Дан 17 од 90

Мк 11:1–12:44

11:1 И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својијех

11:2 И рече им: идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите га и доведите.

11:3 И ако вам ко рече: шта то чините? кажите: треба Господу; и одмах ће га послати амо.

11:4 А они отидоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одријешише га.

11:5 И неко од онијех што стајаху ондје рекоше им: зашто дријешите магаре?

11:6 А они рекоше им као што им заповједи Исус; и оставише их.

11:7 И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и усједе на њ.

11:8 А многи простријеше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

11:9 А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! благословен који иде у име Господње!

11:10 Благословено царство оца нашега Давида које иде у име Господње! Осана на висини!

11:11 И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију с дванаесторицом.

11:12 И сјутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.

11:13 И видјевши издалека смокву с лишћем дође не би ли што нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бјеше вријеме смоквама.

11:14 И одговарајући Исус рече јој: да отсад од тебе нико не једе рода довијека. И слушаху ученици његови.

11:15 И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе онијех што мијењаху новце, и клупе онијех што продаваху голубове.

11:16 И не дадијаше да ко пронесе суда кроз цркву.

11:17 И учаше говорећи им: није ли писано: дом мој нека се зове дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

11:18 И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ чуђаше науци његовој.

11:19 И кад би увече изиђе на поље из града.

11:20 И ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се посушила из коријена.

11:21 И опоменувши се Петар рече му: Рави! гле, смоква што си је проклео посушила се.

11:22 И одговарајући Исус рече им:

11:23 Имајте вјеру Божију; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори: биће му што год рече.

11:24 Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви вјерујте да ћете примити; и биће вам.

11:25 И кад стојите на молитви, праштајте ако што имате на кога: да и отац ваш који је на небесима опрости вама погрјешке ваше.

11:26 Ако ли пак ви не опраштате, ни отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрјешака вашијех.

11:27 И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к њему главари свештенички и књижевници и старјешине,

11:28 И рекоше му: каквом власти то чиниш? и ко ти даде власт ту, да то чиниш?

11:29 А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну ријеч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

11:30 Крштење Јованово или би с неба или од људи? одговорите ми.

11:31 И мишљаху у себи говорећи: ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му дакле не вјеровасте?

11:32 Ако ли речемо: од људи; бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.

11:33 И одговарајући рекоше Исусу: не знамо. И Исус одговарајући рече њима: ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

12:1 И поче им говорити у причама: посади човјек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па отиде.

12:2 И кад дође вријеме, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградскога.

12:3 А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.

12:4 И опет посла к њима другога слугу; и онога бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотна.

12:5 И опет посла другога; и онога убише; и многе друге, једне избише а једне побише.

12:6 Још дакле имаше јединога својега милог сина, посла и њега најпослије к њима говорећи: постидјеће се сина мојега.

12:7 А виноградари рекоше у себи: ово је нашљедник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.

12:8 И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.

12:9 Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.

12:10 Зар нијесте читали у писму ово: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;

12:11 То би од Господа и дивно је у нашијем очима?

12:12 И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа; јер разумјеше да за њих говори причу; и оставивши га отидоше.

12:13 И послаше к њему неке од фарисеја и Иродоваца да би га ухватили у ријечи.

12:14 А они дошавши рекоше му: учитељу! знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божијему учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати или да не дамо?

12:15 А он знајући њихово лицемјерје рече им: што ме кушате? Донесите ми новац да видим.

12:16 А они донесоше. И рече им: чиј је образ овај и натпис? А они му рекоше: ћесарев.

12:17 И одговарајући Исус рече им: подајте ћесарево ћесару, и Божије Богу. И чудише му се.

12:18 И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсенија, и запиташе га говорећи:

12:19 Учитељу! Мојсије нам написа: ако коме брат умре и остави жену а дјеце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне сјеме брату својему.

12:20 Седам браће бјеше: и први узе жену, и умрије без порода.

12:21 И други узе је, и умрије, и ни он не остави порода; тако и трећи.

12:22 И узеше је седморица, и не оставише порода. А послије свију умрије и жена.

12:23 О васкрсенију дакле кад устану кога ће од њих бити жена? јер је за седморицом била.

12:24 И одговарајући Исус рече им: зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божије?

12:25 Јер кад из мртвијех устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.

12:26 А за мртве да устају нијесте ли читали у књигама Мојсијевијем како му рече Бог код купине говорећи: ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?

12:27 Није Бог Бог мртвијех, него Бог живијех. Ви се дакле врло варате.

12:28 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и видје да им добро одговара, и запита га: која је прва заповијест од свију?

12:29 А Исус одговори му: прва је заповијест од свију: чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;

12:30 И љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем и свом душом својом и свијем умом својијем и свом снагом својом. Ово је прва заповијест.

12:31 И друга је као и ова: љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од овијех нема.

12:32 И рече му књижевник: добро, учитељу! право си казао да је један Бог, и нема другога осим њега;

12:33 И љубити га свијем срцем и свијем разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију жртава и прилога.

12:34 А Исус видјевши како паметно одговори рече му: нијеси далеко од царства Божијега. И нико више не смијаше да га запита.

12:35 И одговори Исус и рече учећи у цркви: како говоре књижевници да је Христос син Давидов?

12:36 Јер сам Давид каза Духом светијем: рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима.

12:37 Сам дакле Давид назива га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше га с радошћу.

12:38 И говораше им у науци својој: чувајте се књижевника који иду у дугачкијем хаљинама, и траже да им се клања по улицама,

12:39 И првијех мјеста по зборницама, и зачеља на гозбама.

12:40 Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још већма осуђени.

12:41 И сједавши Исус према Божијој хазни гледаше како народ меће новце у Божију хазну. И многи богати метаху много.

12:42 И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чине један кодрант.

12:43 И дозвавши ученике своје рече им: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у Божију хазну.

12:44 Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.