Псалмиглава 44

У Синодалном преводу ово је Псалам 43 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Псалом написан сынами Кореевыми и представляет размышление (евр. "маскил", русское "учение") по поводу пережитых событий. Эти же события - грустные. Еврейский народ оставлен Богом (10), почему он потерпел поражение от врагов и отдан на разграбление им и рассеяние среди народов (11-12). Эти страдания и поражение тем тяжелее для евреев, что они "не забыли Его и не уклонялись от пути Его" (18-19), т. е. оставались верны истинному Богу. Такое положение евреев было при войне Давида с сирийцами на севере, когда на южные пределы его государства напали идумеяне, разграбившие южные пределы царства Иудейского, перебившие многих из евреев и захватившие в плен большое число их для продажи в рабство соседним народам, чем идумеяне занимались… На такой повод написания указывает сходство содержания этого псалма с Пс 9:22 ст. и особенно 59, где точно указан повод написания и причина нападения Иоава на идумеян.

Боже! Прошлая история нашего народа полна славных побед над язычниками, обитателями Палестины. Этими победами мы обязаны не своему военному искусству, но Твоему покровительству и защите (6-9). Теперь же Бог оставил нас: мы поражены врагами, нас уводят в плен, смеются над нами, тогда как мы сохраняем верность Тебе и не отступаем от Твоих заповедей (10-23). Восстань, Господи, на нашу защиту и избавь нас по Твоей милости (24-27).

1Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповиједаше дјело које си учинио у њихово вријеме, у старо вријеме.

2Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоријенио си племена, а њих намножио.

3Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него твоја десница и твоја мишица, и свјетлост лица твојега, јер ти бијаху омиљели.

Тумачење, ст. 3 (на руском)

. Приобретением и завоеванием Палестины евреи обязаны "свету лица Божия" - благоволению и покровительству, которое Он оказывал им.

Исторические книги еврейского народа полны многочисленных фактов такого рода.

4Боже, царе мој, ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

5С тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом твојим изгазићемо оне који устају на нас.

Тумачење, ст. 5 (на руском)

. "С Тобою избодаем рогами врагов наших". Сила животного в его рогах, которыми оно борется с врагом и защищается от нападения. Такими рогами для евреев, таким орудием его несокрушимости является Бог, с именем которого еврей был несокрушим.

6Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

7Него ћеш нас ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш.

8Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име твоје славићемо довијека.

9Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

Тумачење, ст. 9 (на руском)

. "Ныне Ты отринул… не выходишь с войсками нашими". - Бог является верховным военачальником сил еврейского народа. Внешним знаком такого начальствования был обычай носить при войсках Кивот Завета. Разграбление врагами южных пределов государства писатель объясняет тем, что Господь перестал предводительствовать евреями.

10Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

11Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас.

Тумачење, ст. 11 (на руском)

. "Рассеял нас между народами". Идумеяне, как и соседние евреем финикияне и филистимляне, продавали пленных евреев в рабство грекам и египтянам (см. Ам I:6 и 9 ст. Иоил III:2-8). Такую продажу еврейских пленников и разумеет здесь писатель.

12У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене.

Тумачење, ст. 12 (на руском)

. "Без выгоды Ты продал народ Твой, и не возвысил цены его". Продажа евреев в рабство и плен сравнивается с невыгодной торговой меной: "без выгоды" или с убытком. Идумеяне при разграблении пределов Иудеи поплатились очень немногим, им не могло быть оказано евреями какого-либо значительного сопротивления, так как лучшие, годные для войны силы были в то время на севере в войсках Давида, а потому и жертвы со стороны врагов могли быть самые ничтожные. - "Не возвысил цены" - продолжение сравнения. На евреев не было покупателей, которые бы могли предложением спроса на них со своей стороны возвысить их цену. Это значит - количество захваченных идумеянами пленных было очень велико, так что они продавали их за бесценок.

13Дао си нас на потсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

14Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

15Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

16Од ријечи потсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

Тумачење, ст. 13–16 (на руском)

. Как рабы, евреи не могли рассчитывать и не встречали гуманного обращения; над ними глумились и издевались те, кто их продавал и кто покупал.

17Све ово снађе нас; али не заборависмо тебе, нити преступисмо завјета твојега.

18Не отступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега.

19Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем,

Тумачење, ст. 19 (на руском)

. "В земле драконов" или шакалов. Эти животные любят питаться трупами. Такими трупами были евреи, попавшие в рабство, а шакалами были их пленители. Образ бесправного и беспомощного положения еврее в рабстве.

20Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к Богу туђему,

21Не би ли Бог изнашао то? Јер он зна тајне у срцу.

Тумачење, ст. 21 (на руском)

. Господь "знает тайны сердца" - знает, что евреи были истинными Его чтителями, не уклонялись во след ложных богов.

22А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

23Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

Тумачење, ст. 23 (на руском)

. "Восстань, что спишь, Господи!" Бодрствование Бога над евреями означает деятельную помощь с Его стороны, а лишение этой помощи изображается как состояние, противоположное бодрствованию, уподобляется сну.

24Зашто кријеш лице своје? заборављаш невољу и муку нашу?

25Душа наша паде у прах, тијело је наше бачено на земљу.

Тумачење, ст. 25 (на руском)

. "Душа наша унижена до праха, утроба наша прильнула к земле" - мы пригнуты к земле, подавлены скорбью и пережитым бедствием.

26Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).