Псалмиглава 81

У Синодалном преводу ово је Псалам 80 Зашто псалам има два броја

Зашто псалам има два броја?

Псалми су у различитим Библијама различито нумерисани. Руски Синодални превод иде за грчком Библијом (Септуагинтом), коју је читала древна Црква. Јеврејска Библија и преводи са ње, међу њима и Даничићев, броје по јеврејском (масоретском) тексту.

У грчкој Библији Псалми 9 и 10 спојени су у један, па је код већине псалама од 10. до 147. синодални број за један мањи од јеврејског. „Господ је пастир мој” је Псалам 22 у Синодалном преводу и 23 у јеврејској Библији, Давидов покајни псалам 50 и 51, „Рече Господ Господу мојему” 109 и 110.

То није грешка ни на једној страни: древне традиције су исти текст различито делиле. Натпис над псалмом („Псалам Давидов”) у јеврејској Библији често се рачуна као први стих, па су у неким псалмима померени и бројеви стихова.

Подударање бројева

Синодални	Јеврејски
1–8	1–8
9	9–10
10–112	11–113
113	114–115
114–115	116
116–145	117–146
146–147	147
148–150	148–150

Текст објашњења је нацрт и чека лектуру.

Тумачење главе (на руском)

Псалом написан, вероятно, во времена Давида его современником пророком Асафом и представляет пасхальную песнь. На последнее указывает напоминание автора о выходе из Египта, по каковому поводу и была установлена Пасха (6), равно также и указание на пшеницу (17), что напоминает то постановление закона Моисея, по которому на Пасху должно было приносить Богу начатки плодов земных (Лев XXIII:5-11), так как к этому времени созревала первая жатва. Указание 7: ст. на новомесячие не препятствует данному пониманию, потому что оно касается первого дня месяца Нисана, в который совершалась Пасха, и который, составляя начало церковного года, так же праздновался и возвещался трубою, как первый день месяца Тисри, начального месяца гражданского года.

Празднуйте торжественно и радостно праздник, который установил Господь, когда вывел вас из земли Египетской, совершил многочисленные чудеса и заповедал верно служить только Себе (2-11). Но народ не слушал Господа, не покорялся Ему. Если бы он слушал Его, то Господь смирил бы всех врагов его и насытил бы евреев туком пшеницы и медом из скалы (12-17).

1Радујте се Богу, који нам даје крјепост; покликујте Богу Јаковљеву.

2Подигните пјесме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.

3Трубите о мијени у трубу, о уштапу ради празника нашега.

Тумачење, ст. 2–3 (на руском)

. Музыка обычно употреблялась евреями при богослужениях (о музыкальных инструментах см. во введении к Псалтири).

4Јер је таки закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљева.

5За свједочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу Мисирску. Језик, којега не знах, чух!

Тумачење, ст. 5 (на руском)

. "Он установил это во свидетельство". Праздник Пасхи установлен Богом для свидетельствования о том поворотном пункте в жизни евреев, который совершен Его сверхъестественной силой. Празднование Пасхи, поэтому, всегда должно было напоминать евреям о Боге и укреплять веру в Него, как своего единственного и всемогущего защитника.

6"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.

7У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.

Тумачење, ст. 7 (на руском)

. "Из среды грома Я услышал тебя" - можно разуметь ниспослание Господом на египтян грозы с сильным градом, уничтожившим всю растительность (Исх IX:23-25).

8Слушај, народе мој, и засвједочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:

9Да не буде у тебе туђега Бога, и Богу страноме немој се клањати.

10Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.

Тумачење, ст. 10 (на руском)

. "Открой уста твои, и Я наполню их". Если бы евреи, оставаясь верными Иегове, обратились к Нему с какой-либо молитвой, то она была бы услышана.

11Али не послуша народ мој гласа мојега, Израиљ не мари за ме.

12И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.

13О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путовима мојим!

14Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;

15Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довијека;

16Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."

Тумачење, ст. 12–16 (на руском)

. Бог оставил евреев ходить по "упорству сердца их", по своим помыслам. Так как евреи не хотели сами добровольно подчиниться и слушаться водительства Божия, то Господь предоставил их жизнь ее естественному течению. Последнее же сопровождалось тяжелыми для них последствиями - неудачами в борьбе с врагами, ослаблением благоденствия и недородами на полях (15-17). - "Мед из скалы" (17) - мед пчел, гнездившихся в трещинах скал.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868. Тумачење: „Тумачна Библија” под ур. А. П. Лопухина (на руском).