Дан 13 од 90
Мк 2:1–3:35 · око 6 мин
2:1 И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.
2:2 И одмах скупише се многи тако да не могаху ни пред вратима да се спрате; и казиваше им ријеч.
2:3 И дођоше к њему с узетијем кога ношаше четворо.
2:4 И не могући приближити се к њему од народа открише кућу гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
2:5 А Исус видјевши вјеру њихову рече узетоме: синко! опраштају ти се гријеси твоји.
2:6 А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својима:
2:7 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?
2:8 И одмах разумјевши Исус духом својијем да они тако помишљају у себи, рече им: што тако помишљате у срцима својијем?
2:9 Што је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се гријеси? или рећи: устани и узми одар свој, и ходи?
2:10 Но да знате да власт има син човјечиј на земљи опраштати гријехе, (рече узетоме:)
2:11 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.
2:12 И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: нигда тога видјели нијесмо.
2:13 И изиђе опет к мору; и сав народ иђаше к њему, и учаше их.
2:14 И пролазећи видје Левију Алфејева гдје сједи на царини, и рече му: хајде за мном. И уставши отиде за њим.
2:15 И кад сјеђаше Исус за трпезом у кући његовој, и цариници и грјешници многи сјеђаху с њим и с ученицима његовијем: јер их бијаше много који иђаху за њим.
2:16 А књижевници и фарисеји видјевши га гдје једе с цариницима и с грјешницима говораху ученицима његовијем: зашто с цариницима и грјешницима једе и пије?
2:17 И чувши Исус рече им: не требају здрави љекара него болесни. Ја нијесам дошао да дозовем праведнике но грјешнике на покајање.
2:18 И бијаху ученици Јованови и фарисејски који пошћаху; и дођоше и рекоше му: зашто ученици Јованови и фарисејски посте а твоји ученици не посте?
2:19 И рече им Исус: еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Докле год имају са собом женика не могу постити.
2:20 Него ће доћи дни кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити у оне дне.
2:21 И нико не пришива нове закрпе на стару хаљину; иначе ће одадријети нова закрпа од старога, и гора ће рупа бити.
2:22 И нико не љева нова вина у мјехове старе; иначе ново вино продре мјехове, и вино се пролије, и мјехови пропадну; него ново вино у нове мјехове љевати треба.
2:23 И догоди му се да иђаше у суботу кроз усјеве, и ученици његови тргаху путем класје.
2:24 И фарисеји говораху му: гледај, зашто чине у суботу што не ваља?
2:25 А он рече им: нијесте ли никад читали шта учини Давид кад му би до невоље и огладње с онима што бијаху с њим?
2:26 Како уђе у Божију кућу пред Авијатаром поглаваром свештеничкијем и хљебове постављене поједе којијех не бијаше слободно никоме јести осим свештеника, и даде их онима који бијаху с њим?
2:27 И говораше им: субота је начињена човјека ради, а није човјек суботе ради.
2:28 Дакле је господар син човјечиј и од суботе.
3:1 И уђе опет у зборницу, и ондје бјеше човјек са сухом руком.
3:2 И мотраху за њим неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.
3:3 И рече човјеку са сухом руком: стани на сриједу.
3:4 И рече им: ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? душу одржати, или погубити? А они мучаху.
3:5 И погледавши на њих с гњевом од жалости што су им онако срца одрвенила рече човјеку: пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
3:6 И изишавши фарисеји одмах учинише за њега вијећу с Иродовцима како би га погубили.
3:7 А Исус отиде с ученицима својијем к мору; и многи народ из Галилеје иде за њим и из Јудеје;
3:8 И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта он чини дође к њему.
3:9 И рече ученицима својијем да буде лађа у њега готова због народа, да му не досађује.
3:10 Јер многе исцијели тако да наваљиваху на њега који бијаху накажени болестима да га се дотакну.
3:11 И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: ти си син Божиј.
3:12 И много им пријећаше да га не прокажу.
3:13 И изиђоше на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.
3:14 И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,
3:15 И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:
3:16 Првога Симона, и надједе му име Петар;
3:17 И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;
3:18 И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,
3:19 И Јуду Искариотскога, који га и издаде.
3:20 И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хљеба јести.
3:21 И чувши то род његов изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.
3:22 А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: у њему је Веелзевул; и он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.
3:23 И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити?
3:24 И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно;
3:25 И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај;
3:26 И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти.
3:27 Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најприје јакога не свеже: и онда ће кућу његову оплијенити.
3:28 Заиста вам кажем: сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, макар какова била:
3:29 А који похули на Духа светога нема опроштења вавијек, него је крив вјечноме суду.
3:30 Јер говораху: у њему је нечисти дух.
3:31 И дође мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
3:32 И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје напољу питају за те.
3:33 И одговори им говорећи: ко је мати моја или браћа моја?
3:34 И погледавши на народ који сјеђаше рече: ево мати моја и браћа моја.
3:35 Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.