 (на руском)

. Неизвестный писатель псалма приглашает весь еврейский народ к исповеданию и воспеванию великой милости Бога, о которой говорится во всем последующем содержании.

5Из тјескобе повиках ка Господу и услиши ме, изведе ме на пространо мјесто Господ.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

. "Из тесноты" - из тяжелого положения, разумеется плен вавилонский. "Услышал меня" - вывел в пространное место, т. е. на свободу из плена, дал возможность управляться и жить по своему закону.

6Господ је са мном, не бојим се; шта ће ми учинити човјек?

7Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје.

8Боље је уздати се у Господа него ли се ослањати на човјека;

9Боље је уздати се у Господа неголи се ослањати на кнезове.

Тумачење, ст. 8–9 (на руском)

. Вся допленная история жизни еврейского народа, пытавшегося заключением союзов с соседними языческими народами отстоять свою политическую независимость, показывала, насколько неудачны эти попытки. Горький опыт вынудил у евреев признание, что для упрочения своего благополучия лучше надеяться на Бога, чем на человеческую помощь или военную силу ("князья" - предводители).

10Сви ме народи опколише; али их у име Господње разбих.

11Оптекоше, опколише ме; али их у име Господње разбих.

12Опколише ме као пчеле сат, и уласише се као огањ у трњу: у име их Господње разбих.

13Отиснуо си ме да паднем, али ме Господ прихвати.

14Господ је хвала моја и пјесма; он ми постаде спаситељ.

Тумачење, ст. 10–14 (на руском)

. Плодотворность такой веры оправдалась и при настоящих обстоятельствах построения храма. - "Все народы окружили меня". Известно, что постройке храма, кроме бедности возвратившихся евреев, много мешали и самаряне, представившие пред персидскими правителями сооружение храма, как сооружение цитадели, крепости, с целью отложиться от персов и вести с ними войну. Только проповедь пророков, воодушевлявшая строителей, и вера в свою правоту и защиту от Бога поддерживала строителей и увенчалась успехом. - "Сильно толкнули меня, чтоб я упал" - всеми оставленный евр. народ считал себя близким к гибели, но Господь спас его, как из плена, так и помог в настоящем случае построения храма. Поэтому писатель и говорит: "Господь - сила моя и песнь".

15Глас радости и спасења чује се у колибама праведничким: "десница Господња даје силу;

16Десница Господња узвишује, десница Господња даје силу."

17Нећу умријети, него ћу жив бити, и казивати дјела Господња.

Тумачење, ст. 15–17 (на руском)

. По-видимому, далее писатель изображает картину общенародного ликования. Раздаются голоса в селениях праведных, т. е. среди еврейского народа, как единственного тогда чтителя Единого и Истинного Бога: "Господь чудесно спас меня". Это вселяет в меня уверенность, что и в будущем я не погибну, сохраню политическую и религиозную независимость ("буду жить"), чтобы всегда восхвалять Господа.

18Карајући покара ме Господ; али ме смрти не даде.

19Отворите ми врата од правде, ући ћу на њих, славићу Господа.

20"Ево врата Господња, на која улазе праведници!"

21Хвалим те, што си ме услишио, и постао ми спаситељ.

22Камен који одбацише зидари, поста глава од угла.

23То би од Господа и дивно је у нашим очима.

24Ево дан, који створи Господ! Радујмо се и веселимо се у њ!

Тумачење, ст. 22–24 (на руском)

. Видимое проявление Божественной помощи открывается в построении храма. Над материалом ("камнем"), из которого он делался, смеялись даже строившие его, но храм все-таки был закончен. Ясно, что помогал Сам Бог, а потому будем восхвалять Господа в этот торжественный день окончания постройки. При строении второго храма, видевшие и помнившие еще первый, богатый храм Соломона, плакали при виде малых размеров и бедности материала, из которого созидался второй храм, считая это за знак отвержения евреев от Господа, что подрывало энергию строителей. Но значение храма, как религиозного центра, а потому и политически объединительного пункта, вероятно, если не сознавалось ясно, то все-таки чувствовалось многими, и ликование их при окончании постройки - понятно.

25О Господе, помози! о Господе, дај да буде у напредак!

26Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњега.

Тумачење, ст. 26 (на руском)

. Здесь изображается процессия, идущая к храму и воспевающая: "благословен грядущий во имя Господне", на что священники отвечают: "благословляем…"

27:-29. Господь явился нам - дал возможность окончить постройку храма. Писатель приглашает торжественно отпраздновать этот день обилием жертв, возлагая мяса, назначенные в жертву, на рога жертвенника, что и требовалось законом, а затем приглашает всех вообще воспевать Господа.

Образ "камня" (22 стих) Иисус Христос прилагает к Себе Самому (Мф XXI:42; Мк XII:14; Лк XX:17) и к Нему же относят это выражение и другие писатели (Деян IV:11; 1 Пет II:7). Под храмом, стены которого соединяет камень, нужно разуметь церковь, основанную на Христе, Который примирил человека с Богом; разумеют и два естества в Иисусе Христе, как две стены здания объединяются на одном камне. Можно этот образ понимать и как указание, что с пришествием Христа Ветхий Завет нашел в Его жизни, учении и страданиях свое завершение, началась новая жизнь, создалось новое здание. Псалом - прообразовательный.

27Господ је Бог крјепак, и он нас обасја; жртву празничну, везану врвцама, водите к роговима жртвенику.

28Ти си Бог мој, тебе хвалим, Боже мој, тебе узвишујем.

29Хвалите Господа, јер је добар, јер је милост његова довијека.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).