БИБЛИЈАБајкалско издање
SR
Подешавања

Дан 12 од 90

Мт 27:1–28:20, Мк 1:1–45 · око 11 мин

Мт 27:1–28:20

27:1 А кад би ујутру, учинише вијећу сви главари свештенички и старјешине народне за Исуса да га погубе.

27:2 И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату судији.

27:3 Тада видјевши Јуда издајник његов да га осудише раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама

27:4 Говорећи: ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети.

27:5 И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси.

27:6 А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

27:7 Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

27:8 Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

27:9 Тада се изврши што је казао пророк Јеремија говорећи: и узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви;

27:10 И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

27:11 А Исус стаде пред судијом, и запита га судија говорећи: ти ли си цар Јудејски? А Исус рече му: ти кажеш.

27:12 И кад га тужаху главари свештенички и старјешине, ништа не одговори.

27:13 Тада рече ми Пилат: чујеш ли шта на тебе свједоче?

27:14 И не одговори му ни једну ријеч тако да се судија дивљаше врло.

27:15 А о сваком празнику пасхе бијаше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

27:16 А тада имаху знатнога сужња по имену Варава.

27:17 И кад се сабраше, рече им Пилат: кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса прозванога Христа?

27:18 Јер знадијаше да су га из зависти предали.

27:19 А кад сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: немој се ти ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

27:20 А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

27:21 А судија одговарајући рече им: кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

27:22 Рече им Пилат: а шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: да се разапне.

27:23 Судија пак рече: а какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: да се разапне.

27:24 А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: ја нијесам крив у крви овога праведника: ви ћете видјети.

27:25 И одговарајући сав народ рече: крв његова на нас и на дјецу нашу.

27:26 Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

27:27 Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на њ сву чету војника.

27:28 И свукавши га обукоше му скерлетну кабаницу.

27:29 И оплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим ругаху му се говорећи: здраво, царе Јудејски!

27:30 И пљунувши на њ узеше трску и бијаше га по глави.

27:31 И кад му се наругаше, свукоше с њега кабаницу, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше га да га разапну.

27:32 И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.

27:33 И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест коштурница,

27:34 Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.

27:35 А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцке;

27:36 И сјеђаху ондје те га чуваху.

27:37 И метнуше му више главе кривицу његову написану: ово је Исус цар Јудејски.

27:38 Тада распеше с њиме два хајдука, једнога с десне а једнога с лијеве стране.

27:39 А који пролажаху хуљаху на њ машући главама својима,

27:40 И говорећи: ти који цркву разваљујеш и за три дана начињаш помози сам себи; ако си син Божиј, сиђи с крста.

27:41 А тако и главари свештенички с књижевницима и старјешинама потсмијевајући се говораху:

27:42 Другима поможе, а себи не може помоћи. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста па ћемо га вјеровати.

27:43 Он се уздао у Бога: нека му поможе сад, ако му је по вољи, јер говораше: ја сам син Божиј.

27:44 Тако исто и хајдуци разапети с њим ругаху му се.

27:45 А од шестога сахата би тама по свој земљи до сахата деветога.

27:46 А око деветога сахата повика Исус иза гласа говорећи: Или! Или! лама савахтани? то јест: Боже мој! Боже мој! зашто си ме оставио?

27:47 А неки од онијех што стајаху ондје чувши то говораху: овај зове Илију.

27:48 И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше.

27:49 А остали говораху: стани да видимо хоће ли доћи Илија да му поможе.

27:50 А Исус опет повика иза гласа и испусти душу.

27:51 И гле, завјес црквени раздрије се надвоје од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;

27:52 И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли;

27:53 И изашавши из гробова по васкрсенију његовом уђоше у свети град и показаше се многима.

27:54 А капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божиј.

27:55 И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му.

27:56 Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Заведејевијех.

27:57 А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов.

27:58 Овај приступивши к Пилату замоли га за тијело Исусово. Тада Пилат заповједи да му даду тијело.

27:59 И узевши Јосиф тијело зави га у платно чисто;

27:60 И метну га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

27:61 А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу.

27:62 Сјутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата,

27:63 И рекоше: господару! ми се опоменусмо да овај лажа каза још за живота: послије три дана устаћу.

27:64 Зато заповједи да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу и да га не украду и не кажу народу: уста из мртвијех; и биће пошљедња пријевара гора од прве.

27:65 Рече им Пилат: ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

27:66 А они отишавши са стражом утврдише гроб, и запечатише камен.

28:1 А по вечеру суботном на освитак првога дана недјеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб.

28:2 И гле, земља се затресе врло; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробнијех и сјеђаше на њему.

28:3 А лице његово бијаше као муња, и одијело његово као снијег.

28:4 И од страха његова уздркташе се стражари, и постадоше као мртви.

28:5 А анђео одговарајући рече женама: не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите.

28:6 Није овдје: јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ.

28:7 Па идите брже те кажите ученицима његовијем да је устао из мртвијех. И гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето ја вам казах.

28:8 И изишавши брзо из гроба са страхом и радости великом потекоше да јаве ученицима његовијем.

28:9 А кад иђаху да јаве ученицима његовијем, и гле, срете их Исус говорећи: здраво! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се.

28:10 Тада рече им Исус: не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видјети.

28:11 А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничкијем све што се догодило.

28:12 И они саставши се са старјешинама учинише вијећу, и дадоше војницима довољно новаца

28:13 Говорећи: кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали.

28:14 И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и учинити да вама ништа не буде.

28:15 А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова ријеч по Јеврејима и до данас.

28:16 А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.

28:17 И кад га видјеше, поклонише му се; а једни посумњаше.

28:18 И приступивши Исус рече им говорећи: даде ми се свака власт на небу и на земљи.

28:19 Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име оца и сина и светога Духа,

28:20 Учећи их да све држе што сам вам заповиједао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин.

Мк 1:1–45

1 Почетак јеванђеља Исуса Христа сина Божијега.

2 Као што стоји у пророка: ево ја шаљем анђела својега пред лицем твојијем, који ће приправити пут твој пред тобом.

3 Глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи, поравните стазе његове.

4 Појави се Јован крстећи у пустињи, и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријеха.

5 И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и кршћаваше их све у Јордану ријеци, и исповиједаху гријехе своје.

6 А Јован бијаше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожан око себе; и јеђаше скакавце и мед дивљи.

7 И проповиједаше говорећи: иде за мном јачи од мене, пред ком ја нијесам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући његовој.

8 Ја вас кршћавам водом, а он ће вас крстити Духом светијем.

9 И у то вријеме дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану,

10 И одмах излазећи из воде видје небо гдје се отвори, и Дух као голуб сиђе на њ.

11 И глас дође с неба: ти си син мој љубазни који је по мојој вољи.

12 И одмах Дух изведе га у пустињу.

13 И би ондје у пустињи дана четрдесет, и куша га сотона, и би са звјерињем, и анђели служаху му.

14 А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђеље о царству Божијему

15 И говорећи: изиђе вријеме и приближи се царство Божије; покајте се и вјерујте јеванђеље.

16 И ходећи покрај мора видје Симона, и Андрију брата његова гдје бацају мреже у море; јер бијаху рибари.

17 И рече им Исус: хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људскијем.

18 И одмах оставивши мреже своје пођоше за њим.

19 И отишавши мало оданде угледа Јакова Зеведејева, и Јована брата његова, и они у лађи крпљаху мреже;

20 И одмах позва их; и оставивши оца својега Зеведеја у лађи с најамницима пођоше за њим.

21 И дођоше у Капернаум; и одмах у суботу ушавши у зборницу учаше.

22 И дивљаху се науци његовој; јер их учаше као онај који власт има а не као књижевници.

23 И бијаше у зборници њиховој човјек с духом нечистијем, и повика

24 Говорећи: прођи се, што је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си, светац Божиј.

25 И запријети му Исус говорећи: умукни, и изиђи из њега.

26 И стресе га дух нечисти, и повика иза гласа, и изиђе из њега.

27 И уплашише се сви тако да питаху један другога говорећи: шта је ово? и каква је ово наука нова, да с власти и духовима нечистијем заповиједа, и слушају га?

28 И отиде глас о њему одмах по свој околини Галилејској,

29 И одмах изашавши из зборнице дођоше у дом Симонов и Андријин с Јаковом и Јованом.

30 А ташта Симонова лежаше од грознице; и одмах казаше му за њу.

31 И приступивши подиже је узевши је за руку и пусти је грозница одмах, и служаше им.

32 А кад би пред вече, пошто сунце зађе, доношаху к њему све болеснике и бијесне.

33 И сав град бијаше се сабрао к вратима.

34 И исцијели многе болеснике од различнијех болести, и ђаволе многе истјера, и не дадијаше ђаволима да казују да га познаваху.

35 А ујутру врло рано уставши изиђе, и отиде насамо, и ондје се мољаше Богу.

36 И за њим потрчаше Симон и који бијаху с њим.

37 И нашавши га рекоше му: траже те сви.

38 И рече им: хајдемо у оближња села и градове да и тамо проповједим: јер сам ја на то дошао.

39 И проповиједа по зборницама њиховијем по свој Галилеји, и ђаволе изгони.

40 И дође к њему губавац молећи га и на кољенима клечећи пред њим и рече му: ако хоћеш, можеш ме очистити.

41 А Исус смиловавши се пружи руку, и дохвативши га се рече му: хоћу, очисти се.

42 И тек што му то рече, а губа отиде с њега, и оста чист.

43 И запријетивши му одмах истјера га,

44 И рече му: гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје што је заповједио Мојсије за свједочанство њима.

45 А он изишавши поче много проповиједати и казивати шта је било тако да Исус не може јавно у град ући, него бијаше напољу у пустијем мјестима, и долажаху к њему са свију страна.

Текст: Превод Ђ. Даничића и В. Караџића, 1847–1868.