Дан 15 од 90
Мк 7:1–8:38 · око 6 мин
7:1 И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који бијаху дошли из Јерусалима.
7:2 И видјевши неке од ученика његовијех да нечистијем, то јест неумивенијем, рукама једу хљеб, укорише их.
7:3 Јер фарисеји и сви Јевреји не једу док не умију руку до лаката, држећи се онога што им је остало од старијех;
7:4 И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
7:5 А потом питаху га фарисеји и књижевници: зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старијех, него једу хљеб неумивенијем рукама?
7:6 А он одговарајући рече им: добро је пророковао Исаија за вас лицемјере, као што је писано: ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
7:7 Но залуду ме поштују учећи наукама, заповијестима људскијем.
7:8 Јер остависте заповијести Божије, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа такова чините.
7:9 И рече им: добро укидате заповијест Божију да свој обичај сачувате.
7:10 Јер Мојсије рече: поштуј оца својега и матер своју; и: који опсује оца или матер смрћу да умре.
7:11 А ви кажете: ако рече човјек оцу или матери: корван, то јест: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
7:12 И тако не дате му ништа учинити оцу својему или матери својој,
7:13 Укидајући ријеч Божију својијем обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
7:14 И дозвавши сав народ рече им: послушајте мене сви, и разумијте.
7:15 Ништа нема што би човјека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човјека.
7:16 Ако ко има уши да чује нека чује.
7:17 И кад дође од народа у кућу питаху га ученици његови за причу.
7:18 И рече им: зар сте и ви тако неразумни? Не разумијете ли да што год у човјека споља улази не може га опоганити?
7:19 Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
7:20 Још рече: што излази из човјека оно погани човјека;
7:21 Јер изнутра из срца људскога излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
7:22 Крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
7:23 Сва ова зла изнутра излазе, и погане човјека.
7:24 И уставши оданде отиде на крајеве Тирске и Сидонске, и ушавши у кућу шћадијаше да нико не чује за њ; и не може се сакрити.
7:25 Јер чувши за њ жена што у њезиној кћери бијаше дух нечисти, дође и паде к ногама његовима.
7:26 А жена та бијаше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше га да истјера ђавола из кћери њезине.
7:27 А Исус рече јој: стани да се најприје дјеца нахране; јер није право узети хљеб од дјеце и бацити псима.
7:28 А она одговарајући рече му: да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва дјетињијех.
7:29 И рече јој: за ту ријеч иди; изиђе ђаво из кћери твоје.
7:30 И дошавши кући нађе да је ђаво изишао, и кћи лежаше на одру.
7:31 И опет изиђе Исус из крајева Тирскијех и Сидонскијех и дође на море Галилејско у крајеве Десетоградске.
7:32 И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њ руку.
7:33 И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његова;
7:34 И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест: отвори се.
7:35 И одмах му се отворише уши, и раздријеши се свеза језика његова и говораше лијепо.
7:36 И запријети им да никоме не казују; али што им он забрањиваше они још већма разглашиваху.
7:37 И врло се дивљаху говорећи: све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.
8:1 У то вријеме, кад бијаше врло много народа и не имадијаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
8:2 Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
8:3 И ако их отпустим гладне кућама њиховијем, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
8:4 И одговорише му ученици његови: откуда ћемо узети хљеба овдје у пустињи да их нахранимо?
8:5 И запита их: колико имате хљебова? А они казаше: седам.
8:6 И заповједи народу да посједају по земљи; и узевши онијех седам хљебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својијем да раздаду; и раздадоше народу.
8:7 И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
8:8 И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
8:9 А онијех што су јели бијаше око четири хиљаде. И отпусти их.
8:10 И одмах уђе у лађу с ученицима својијем, и дође у околине Далманутске.
8:11 И изиђоше фарисеји, и почеше се препирати с њим, и кушајући га искаху од њега знак с неба.
8:12 И уздахнувши духом својијем рече: зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
8:13 И оставивши их уљезе опет у лађу, и отиде на ону страну.
8:14 И заборавише ученици његови узети хљеба, и немаху са собом у лађи до један хљеб.
8:15 И заповиједаше им говорећи: гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова.
8:16 И мишљаху један другоме говорећи: то је што хљеба немамо.
8:17 И разумјевши Исус рече им: шта мислите што хљеба немате? Зар још не осјећате, нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше?
8:18 Очи имате и не видите? уши имате и не чујете? И не памтите ли
8:19 Кад ја пет хљебова преломих на пет хиљада, колико котарица пунијех комада накуписте? Рекоше му: дванаест.
8:20 А кад седам на четири хиљаде, колико пунијех котарица накуписте комада? А они рекоше: седам.
8:21 И рече им: како не разумијете?
8:22 И дође у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне.
8:23 И узевши за руку слијепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли што.
8:24 И погледавши рече: видим људе гдје иду као дрва.
8:25 И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцијели се, и видје све лијепо.
8:26 И посла га кући његовој говорећи: не улази у село, нити казуј коме у селу.
8:27 И изиђе Исус и ученици његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: ко говоре људи да сам ја?
8:28 А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: који од пророка.
8:29 А он им рече: а ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: ти си Христос.
8:30 И запријети им да никоме не казују за њега.
8:31 И поче их учити да сину човјечијему ваља много пострадати, и да ће га окривити старјешине и главари свештенички и књижевници, и да ће га убити, и трећи дан да ће устати.
8:32 И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе га и поче га одвраћати.
8:33 А он обрнувши се и погледавши на ученике своје запријети Петру говорећи: иди од мене сотоно; јер ти не мислиш што је Божије него што је људско.
8:34 И дозвавши народ с ученицима својима рече им: ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде.
8:35 Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
8:36 Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?
8:37 Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
8:38 Јер ко се постиди мене и мојијех ријечи у роду овоме прељуботворноме и грјешном, и син ће се човјечиј постидјети њега кад дође у слави оца својега с анђелима светима.