Дан 14 од 90

Мк 4:1–6:56

4:1 И опет поче учити код мора, и скупише се око њега људи многи тако да мора ући у лађу, и сједити на мору; а народ сав бијаше на земљи крај мора.

4:2 И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:

4:3 Слушајте: ево изиђе сијач да сије.

4:4 И кад сијаше догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.

4:5 А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље; и одмах изниче; јер не бијаше у дубину земље:

4:6 А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше коријена, усахну.

4:7 И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе рода.

4:8 И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шесет и по сто.

4:9 И рече: ко има уши да чује нека чује.

4:10 А кад оста сам, запиташе га који бијаху с њим и са дванаесторицом за ову причу.

4:11 И рече им: вама је дано да знате тајне царства Божијега, а онима напољу све у причама бива;

4:12 Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се не опросте гријеси.

4:13 И рече им: зар не разумијете ове приче? А како ћете све приче разумјети?

4:14 Сијач ријеч сије.

4:15 А оно су крај пута, гдје се сије ријеч и кад је чују одмах дође сотона и отме ријеч посијану у срцима њиховијем.

4:16 Тако су и оно што се сије на каменитијем мјестима који кад чују ријеч одмах је приме с радошћу;

4:17 Али немају коријена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потјерају ријечи ради, одмах се саблазне.

4:18 А оно су што се у трњу сије који слушају ријеч,

4:19 Али бриге овога свијета и пријевара богатства и остале сласти уђу и загуше ријеч, и без рода остане.

4:20 А оно су што се на доброј земљи сије који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шесет и по сто.

4:21 И говораше им: еда ли се свијећа ужиже да се метне под суд или под одар? а не да се на свијетњак метне?

4:22 Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има што сакривено што неће изићи на видјело.

4:23 Ако има ко уши да чује нека чује.

4:24 И говораше им: памтите што чујете: каком мјером мјерите онаком ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате.

4:25 Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

4:26 И говораше им: тако је царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;

4:27 И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да не зна он.

4:28 Јер земља сама од себе најприје донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

4:29 А кад сазри род, одмах пошље срп; јер наста жетва.

4:30 И говораше: какво ћемо казати да је царство Божије? или у каквој ћемо га причи исказати?

4:31 Оно је као зрно горушичино које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи;

4:32 А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу птице небеске живљети.

4:33 И таковијем многијем причама казиваше им ријеч колико могаху слушати.

4:34 А без прича не говораше им ни ријечи. А ученицима особито казиваше све.

4:35 И рече им онај дан увече: хајдемо на ону страну.

4:36 И отпустивши народ узеше га како бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим.

4:37 И постаде велика олуја; и валови тако заљеваху у лађу да се већ напуни.

4:38 А он на крми спаваше на узглављу; и пробудише га, и рекоше му: учитељу! зар ти не мариш што гинемо?

4:39 И уставши запријети вјетру, и рече мору: ћути, престани. И утоли вјетар, и постаде тишина велика.

4:40 И рече им: зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере.

4:41 И уплашише се врло, и говораху један другоме: ко је овај дакле да га и вјетар и море слушају?

5:1 И дођоше преко мора у околину Гадаринску.

5:2 И кад изиђе из лађе, одмах га срете човјек с духом нечистијем,

5:3 Који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

5:4 Јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.

5:5 И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.

5:6 А кад видје Исуса из далека, потече и поклони му се.

5:7 И повикавши иза гласа рече: шта је теби до мене, Исусе сине Бога вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме.

5:8 Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човјека.

5:9 И питаше га: како ти је име? И одговори му: легеон ми је име; јер нас је много.

5:10 И молише га много да их не шаље из оне околине.

5:11 А ондје по бријегу пасијаше велики крд свиња.

5:12 И молише га сви ђаволи говорећи: пошљи нас у свиње да у њих уђемо.

5:13 И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крд с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и потопише се у мору.

5:14 А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта је било.

5:15 И дођоше к Исусу, и видјеше бијеснога у коме је био легеон гдје сједи обучен и паметан; и уплашише се.

5:16 А они што су видјели казаше им шта би од бијеснога и од свиња.

5:17 И почеше га молити да иде из њиховијех крајева.

5:18 И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бијесан да буде с њим.

5:19 А Исус не даде му, већ му рече: иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.

5:20 И отиде и поче приповиједати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

5:21 И кад пријеђе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.

5:22 И гле, дође један од старјешина зборничкијех по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.

5:23 И мољаше га врло говорећи: кћи је моја на смрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.

5:24 И пође с њим; и за њим иђаше народа много и туркаху га.

5:25 И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви

5:26 И велику муку поднијела од многијех љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нијесу помогли, него још горе начинили,

5:27 Кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине његове.

5:28 Јер говораше: ако се само дотакнем хаљина његовијех оздравићу.

5:29 И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести.

5:30 И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: ко се то дотаче мојијех хаљина?

5:31 И рекоше му ученици његови: видиш народ гдје те турка, па питаш: ко се дотаче мене?

5:32 И он се обзираше да види ону која то учини.

5:33 А жена уплашивши се дркташе, и знајући што јој се догоди, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.

5:34 А он рече јој: кћери! вјера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.

5:35 Још он говораше, а дођоше од старјешине зборничкога говорећи: кћи твоја умрије; шта већ трудиш учитеља?

5:36 А Исус одмах чувши ријеч што рекоше рече старјешини: не бој се, само вјеруј.

5:37 И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.

5:38 И дође у кућу старјешине зборничкога, и видје вреву и плач и јаук велики.

5:39 И ушавши рече им: шта сте узаврели те плачете? Дјевојка није умрла, него спава.

5:40 И потсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца дјевојчина и матер и који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојка.

5:41 И узевши дјевојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: дјевојко, теби говорим, устани.

5:42 И одмах уста дјевојка и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великијем.

5:43 И запријети им врло да нико не дозна за то, и рече: подајте јој нек једе.

6:1 И изиђе оданде, и дође на своју постојбину; и за њим идоше ученици његови.

6:2 И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса такова рукама његовијем чине се?

6:3 Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нијесу ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.

6:4 А Исус рече им: нигдје није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому своме.

6:5 И не могаше ондје ни једнога чуда да учини, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.

6:6 И дивљаше се невјерству њиховоме. И иђаше по околнијем селима и учаше.

6:7 И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистијем.

6:8 И заповједи им да ништа не узимају на пут осим једнога штапа: ни торбе ни хљеба ни новаца у појасу;

6:9 Него обувени у опанке, и не облачити двију хаљина.

6:10 И рече им: гдје уђете у дом ондје останите док не изиђете оданде.

6:11 И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својијех за свједочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшнога суда него граду ономе.

6:12 И отишавши проповиједаху да се треба кајати;

6:13 И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцјељиваху.

6:14 И зачу цар Ирод за Исуса (јер његово име бијаше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвијех уста, зато чини чудеса.

6:15 Други говораху: то је Илија. А други говораху: то је пророк или као који од пророка.

6:16 А кад чу Ирод, рече: то је Јован кога сам ја посјекао, он уста из мртвијех.

6:17 Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега, јер се ожени њом.

6:18 Јер Јован говораше Ироду: не можеш ти имати жене брата својега.

6:19 А Иродијада расрди се на њега, и шћаше да га убије, али не могаше.

6:20 Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га, и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

6:21 И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру кнезовима својијем и војводама и старјешинама Галилејскијем.

6:22 И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовијем рече цар дјевојци: ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.

6:23 И закле јој се: што год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до по царства мога.

6:24 А она изишавши рече матери својој: шта ћу искати? А она рече: главу Јована крститеља.

6:25 И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: хоћу да ми даш сад на кругу главу Јована крститеља.

6:26 И забрину се цар, али клетве ради и гостију својијех не хтје јој одрећи.

6:27 И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову.

6:28 А он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде дјевојци, а дјевојка даде је матери својој.

6:29 И чувши ученици његови дођоше и узеше тијело његово, и метнуше га у гроб.

6:30 И скупише се апостоли к Исусу, и јавише му све и што учинише и шта људе научише.

6:31 И рече им: дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

6:32 И отидоше на лађи у пусто мјесто сами.

6:33 И видјеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пјешице из свију градова стјецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око њега.

6:34 И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.

6:35 И кад би већ пред ноћ, приступише к њему ученици његови говорећи: пусто је мјесто, а већ је доцкан;

6:36 Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хљеба; јер немају шта јести.

6:37 А он одговарајући рече им: подајте им ви нека једу. И рекоше му: већ ако да идемо да купимо за двјеста гроша хљеба, и да им дамо да једу?

6:38 А он им рече: колико хљебова имате? Идите видите. И видјевши рекоше: пет хљебова и двије рибе.

6:39 И заповједи им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.

6:40 И посадише се на гомиле по сто и по педесет.

6:41 И узевши онијех пет хљебова и двије рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима својијем да метну испред њих; и оне двије рибе раздијели свима.

6:42 И једоше сви, и наситише се.

6:43 И накупише комада дванаест котарица пунијех и од риба.

6:44 А бијаше онијех што су јели хљебове око пет хиљада људи.

6:45 И одмах натјера ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну у Витсаиду док он отпусти народ.

6:46 И отпустивши их отиде на гору да се помоли Богу.

6:47 И увече бијаше лађа насред мора, а он сам на земљи.

6:48 И видје их гдје се мучаху веслајући: јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и шћадијаше да их мимоиђе.

6:49 А они видјевши га гдје иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;

6:50 Јер га сви видјеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: не бојте се, ја сам, не плашите се.

6:51 И уђе к њима у лађу, и утоли вјетар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

6:52 Јер их не научише хљебови; јер се бијаше срце њихово окаменило.

6:53 И прешавши дођоше у земљу Генисаретску; и стадоше у крај.

6:54 И кад изиђоше из лађе, одмах га познаше људи.

6:55 И оптрчавши сав онај крај почеше на одрима доносити болеснике гдје чујаху да је он.

6:56 И кудгод иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну: и оздрављаху сви који га се дотицаху.