Дан 16 од 90

Мк 9:1–10:52

9:1 И рече им: заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде царство Божије да дође у сили.

9:2 И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

9:3 И хаљине његове постадоше сјајне и врло бијеле као снијег, као што не може бјелиља убијелити на земљи.

9:4 И указа им се Илија с Мојсијем гдје се разговараху с Исусом.

9:5 И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! добро нам је овдје бити; и да начинимо три сјенице: теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

9:6 Јер не знадијаше шта говори; јер бијаху врло уплашени.

9:7 И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: ово је син мој љубазни; њега послушајте.

9:8 И у једанпут погледавши никога не видјеше осим Исуса сама са собом.

9:9 А кад силажаху с горе запријети им да ником не казују шта су видјели, док син човјечиј не устане из мртвијех.

9:10 И ријеч задржаше у себи питајући један другога: шта то значи устати из мртвијех?

9:11 И питаху га говорећи: како говоре књижевници да Илија треба најприје да дође?

9:12 А он одговарајући рече им: Илија ће доћи најприје, и уредити све; али и син човјечиј треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

9:13 Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтједоше као што је писано за њега.

9:14 И дошавши к ученицима својијем видје народ многи око њих и књижевнике гдје се препиру с њима.

9:15 И одмах видјевши га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху га.

9:16 И упита књижевнике: шта се препирете с њима.

9:17 И одговарајући један од народа рече: учитељу! доведох к теби сина својега у коме је дух нијем.

9:18 И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пјену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојијем да га истјерају; и не могоше.

9:19 А он одговарајући му рече: о роде невјерни! докле ћу с вама бити? докле ћу вас трпљети? Доведите га к мени.

9:20 И доведоше га к њему; и кад га видје одмах га дух стаде ломити; и панувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.

9:21 И упита оца његова: колико има времена како му се то догодило? А он рече: из дјетињства.

9:22 И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш помози нам, смилуј се на нас.

9:23 А Исус рече му: ако можеш вјеровати: све је могуће ономе који вјерује.

9:24 И одмах повикавши отац дјетињи са сузама говораше: вјерујем, Господе! помози мојему невјерју.

9:25 А Исус видећи да се стјече народ запријети духу нечистоме говорећи му: душе нијеми и глухи! ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега.

9:26 И повикавши и изломивши га врло изиђе; и учини се као мртав тако да многи говораху: умрије.

9:27 А Исус узевши га за руку подиже га; и уста.

9:28 И кад уђе у кућу питаху га ученици његови насамо: зашто га ми не могосмо истјерати?

9:29 И рече им: овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.

9:30 И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не шћадијаше да ко дозна.

9:31 Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се син човјечиј предати у руке људске, и убиће га, и пошто га убију устаће трећи дан.

9:32 А они не разумијеваху ријечи, и не смедијаху да га запитају.

9:33 И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући запита их: шта се препирасте путем међу собом?

9:34 А они мучаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

9:35 И сједавши дозва дванаесторицу и рече им: који хоће да буде први нека буде од свију најзадњи и свима слуга.

9:36 И узевши дијете метну га међу њих и загрливши га рече им:

9:37 Ко једно оваково дијете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него онога који је мене послао.

9:38 Одговори му Јован говорећи: учитељу! видјесмо једнога гдје именом твојијем изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.

9:39 А Исус рече: не браните му; јер нема никога који би именом мојијем чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

9:40 Јер ко није против вас с вама је.

9:41 Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.

9:42 А који саблазни једнога од овијех малијех који вјерују мене, боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову и да се баци у море.

9:43 И ако те рука твоја саблажњава, отсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке ући у пакао, у огањ вјечни,

9:44 Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:45 И ако те нога твоја саблажњава, отсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, него ли с двије ноге да те баце у пакао, у огањ вјечни,

9:46 Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:47 Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једнијем оком ући у царство Божије, него ли с два ока да те баце у пакао огњени,

9:48 Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

9:49 Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

9:50 Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.

10:1 И уставши оданде дође у околине Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

10:2 И приступивши фарисеји упиташе га кушајући: може ли човјек пустити жену?

10:3 А он одговарајући рече им: шта вам заповиједа Мојсије?

10:4 А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

10:5 И одговарајући Исус рече им: по тврђи вашега срца написа вам он заповијест ову.

10:6 А у почетку створења мужа и жену створио их је Бог.

10:7 Зато остави човјек оца својега и матер и прилијепи се к жени својој,

10:8 И буду двоје једно тијело. Тако нијесу више двоје него једно тијело.

10:9 А што је Бог саставио човјек да не раставља.

10:10 И у кући опет запиташе га за то ученици његови.

10:11 И рече им: који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

10:12 И ако жена остави мужа својега и пође за другога, чини прељубу.

10:13 И доношаху к њему дјецу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

10:14 А Исус видјевши расрди се и рече им: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.

10:15 Заиста вам кажем: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.

10:16 И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

10:17 И кад изиђе на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим питаше га: учитељу благи! шта ми треба чинити да добијем живот вјечни?

10:18 А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.

10:19 Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер.

10:20 А он одговарајући рече му: учитељу! све сам ово сачувао од младости своје.

10:21 А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи те хајде за мном узевши крст.

10:22 А он поста зловољан од ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат.

10:23 И погледавши Исус рече ученицима својима: како је тешко богатима ући у царство небеско!

10:24 А ученици се уплашише од ријечи његовијех. А Исус опет одговарајући рече им: дјецо! како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божије!

10:25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.

10:26 А они се врло дивљаху говорећи у себи: ко се дакле може спасти?

10:27 А Исус погледавши на њих рече: људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

10:28 А Петар му поче говорити: ето ми смо оставили све, и за тобом идемо.

10:29 А Исус одговарајући рече: заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, ли дјецу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

10:30 А да неће примити сад у ово вријеме сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и дјеце, и земље, у прогоњењу, а на ономе свијету живот вјечни.

10:31 Али ће многи први бити пошљедњи, и пошљедњи први.

10:32 А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од њега:

10:33 Ево идемо у Јерусалим, и син човјечиј предаће се главарима свештеничкијем и књижевницима и осудиће га на смрт, и предаће га незнабошцима;

10:34 И наругаће му се, и биће га, и попљуваће га, и убиће га, и трећи дан устаће.

10:35 И пред њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: учитељу! хоћемо да нам учиниш за што ћемо те молити.

10:36 А он рече: што хоћете да вам учиним?

10:37 А они му рекоше: дај нам да сједемо један с десне стране теби а други с лијеве, у слави твојој.

10:38 А Исус им рече: не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којијем се ја крстим?

10:39 А они му рекоше: можемо. А Исус рече им: чашу дакле коју ја пијем испићете; и крштењем којијем се ја крстим крстићете се;

10:40 Али да сједете с десне стране мени и с лијеве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

10:41 И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

10:42 А Исус дозвавши их рече им: знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

10:43 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

10:44 И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

10:45 Јер син човјечиј није дошао да му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

10:46 И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута и прошаше.

10:47 И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: сине Давидов Исусе! помилуј ме!

10:48 И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: сине Давидов! помилуј ме!

10:49 И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слијепца говорећи му: не бој се; устани, зове те.

10:50 А он збацивши са себе хаљине своје устаде, и дође к Исусу.

10:51 И одговарајући рече му Исус: шта хоћеш да ти учиним? А слијепи рече му: Равуни! да прогледам.

10:52 А Исус рече му: иди, вјера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.